Da li će Srbija ove nedelje dobiti saglasnost za otvaranje Klastera 3 u pregovorima sa Evropskom unijom, uskoro bi trebalo da bude poznato.
Proces evropskih integracija praktično je u zastoju već četiri godine, a poslednji klaster otvoren je u decembru 2021, dok je samo dva meseca kasnije izbio rat u Ukrajini.
Prema poslednjem izveštaju Evropske komisije, Srbija je tehnički spremna za otvaranje Klastera 3. Susreti zvaničnika Srbije i predstavnika Brisela tokom prethodnih nedelja ulivali su optimizam da bi do tog iskoraka konačno moglo da dođe.
Međutim, poslednjih dana stižu znatno opreznije poruke, koje ukazuju na mogućnost novog odlaganja i na to da Brisel ostaje pri ranije postavljenim uslovima.
Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku ocenjuje da, pored tehničke spremnosti, postoje i dodatni politički kriterijumi koje Srbija mora da ispuni.
Kako kaže, u Evropskoj uniji je ranije postojalo uverenje da će rat u Ukrajini i sankcije Rusiji trajati kratko, ali se to nije dogodilo, zbog čega ta pitanja i dalje imaju snažan uticaj na odluke o proširenju.
Prema oceni stručnjaka, konsenzus među državama članicama EU otežava činjenica da postoje tri jasno izdvojene grupe zemalja sa različitim stavovima o otvaranju Klastera 3.
Prva grupa smatra da Srbija još nije pokazala dovoljno vidljiv napredak u oblasti vladavine prava i drugih ključnih reformi.
Druga insistira na tome da Beograd nije napravio jasan politički zaokret od Rusije, dok treća i dalje otvara pitanja u vezi sa dijalogom Beograda i Prištine i obavezama koje Srbija treba da ispuni u tom procesu.
Bojana Selaković iz Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji ističe da su zahtevi država koje ne podržavaju otvaranje klastera jasno definisani i da EU neće odustati od insistiranja na tim temama.
Aleksandra Joksimović dodaje da Klaster 3 sam po sebi nema presudan značaj, ali da je simbolički važan jer bi značio probijanje višegodišnje blokade u pregovorima i nastavak evropskog puta Srbije.
U fokusu procesa evropskih integracija sve više je sprovođenje reformске agende povezane sa Planom rasta, koja podrazumeva konkretne obaveze Srbije.
Deo tih obaveza je ispunjen, deo je u toku, dok neke tek predstoje, a njihova realizacija direktno utiče i na povlačenje novih finansijskih sredstava iz fondova Evropske unije.
Ministri za evropska pitanja država članica EU danas će u Briselu razmatrati zaključke o politici proširenja, u kojima se, između ostalog, naglašava da će brzina približavanja Srbije Evropskoj uniji zavisiti od napretka u vladavini prava i normalizaciji odnosa sa Prištinom.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
