Evropska komisija usvojila je 8. novembra 2023. godine novi Plan rasta za Zapadni Balkan u cilju isticanja nekih od prednosti članstva u regionu pre pristupanja EU, jačanja privrednog rasta i ubrzanja preko potrebne socio-ekonomske konvergencije.
Cilj bi trebalo da bude omogućavanje partnerima da ubrzaju reforme i investicije kako bi značajno ubrzali proces proširenja i rast njihovih ekonomija. Za ostvarivanje ovog cilja, predložen je novi Instrument pomoći reformama i rastu za Zapadni Balkan u iznosu od 6 milijardi evra za period 2024-2027. godine. Plaćanja će biti izvršena tek nakon ispunjenja dogovorenih reformi.
Novi Plan rasta za Zapadni Balkan zasnovan je na četiri stuba, čiji je cilj:
1. Unapređenje ekonomske integracije sa jedinstvenim tržištem Evropske unije u zavisnosti od usklađivanja Zapadnog Balkana sa pravilima jedinstvenog tržišta i otvaranja relevantnih sektora i oblasti za sve susede u isto vreme, u skladu sa zajedničkim regionalnim tržištem.
Predlaže se sedam prioritetnih oblasti:
- Slobodno kretanje robe;
- Slobodno kretanje usluga i radnika;
- Pristup jedinstvenoj zoni plaćanja u evrima (SEPA);
- Olakšavanje drumskog saobraćaja;
- Integracija i dekarbonizacija energetskih tržišta;
- Jedinstveno digitalno tržište;
- Integracija u industrijske lance snabdevanja
2. Podsticanje ekonomske integracije unutar Zapadnog Balkana kroz zajedničko regionalno tržište, zasnovano na pravilima i standardima EU, što bi potencijalno moglo dodati 10% njihovim privredama
3. Ubrzavanje temeljnih reformi, uključujući fundamentalni klaster, podržavanje puta Zapadnog Balkana ka članstvu u EU, unapređenje održivog privrednog rasta uključujući privlačenje stranih investicija i jačanje regionalne stabilnosti;
4. Povećanje finansijske pomoći za podršku reformama kroz Instrument reforme i rasta za Zapadni Balkan za period 2024-2027, predlog novog instrumenta u vrednosti od 6 milijardi evra, koji se sastoji od 2 milijarde evra bespovratnih sredstava i 4 milijarde evra u povoljnim kreditima, sa plaćanjem koje je uslovljeno time da partneri sa Zapadnog Balkana ispune specifične socio-ekonomske i fundamentalne reforme.
Kao deo Plana rasta, svaki partner sa Zapadnog Balkana biće pozvan da pripremi Reformsku agendu na osnovu postojećih preporuka uključujući godišnji Paket proširenja i Programe ekonomskih reformi zemalja (ERP). Evropska komisija će biti konsultovana u vezi sa ovom Reformskom agendom, koja će je zatim oceniti i usvojiti.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je rekla: "Usvajanjem novog Plana rasta za Zapadni Balkan u vrednosti od 6 milijardi evra, približavamo privrede Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. Potencijal ovog Plana rasta je izvanredan. Plan rasta bi mogao da udvostruči ekonomije Zapadnog Balkana u narednih 10 godina. Kombinacijom reformi i ulaganja, omogućiće Zapadnom Balkanu da uskoro iskoristi ključne oblasti našeg jedinstvenog tržišta, uključujući slobodno kretanje roba, usluga i radnika, jedinstvenu zonu plaćanja u evrima, do transporta, energetike i jedinstvenog digitalnog tržišta".
Visoki predstavnik Žozep Borelj istakao je: "Novi Plan rasta za Zapadni Balkan je važna ponuda našim partnerima koji pruža podsticaj za postizanje napretka u relevantnim fundamentalnim i društveno-ekonomskim reformama. Ova ponuda takođe može da ubrza napredak na putu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije kroz dijalog uz posredovanje EU. Svaki naš partner na Zapadnom Balkanu ima priliku da podstakne privredni rast i na kraju dobije pristup jedinstvenom evropskom tržištu čak i pre proširenja. To je i u interesu EU u celini".
Plan rasta bi mogao da udvostruči ekonomije Zapadnog Balkana u narednih 10 godina.
Evropski komesar za proširenje i susedstvo Oliver Varheji rekao je: "Novi Plan rasta za Zapadni Balkan i novi Instrument za reformu i rast zasnivaju se na Ekonomsko-investicionom planu (EIP) u iznosu od 9 milijardi evra koji je uspešno pokrenut još 2020. godine kako bi se obezbedilo do 30 milijardi evra investicija. Naš novi Plan rasta u iznosu od 6 milijardi evra nudi novi alat usmeren na specifične društveno-ekonomske i fundamentalne reforme kroz budžetsku podršku i ciljane investicije koje će olakšati put ka jedinstvenom tržištu. Ovo neće samo ubrzati privredni rast Zapadnog Balkana već i njihov put ka članstvu u EU".
Sledeći koraci
Sada je na Evropskom parlamentu i Savetu da razmotre predlog ovog Instrumenta u okvir paketa srednjoročne revizije Višegodišnjeg finansijskog okvira EU. Nakon usvajanja, šest partnera sa Zapadnog Balkana će biti pozvani da podnesu svoje pojedinačne reformske agende u kojima će izložiti socio-ekonomske i fundamentalne reforme koje će preduzeti kako bi podstakli rast i konvergenciju u okviru Plana rasta tokom perioda 2024-2027. Srbija i Kosovo treba da se konstruktivno angažuju u dijalogu o normalizacija odnosa posredstvom EU, koji vodi visoki predstavnik, kao neophodan preduslov.
Kontekst
Ekonomska konvergencija je suštinski element u približavanju zemalja Zapadnog Balkana EU. Trenutno, nivo konvergencije između partnera sa Zapadnog Balkana i EU ne napreduje dovoljno brzo, sa prosečnim BDP-om po glavi stanovnika u kupovnoj moći kada su u pitanju naši partneri sa Zapadnog Balkana koji se kreće između 30% i 50% proseka EU.
Integracija sa jedinstvenim tržištem EU bila je glavni pokretač privrednog rasta za sve zemlje koje su pristupile EU. Pozitivan uticaj na BDP zemlje i nivoe prihoda koji proizilaze iz integracija sa jedinstvenim tržištem EU, jasno je pokazan u prošlosti.
Izvor: europa.rs
· Reaguj
