Poreska uprava je pred istek roka podsetila frilensere da imaju rok do petka, 30. oktobra da podnesu prijave za treći kvartal ovde godine.
Prijava se odnosi na fizička lica koja ostvaruju prihode od ugovorene naknade za obavljeni rad, kao i prihode po osnovu autorskih i srodnih prava, a porez plaćaju samooporezivanjem. Prijavljivanje prihoda i obračun pripadajućih poreskih obaveza obavljaju sami poreski obveznici, zbog čega je važno da na vreme provere ostvarene prihode i izvrše potrebne obračune.
Poreske uprave, poreska prijava podnosi se na obrascu PP OPO-K, koji je namenjen obračunu poreza samooporezivanjem i pripadajućih doprinosa na prihode koje fizička lica ostvaruju na kvartalnom nivou. Obveznici prijavu mogu da podnesu elektronski, preko portala Poreske uprave ePorezi, ali i putem portala Frilenseri, koji je namenjen ovoj kategoriji poreskih obveznika, navodi se u saopštenju Poreske uprave.
Za sve koji nisu sigurni kako da popune prijavu ili obračunaju svoje obaveze, na raspolaganju su detaljna uputstva objavljena na zvaničnim internet stranicama nadležnih institucija. Poreska uprava objavila je Korisničko uputstvo za podnošenje poreske prijave o obračunatom porezu samooporezivanjem i pripadajućim doprinosima na prihode ostvarene kvartalno, odnosno obrazac PP OPO-K. Isti materijali dostupni su i na portalu Frilenseri, gde poreski obveznici mogu da pronađu informacije o postupku prijavljivanja i načinu izvršavanja poreskih obaveza.
Rok za podnošenje prijave odnosi se na prihode ostvarene u trećem kvartalu, a pravovremeno izvršavanje ove obaveze važno je za sve koji rade preko digitalnih platformi, pružaju usluge klijentima u zemlji i inostranstvu ili ostvaruju prihode na osnovu autorskog rada.
Sa širenjem digitalnog tržišta rada raste i značaj informisanja o poreskim pravilima, posebno među radnicima koji samostalno organizuju svoje poslovanje i nemaju poslodavca koji bi za njih obavljao administrativne poslove.
Istraživanje Gigmetra
Takođe, podaci istraživanja Gigmetra iz maja ove godine ukazuju na to da se srpski gig radnici vraćaju digitalnim platformama, nakon prethodnog perioda drugačijih kretanja na tržištu. Poslednje merenje pokazalo je promenu trenda u broju ljudi koji nude svoje usluge putem interneta, a posebno je zabeležen rast njihove zastupljenosti na platformi Upwork, koja ima dominantnu poziciju u ovom segmentu tržišta.
Domaća tražnja za uslugama gig radnika ostaje niska, uprkos tome što privredni subjekti imaju velike potrebe za različitim vrstama usluga koje ovi radnici mogu da pruže. Takav nesklad između ponude i potražnje ograničava mogućnosti razvoja domaćeg tržišta i čini srpske digitalne radnike zavisnim od promena na međunarodnom tržištu, naročito u Sjedinjenim Američkim Državama i drugim tehnološki razvijenim ekonomijama.
Kada se posmatra struktura zanimanja, jedna od najuočljivijih promena zabeležena je u oblasti unosa podataka i administrativnih usluga. Broj frilensera koji se bave ovim poslovima porastao je za 25,6 odsto, čime je njihov udeo dostigao 15,8 odsto ukupnog tržišta.
Reč je o značajnom povećanju zastupljenosti ove grupe zanimanja, koje se dogodilo uprkos istovremenom padu prosečne zarade.
Naime, prosečna cena rada u oblasti unosa podataka i administrativnih usluga smanjena je za 4,8 odsto. To pokazuje da rast broja ljudi koji nude određene usluge ne mora nužno da bude praćen rastom njihovih prihoda.
Nasuprot tome, profesionalne usluge zabeležile su najveći rast zarada. Prema podacima Gigmetra, prosečna cena rada u ovoj kategoriji povećana je za 5,8 odsto, a profesionalne usluge ostale su najplaćenija grupa poslova na digitalnom tržištu rada.
Ovi rezultati ukazuju na razlike u kretanju zarada između pojedinih zanimanja, pri čemu se vrednost rada razlikuje u zavisnosti od vrste usluge i tržišnih uslova.
Prosečna tražena cena rada srpskih gig radnika stabilizovala se na nivou od gotovo 24 američka dolara po satu. U odnosu na prethodno merenje zabeležena je promena od svega 0,2 odsto, što ukazuje na relativno nepromenjenu dinamiku prosečne cene rada. Ipak, iza tog proseka nalaze se znatne razlike između pojedinačnih profesija, zbog čega jedinstven pokazatelj ne odražava u potpunosti položaj svih radnika na platformama.
Izražen rodni jaz
Istraživanja pokazuju i to da jaz u zaradi i dalje ostaje izražen, pa žene na digitalnom tržištu rada u proseku ostvaruju 81,9 odsto prosečne cene rada gig radnika. Iako je razlika nešto smanjena, ona i dalje pokazuje da žene i muškarci nemaju jednak položaj kada je reč o prosečnoj ceni rada.
Geografska raspodela digitalnih radnika takođe pokazuje izraženu neravnomernost. Iako su gig radnici prisutni u više od 360 gradova, opština i sela širom Srbije, najveći deo ove radne snage i dalje je koncentrisan u urbanim sredinama, pa beogradski region okuplja više od 42 odsto svih gig radnika u zemlji.
(EUpravo zato/Biznis.rs)