Leto 2025. još jednom je podsetilo Evropu da su ekstremne vrućine postale pravilo, ne izuzetak. Evropska služba za klimu "Kopernikus" (Copernicus), u avgustu je potvrdila da je jul 2025. među najtoplijim mesecima u zabeleženoj istoriji, dok kontinentalni trend zagrevanja ostaje snažan.
"To nije meteorološka kuriozitet, to je ekonomski i socijalni šok koji pogađa transport, proizvodnju, poljoprivredu i zdravstvo", poruka je jednog dela saopštenja Copernicus Climate Change Service
Fortune.
Da ekstremne vrućine mogu biti pogubne, složni su stručnjaci iz oblasti zdravstva. Međutim, njihovom stavu priključuju se i ekonomisti, koji ukazuju da je to udar i na ekonomiju. Prema tome, šta države i gradovi mogu učiniti kako bi to sprečili ili ublažili pogubni uticaj?
Evropa, najbrže zagrevan kontinent, već oseća smrtonosne posledice. Samo tokom leta 2022. godine, visoke temperature su dovele do 61.000 prekomernih smrti, uglavnom među starijima, piše DW.
Evropska politika danas ne svodi se na delovanje posle vrućine (otvaranje rashladnih centara ili deljenje flaširane vode). Komisija, agencije i banke vide i finansijske, infrastrukturne i regulatorne dimenzije problema i razvijaju instrumente koji su jednako usmereni na kratkoročno ublažavanje posledica i dugoročnu otpornost sistema.
· Sprečavanje i rano upozoravanje
EU ulaže u napredne podatke i prediktivne servise. Kopernikus, JRC i evropski meteorološki centri rade na ranijim, preciznijim prognozama i mapama ranjivosti.
To omogućava državama i gradovima da aktiviraju zdravstvene alarme, preusmere elektromreže i prilagode radne smene pre udara vrućine. Ovaj pristup "pametne adaptacije (smarter adaptation), deo je zvanične EU strategije za prilagođavanje klimi.
· Zaštita zdravlja i ranjivih grupa - koordinisana evropska javnozdravstvena akcija
Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) i Svetska zdravstvena organizacija za Evropu pojačali su smernice za zaštitu starijih, hroničnih bolesnika i radnika na otvorenom. ECDC 2025. je organizovao stručne konsultacije o povezanosti poplava, vrućina i prenosivih bolesti, signal da se javno zdravlje mora planirati kroz prizmu klimatskih ekstrema.
Lokalni rashladni centri, mobilni timovi i prilagođene preporuke za farmaceutske lance postali su standard u mnogim državama članicama.
· Energetika i infrastruktura: smanjivanje prekida i stabilizacija cena
Vrućine podižu potrošnju struje (hlađenje), ali istovremeno smanjuju efikasnost nekih proizvodnih i transportnih procesa. Analize ECB i nezavisnih energetskih tela pokazale su da talasi vrućina mogu skratiti radne sate, usporiti ekonomske aktivnosti i povisiti cene hrane i energije. Kao odgovor, EU kombinuje kratkoročne mere (upravljanje potražnjom, rescEU rezerve opreme i pojačana koordinacija civilne zaštite) s višegodišnjim ulaganjima u mrežnu otpornost i pametne sisteme hlađenja. Takođe se podstiče energetska efikasnost zgrada kroz reviziju građevinskih standarda i finansijske instrumente iz fondova EU, navodi se u saopštenju ECB.
· Poljoprivreda i snabdevanje hranom
Ekstremne vrućine i suše direktno utiču na prinose i kvalitet useva, što se brzo odrazi na cene hrane. EU, kroz mehanizme finansiranja i ruralnih politika, nudi brže subvencije i tehničku pomoć za adaptivne tehnike (navodnjavanje ciljanih parcela, promena usevnih kalendara, genetski otpornije sorte) i podstiče skladištenje i logistiku koja umanjuje prekide u lancima snabdevanja.
Istovremeno, strateške rezerve i koordinacija između država članica smanjuju talasne poremećaje cena.
