Klaster 3

Šta sve obuhvata Klaster 3?

Klaster 3 – Konkurentnost i inkluzivni rast obuhvata sledeća pregovaračka poglavlja:

• Poglavlje 10 – digitalna transformacija i mediji
• Poglavlje 16 – oporezivanje
• Poglavlje 17 – ekonomska i monetarna politika
• Poglavlje 19 – socijalna politika i zapošljavanje
• Poglavlje 20 – preduzetništvo i industrijska politika
• Poglavlje 25 – nauka i istraživanje
• Poglavlje 26 – obrazovanje i kultura
• Poglavlje 29 – carinska unija

Šta se očekuje od Srbije?

Iako je Evropska komisija potvrdila da su tehnički uslovi za otvaranje Klastera 3 ispunjeni, dosad nije bilo većeg napretka.

Otvaranju klastera uglavnom na putu stoje i članice EU koje smatraju da Srbija nije ispunila sve obaveze koje se od nje očekuju. Iako regulisanje biračkog spiska ili usklađivanje sa spoljnom politikom EU ne spadaju u Klaster 3, kritičari su i to uzimali u obzir pri blokiranju, pa se podrazumeva da su to neka od osnovnih pitanja koja treba rešiti.

Iz Brisela je ranije saopšteno da će ukupan tempo pregovora zavisiti od reformi vladavine prava i normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

Dodaje se da je Vlada Srbije istakla da je članstvo u EU strateški cilj i postavila novi, ambiciozniji rok do kraja 2026. godine kako bi ispunila tehničke kriterijume za članstvo.

Kako se navodi, ispunjavanje ciljeva Srbije za pregovore o pristupanju EU zahteva snažnu političku volju, pristup celog društva, efikasno planiranje i koordinaciju politika, zajedno sa dovoljnim ljudskim i finansijskim resursima za pristupanje EU u svim uključenim institucijama.

Šta je u fokusu Klastera 3?

Sloboda medija i rad REM-a

Evropska komisija očekuje da Srbija u potpunosti sprovede tri ključna zakona iz oblasti medija – Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medijima i Zakon o medijskim uslugama.

Srbija je u obavezi da unapredi internet usluge, obezbedi bolju zaštitu ličnih podataka i omogući veći pristup informacijama. Takođe, mora da stvori pravni okvir za nezavisnost medija i slobodu izražavanja.

Poseban akcenat stavljen je na jačanje pravnog okvira za nezavisnost i transparentnost rada Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Ispunjavanje ovih obaveza donosi koristi kao što su bolja e-uprava, brži pristup uslugama i veća zaštita privatnosti građana.

Izbor novih članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM) jedan je od uslova koji treba da garantuje njegovu nezavisnost i usklađenost sa evropskim standardima. EU posebno insistira na tome da REM deluje bez političkog uticaja i da objektivno sprovodi medijske propise.

Oporezivanje

Podrazumeva usklađivanje domaćeg poreskog sistema sa evropskim standardima kako bi se eliminisala fiskalna diskriminacija između poreskih obveznika. Fokus je i na borbi protiv onih koji izbegavaju plaćanje poreza.

Prihvatanje evra

Prema propisima, kao članica EU Srbija će imati obavezu da se priključi evrozoni i prihvati evro kao zvaničnu valutu. Time bi građani Srbije postali deo konkurentnog tržišta koje snižava cenu roba i usluga, a država bi postala deo Evropske monetarne unije.

Socijalna politika i zapošljavanje

Srbija bi trebalo da poboljša uslove za rad, obezbedi bolju zaštitu radnika i smanji nezaposlenost. Pri pristupanju EU radnici dobijaju zaštitu u slučaju kolektivnog viška, stečajeva i preseljenja poslovnog sedišta. Pruža im se zaštita od diskriminacije bilo koje vrste, dok je važna i borba protiv rada na crno.

Unapređenje industrijskog sektora

Insistira se na digitalizaciji, inovacijama i tehnologijama koje nisu štetne po životnu sredinu.

Bolja saradnja u oblasti inovacija

Srbija bi ulaskom u EU postala deo naučnog sistema Evrope, čime bi imala bolji pristup programima za nauku i istraživanja.

Jačanje obrazovanja i kulture

Pristup obrazovnim resursima trebalo bi da bude bolji, a moraju se stvoriti i bolji uslovi za razvoj kulture. Ispunjavanje obaveza iz ovog poglavlja omogućava bolje obrazovne sisteme, veće mogućnosti za zapošljavanje mladih i jačanje kulturne scene.

Carinska unija

I u ovoj oblasti Srbija treba da se uskladi sa evropskim standardima, a cilj je veći trgovinski promet i otvaranje novih tržišta.

Privrednici bi imali bolji pristup evropskom tržištu, čime bi im izvoz bio znatno olakšan.

Građani će moći da kupuju robu u bilo kojoj državi članici EU i da je, bez ikakvih carinskih nameta, donesu u Srbiju.