Podaci francuske kancelarije za zaštitu izbeglica i lica bez državljanstva OPFRA-e su pokazali da je Francuska imala 142.000 zahteva za azil 2023. godine, u poređenju sa 131.000 u 2022. godini, što predstavlja povećanje od 8,6 odsto - 123.400 zahteva za azil.
"Potražnja se tako vraća na trend koji je viđen pre zdravstvene krize povezane sa pandemijom COVID-19, koja je imala veliki uticaj na kretanje stanovništva", navodi OPFRA u saopštenju koje je izadala krajem januara.
Avganistan je šestu godinu zaredom bio najčešća zemlja porekla francuskih zahteva za azil, sa 17.500 podnetih prvih zahteva, zatim Bangladeš (8.600), Turska (8.500), Demokratska Republika Kongo (8.000) i Republika Gvineja (7.000).
Udeo prihvaćenih prijava, bio je 33 odsto, u poređenju sa 29 odsto u 2022. i 26 odsto u 2021. godini, dodaje OPFRA, što ukazuje na povećanje.
Francuska Gvajana je region koji je zabeležio najveći rast, sa skoro 5.200 prijava po prvi put. Haićani su činili 28 odsto prijava po prvi put, Sirijci 21 odsto i Avganistanci 19 odsto.
Nemačka i Španija, međutim, imaju veći broj tražilaca azila, prema obrazovnom sajtu Touteleurope.
Nemačka je 2023. zabeležila više od 350.000 zahteva, što je povećanje od 51 odsto u odnosu na 2022. godinu.
Španija je na drugom mestu po porastu zahteva, sa 163.000, što je povećanje od 37 odsto u odnosu na 2022. godinu.
Prema izveštaju Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR), objavljenom u oktobru prošle godine, sukobi su jedan od glavnih pokretača prisilnog raseljavanja u prvoj polovini 2023. godine.
U junu je 110 miliona ljudi bilo prisilno raseljeno širom sveta, 1,6 miliona više nego na kraju 2022.
(Euractiv/EUpravo zato)
