Poslanici Evropskog parlamenta odobrili su preko milijardu evra pomoći iz Fonda solidarnosti Evropske unije za podršku oporavku pet zemalja EU usled teških poplava koje su se dogodile 2023. godine.
Pomoć u iznosu od 1.028.541.689 evra iz Fonda solidarnosti Evropske unije (EUSF) namenjena je za Italiju, Sloveniju, Austriju, Grčku i Francusku.
Italija će dobiti 378,8 miliona evra za sanaciju posledica poplava u regiji Emilia-Romagna u maju 2023. godine i dodatnih 67,8 miliona evra za regiju Toskana nakon poplava u oktobru i novembru iste godine.
Slovenija će dobiti 428,4 miliona evra za rešavanje posledica poplava u augustu 2023. godine, a Austrija 5,2 miliona evra sanaciju poplava, takođe iz avgusta.
Za Grčku je izdvojeno 101,5 miliona evra za oporavak nakon poplava u septembru 2023. godine, a za Francusku 46,7 miliona evra za sanaciju posledica poplava iz novembra te godine.
Sve veći broj destruktivnih poplava
Pomoć iz Fonda solidarnosti Evropske unije pokriće deo troškova hitnih i sanacionih operacija, uključujući popravku oštećene infrastrukture, očuvanje kulturnog nasleđa i sprovođenje akcija čišćenja.
Poslanici su izrazili svoju "najdublju solidarnost sa svim žrtvama, njihovim porodicama i svim pojedincima pogođenim destruktivnim poplavama u Italiji, Sloveniji, Austriji, Grčkoj i Francuskoj, kao i sa nacionalnim, regionalnim i lokalnim vlastima koje su uključene u akcije pomoći".
Oni su ukazali na "sve veći broj teških i destruktivnih prirodnih katastrofa u Evropi" i smatraju da bi "budžet EUSF-a ili njegov ekvivalent trebalo proširiti s obzirom na predlog Komisije o novom Višegodišnjem finansijskom okviru".
Paket pomoći je odobren sa 632 glasa za, sedam protiv i tri uzdržana.
Od svog osnivanja 2002. godine, EUSF je izdvojio više od 8,6 milijardi evra za 130 katastrofa (110 prirodnih katastrofa i 20 zdravstvenih vanrednih situacija) u 24 države članice (plus Velika Britanija) i četiri zemlje u procesu pristupanja (Albanija, Crna Gora, Srbija i Turska).
Razorne poplave i ove godine
Podsetimo, Evropu su i ove godine pogodile razorne poplave, a za to "zaslužna" oluja Boris. Ona je u toku samo jednog dana donela količinu kiše koja inače padne u periodu od mesec dana, ali i snažne vetrove u centralnoj i istočnoj Evropi. Najviše su bile pogođene Poljska, Rumunija, Austrija, Češka Republika i Mađarska, gde su gradovi i sela poplavljena, stabla su oborena, mostovi oštećeni, ima poginulih i povređenih.
Osim ovih zemalja Evropske unije, poplave su pogodile i region Srbije, među kojima je najgore prošla Bosna i Hercegovina gde je u poplavama poginulo najmanje 20 osoba.
(JA/EUpravo zato)
