Vest da je Srbija dobila viši investicioni kreditni rejting je, bar kada je reč o vrhu države, dočekana sa priličnim oduševljenjem, naročito u vrhu države.
Državni rejting Srbije podignut je za jedan stepen: sa neivensticionog BB+, na investicioni BBB- pri čemu su izgledi Srbije ocenjeni kao stabilni.
Pri tome, rejting BBB, najniži je u grupi investicionih, kako objašnjava Standard and Poor's, a znači da "obveznik ima adekvatan kapacitet da ispuni svoje finansijske obaveze. Međutim, verovatnije je da će nepovoljni ekonomski uslovi ili promenljive okolnosti dovesti do oslabljenog kapaciteta obveznika da ih ispuni".
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, rekao je da je sa ovom ocenom naša zemlja postigla značajnu prekretnicu u svom ekonomskom razvoju, kao i da je ovakav investicioni rejting Srbija dobila prvi put u svojoj istoriji.
Prema njegovim rečima, Srbija je prva država Zapadnog Balkana i jedini kandidat za prijem u EU koja ima takav investicioni rejting.
Kako je pojasnio, to vodi nižim troškovima finansiranja, većem pristupu međunarodnim tržištima kapitala i povećanom poverenju investitora što se odnosi i na državu i na domaće kompanije.
Šta to konkretno znači za nas, na makro i mikro nivou?
Profesora Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i ekonomskog analitičara Ljubodraga Savića, pitali smo kako on vidi ovu vest.
Prema njegovim rečima, ovo je dobra vest za Srbiju i određeno priznanje jedne od rejting agencija koje procenjuju ekonomije zemalja da je Srbija na dobro putu, to jest da ide u dobrom pravcu.
"Oni su skenirali srpsku privredu i uopšte Srbiju i kada oni daju rejtingu jedan korak više, to znači da su zadovoljni pravcem Srbije. Zapravo, tako je prema njima, Srbija sprovela sve ono što je MMF tražio od nas, pri čemu je Izveštaj MMF-a ovaj put bio nešto bolji. Naravno, oni uvek imaju određene zahteve, ali Srbija je u ovom trenutku zemlja koja se praktično ponaša onako kako to očekuje Evropska unija s jedne strane. S druge strane, uradili smo neke važne stvari koje su bitne za povećanje kreditnog rejtinga za jednu stepenicu i to je nešto što je pozitivno za sve nas", ocenio je profesor Savić.
Šta ćemo mi kao građani dobiti?
"Dobićemo, ako to šire posmatramo, da nam je zemlja na takav jedan način ocenjena posle decenija i da nakon godina primanja loših vesti sada imamo konkretan dokaz da Srbija ide u dobrom pravcu. U prilog tome govori i činjenica da je sa ovih prostora Srbija jedina zemlja koja nije u EU, a koja je dobila ovaj kreditni rejting i to je neka opšta stvar", ukazao je profesor Savić.
On je, međutim, pojasnio da mi, kao pojedinci time nećemo dobiti ništa specijalno.
"Dobiće oni koji su na tržištu kapitala, banke, investicioni fondovi, država i važnije je za njih. Negde sam čuo komentar da ćemo mi građani dobijati povoljnije kredite. To nikakve veze nema. Kakav značaj ima to za nekoga ko je uzeo kredit pre deset godina? U njegovom ugovoru recimo piše da je prosečna vrednost euribora plus kamatna marža - 2,5 odsto. Tu se ništa ne menja jer euribor ide gore ili dole. Kad ide gore, kamatna stopa vam je viša, kad ide dole, ona je niža i to nikakve veze nema sa rejtingom. Tako da ne treba praviti euforiju od ove vesti", kazao je Savić za EUpravo zato.
On je još jednom napomenuo da je vest značajna, ali treba oduševljenje svesti na neku razumnu meru.
"Građanima je ipak najvažnije da li mogu da prežive od prvog do prvog!
Kad MMF da povoljan izveštaj, prema rečima profesora Savića, to znači da je ekonomska situacija na zadovoljavajućem nivou. Naravno da je to dobro i da - generalno gledano - znači da je stanje u srpskoj ekonomiji povoljno.
"Nemamo mi tu šta mnogo da dodamo. Pa ipak, za većinu ljudi je važniji životni standard. Važna je nama kao građanima sudbina zemlje u celini, ali to je neka opšta priča, a kad svedemo na neku ličnu, kućnu priču - da li imamo dovoljno novca da danas kupimo sve namirnice koje smo želeli i da platimo sve račune, onda je neko u problemu, neko nije. To je za većinu građana najvažnije - da li mogu da prežive od prvog do prvog", kaže naš sagovornik.
On dodaje da se svi ti pokazateji na makronivou poboljšavaju, neki brže, neki sporije, ali da je ekonomska situacija sada generalno bolja nego pre 10 godina.
"Inflacija pada, ali kakva je opšta stopa inflacije koja ljude najviše zanima, to su plate i cene? Kada to malo raščlanimo onda vidimo da nešto pada, nešto ne, nešto i dalje raste, ali čak i ako ne raste i dalje je na visokom nivou. Tu pre svega mislim na cene hrane i cene komunalnih usluga koje nas, obične građane najviše interesuju. Ni jedno ni drugo nije ni blizu prosečne stope inflacije. Još uvek su vrlo visoke i to opterećuje ljude, a naročito pogađaju onu trećinu ili četvrtinu stanovništa koja je najsiromašnija i najstarija. Šta jedan prosečan penzioner sa niskom penzijom može da plati i kako da živi? Teško da on može da oceni da je opšta situacija u zemlji dobra. Dakle, opšta možda jeste, ali njegova situacija nije. Tu još jednom dolazimo do toga da su pokazatelji generalno gledano dobri, ali da je to za građane vrlo relativan pojam jer ih ne osećaju svi kada otvore novčanik", zaključio je profesor Savić.
(M.A./EUpravo zato)
