Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić poručila je da Srbija ima tri ključna razloga za evropski put.
"EU je najveći i najuspešniji mirovni projekat u istoriji čovečanstva", istakla je, dodajući da je upravo Unija "u velikoj meri, ako ne i isključivo, donela mir na evropski kontinent" i da Zapadni Balkan mora biti deo takvog projekta kako bi se "okrenuo budućnosti i drugačije percipirao prošlost".
Kao drugi razlog, Brnabić je naglasila da je članstvo svim državama donelo više koristi nego štete, posebno onima koje su bile ekonomski slabije. "Ne kažem da je EU med i mleko i da je sve savršeno", dodala je.
Treći razlog odnosi se na reforme.
"Sve reforme koje sprovodimo na EU putu su pre svega u našem interesu. Govorimo da ih radimo jer EU to zahteva, ali one su zaista u našem interesu", izjavila je Brnabić na Euronews Adria samitu.
Ona je u zaključku svog obraćanja pozvala na dijalog kako bismo zajednički otkrili da li smo zemlja koja je na evropskom putu ili nije.
"Otvaranje Klastera 3 je uspeh Srbije i kada na to budemo gledali na taj način i kada celo društvo koje je proevropski orijentisano, zajedno bude radilo na tome, onda ćemo moći da ubrzamo reforme. Sigurna sam da u Srbiji postoji kapacitet da nadoknadimo sve propušteno i završimo to brzo i efikasno, ali nam je potreban dijalog", istakla je Brnabić.
Šta je klaster i koje oblasti obuhvata?
Pregovarački klaster je pojam koji se koristi u procesu pristupanja Evropskoj uniji i odnosi se na tematski grupisana pregovaračka poglavlja u okviru kojih Srbija, kao kandidat, vodi pregovore sa EU o usklađivanju svog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU (acquis communautaire).
Klaster 3 - Konkurentnost i inkluzivni rast obuhvata sledeća pregovaračka poglavlja:
· Poglavlje 10 - digitalna transformacija i mediji
· Poglavlje 16 - oporezivanje
· Poglavlje 17 - ekonomska i monetarna politika
· Poglavlje 19 - socijalna politika i zapošljavanje
· Poglavlje 20 - preduzetništvo i industrijska politika
· Poglavlje 25 - nauka i istraživanje
· Poglavlje 26 - obrazovanje i kultura
· Poglavlje 29 - carinska unija
Otvaranju klastera uglavnom na putu stoje i članice EU koje smatraju da Srbija nije ispunila sve obaveze koje se od nje očekuju. Iako regulisanje biračkog spiska ili usklađivanje sa spoljnom politikom EU ne spadaju u klaster 3, kritičari su i to uzimali u obzir pri blokiranju, pa se podrazumeva da tu to neka od osnovnih pitanja koje treba rešiti.
Ključne tačke klastera 3
· Sloboda medija i rad REM-a -Evropska komisija očekuje da Srbija u potpunosti sprovede tri ključna zakona iz oblasti medija – Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medijima i Zakon o medijskim uslugama. Cilj je unapređenje internet usluga, bolja zaštita ličnih podataka, veći pristup informacijama, kao i pravni okvir za nezavisnost medija i slobodu izražavanja. Poseban akcenat stavljen je na jačanje nezavisnosti i transparentnosti rada REM-a, koji treba da funkcioniše bez političkog uticaja i objektivno sprovodi medijske propise.
· Oporezivanje - Srbija mora da uskladi domaći poreski sistem sa evropskim standardima, eliminišući fiskalnu diskriminaciju i jačajući borbu protiv izbegavanja plaćanja poreza.
· Prihvatanje evra - Kao buduća članica EU, Srbija će se priključiti evrozoni i prihvatiti evro kao zvaničnu valutu. Građani će tako biti deo konkurentnog tržišta koje smanjuje cene roba i usluga, dok država postaje deo Evropske monetarne unije.
· Socijalna politika i zapošljavanje - Cilj je poboljšanje uslova rada, veća zaštita radnika i smanjenje nezaposlenosti. Radnici dobijaju zaštitu u slučaju kolektivnog viška, stečajeva i preseljenja sedišta, kao i od diskriminacije, dok se posebno naglašava borba protiv rada na crno.
· Unapređenje industrijskog sektora - Srbija mora da promoviše digitalizaciju, inovacije i ekološki prihvatljive tehnologije u industriji.
· Bolja saradnja u oblasti inovacija - Članstvom u EU Srbija dobija pristup evropskom naučnom sistemu i programima za nauku i istraživanja, što omogućava jaču inovacionu i tehnološku saradnju.
· Jačanje obrazovanja i kulture - Srbija bi trebalo da poboljša obrazovne resurse i stvori bolje uslove za razvoj kulture. Realizacija ovih obaveza vodi ka kvalitetnijem obrazovanju, većoj zapošljivosti mladih i jačanju kulturne scene.
· Carinska unija - usklađivanje sa evropskim standardima kako bi se olakšao trgovinski promet i otvorila nova tržišta. Privrednici dobijaju bolji pristup evropskom tržištu, a građani mogu kupovati robu u svim državama članicama EU bez carinskih nameta.
(EUpravo zato.rs)