· Finansijska otpornost i instrumenti EU: od hitne pomoći do dugoročnih investicija
Evropski odgovor nije samo tehnički, on je i finansijski. EU koristi kombinaciju Solidarnog i hitnog fonda, fondova za koheziju i programa kao što su Horizon i InvestEU da finansira brze intervencije i rekonfiguraciju infrastrukture. Banke i regulatorni okvir rade na modelima za procenu klimatskog rizika u bilansima kompanija, što pomaže da se kapital preusmeri ka otpornim investicijama.
ECB je u 2025. naglasila makroekonomske rizike koje vrućine donose i pozvala na ugrađivanje klimatske ranjivosti u ekonomske politike.
Koje su zaista razmere katastrofa izazvanih vrućinama u EU?
Evropa kao najbrže zagrevan kontinent na svetu, samo tokom leta 2022. godine, imala je visoke temperature koje su dovele do 61.000 prekomernih smrti, uglavnom među starijima.
"Svi mislimo na toplotni udar ili iscrpljenost, zamislimo osobu koja kolabira na kraju trčanja po vrućem danu, i to su očigledni slučajevi. Ali zapravo, najgori deo bolesti dolazi dan ili dva kasnije," kaže dr Sendi Robertson, urgentni lekar iz Velike Britanije, piše DW.
Tokom toplotnih talasa u Velikoj Britaniji, Robertson primećuje porast moždanih udara, respiratornih problema, srčanih napada, pa čak i povreda izazvanih nasiljem, jer se agresivnost povećava sa porastom temperature. Dugotrajna izloženost vrućini povezuje se i sa oboljenjima bubrega, lošim mentalnim zdravljem i smanjenim kognitivnim sposobnostima.
Ni zdravstveni radnici nisu imuni na vrućinu. Mnoge britanske bolnice nemaju klimatizaciju. Kada temperatura u bolničkim odeljenjima pređe 26 °C, dolazi do pregrevanja koje ugrožava bezbednost pacijenata, opterećuje osoblje i uzrokuje kvarove opreme, uključujući frižidere u kojima se čuvaju lekovi koji spasavaju živote.
Kako gradovi ublažavaju uticaj vrućina?
Opasne temperature koje pune hitne službe češće se javljaju u gradovima. Asfalt, beton i druga urbana infrastruktura apsorbuju i ispuštaju toplotu mnogo više nego prirodna staništa, poput šuma. U posebno gustim gradovima sa malo zelenih površina, ovaj efekat urbanog toplotnog ostrva povećava dnevne temperature za do 7 °F (3,9 °C) u poređenju sa okolnim područjima.
Jedan od načina da se ublaži uticaj vrućine jeste klima-uređaj, koji može biti ključan za ranjive grupe, poput starijih osoba. Ali ako klima-uređaji rade na električnu energiju iz fosilnih goriva, doprinose emisijama gasova staklene bašte koje pogoršavaju klimatske promene i same toplotne talase. Klimatizacija takođe pojačava efekat toplotnog ostrva, podižući noćne spoljne temperature za oko 1 °C.
Umesto toga, pametno urbanističko planiranje koje uključuje mnogo zelenih površina i druge jednostavne trikove je ključno, kaže Nik Rajković, arhitekta i profesor na Univerzitetu u Bafalu.
U Sevilji (Španija), uske ulice stvaraju senku i snižavaju temperaturu. Los Anđeles je obojio ulice u belo da bi reflektovao toplotu. U kineskom gradu Šjamenu, zeleni krovovi su snizili gradsku temperaturu za skoro 1 °C.
Još jedan koristan pristup je razmišljanje o dizajnu zgrada. Kao i kod gradova, vredi se okrenuti prošlosti, kad su se ljudi oslanjali na prirodnu ventilaciju u zgradama.
U suvoj jugozapadnoj oblasti SAD, Indijanci iz plemena Pueblo razvili su stil gradnje sa debelim zidovima od mešavine zemlje, peska i slame koji danju upijaju toplotu, a noću je ispuštaju. Ravni krovovi takođe skupljaju kišnicu. U Burkini Faso, dupli krovovi razdvojeni vazdušnim slojem omogućavaju odvođenje toplote i hlade čitave zgrade.
(EUpravo zato.rs)
