Ograničen napredak je, prema izveštaju, zabeležen na poljima pravosudnog sistema i pitanjima korupcije, uz komentar da postoje oblasti na kojima još treba raditi. Isto je I što se tiče slobode izražavanja. Pitanje migracija označeno je kao polje u kome je Srbija napredovala i sarađivala sa susednim zemljama i državama članicama EU, a određeni napredak komisija je naznačila i na polju ekonomije.
Negativne kritike uglavnom su vezane za pitanje Kosova i Metohije. EU očekuje da Beograd i Priština intenzivnije rade na nastavku dijaloga, a da Srbija mora istragu o Banjskoj da sporvede do kraja, da sarađuje po ovom pitanju, kao i da se odgovorni procesuiraju i kazne.
Koliko je izveštaj komisije razlog za zabrinutost, a koliko za zadovoljstvo, Euractiv je pitao političke komentatore Boška Jakšića i Jakšu Šćekića.
Jakšić kaže da je pre svega pitanje - "koga izveštaj Evropske komisije može da raduje a koga da brine?"
"Ocene da je 'ograničeni napredak' zabeležen po pitanju pravosuđa ili medijske regulative, učinio je da Aleksandar Vučić može da kaže da je zadovoljan izveštajem, da je primetno dosta dobrih stvari. 'Ograničeni napredak' je terminološki najniža ocena, a to što piše da nigde nije zabeleženo nazadovanje i da postoji napredak u svim oblastima osim u tri, svakako raduje vlast koja je pohvaljena bez konkretnih povoda, ali sa kontroverznom namerom Brisela da pruži podršku režimu u Beogradu", kazao je on.
Prema njegovim rečima, "takve ocene nesumnjivo treba da brinu građansku, proevropsku opoziciju koja očito nije u prilici da se izbori za jasniju podršku EU".
"To što su kritički intonirane zamerke koje se tiču usaglašavanja spoljne i bezbednosne politike deluje gotovo konfekcijski. Evropljani su se pomirili da Srbija neće uvesti sankcije Rusiji, mada ih brinu sporazumi sa Kinom. Sve u svemu, izveštaj Vučiću omogućava da kaže da je važno da idemo napred, da smo na evropskom putu, a da prećuti da nije cilj putovanje već ulazak u EU. Citiraću neimenovanog autora komentara na N1: 'Napredak? Pa je li Srbija neka vrsta krabe - one mogu tako da napreduju krećući se unazad'", podvukao je Jakšić.
Šćekić takođe ne misli da imamo preteranog razloga za radovanje, kada je izveštaj EU u pitanju.
„Ako je premijerkina glavna konstatacija da nismo nazadovali ni u jednoj oblasti, to vam je kao kad đak dođe kući iz škole i kaže da je dobio dvojku na kontrolnom, roditelji ga izgrde, a on kaže 'ćuti, mogo sam i jedinicu da dobijem'. Vidite i kako ko gleda na taj izveštaj, režimski mediji ga hvale, kažu da je izveštaj pozitivan, dok opozicioni mediji izvlače sve one loše stvari gde je Srbija malo gore prošla", kaže on i dodaje da je izveštaj jezički bolji od izveštaja od pre dve ili tri godine. To je rezultat toga što je EU svašta probala sa Zapadnim Balkanom, a nije funkcionisalo, pa će sada pokušati i projektom od šest milijardi da nas nekako uguraju u EU i skinu sa dnevnog reda", smatra on.
Kako kaže, to će najteže ići u Srbiji.
"Jer je politička elita, od vlasti do delova opozicije protiv ulaska u EU, jer da uđemo u uniju, predsednik ne bi mogao da drži monologe u gostovanjima na medijima, morao bi da se smanji stepen korupcije koji je nenormalno veliki, da se usaglasi spoljna politika po pitanju Rusije. Vi ovde imate čak i medije koji su direktno uređivani iz Moskve, i to ovde nikom ne smeta i generalno mnoge stvari ne bi mogle ovako da funkcionišu da je Srbija deo Evropske unije" smatra Šćekić i dodaje:
"Da se vratim još na početak dvehiljaditih, kada je prva šefica kancelarije za pristupanje EU, Milica Delević, rekla, 'mi bismo u Evropsku uniju, ali pod našim uslovima', e to tako jednostavno neće moći. EU će spustiti kriterijume, vidite šta se dešava u Crnoj Gori koja je sada na slepom koloseku, pa ste videli šta se dešava u Gruziji- kakvo oduševljenje vlada, u Srbiji se pak vodi naj anti-evropska retorika u medijima sa nacionalnom frekvencijom", kaže Šćekić.
Boško Jakšić kaže da bi iz izveštaja izdvojio podršku medijskim reformama.
"Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je nedavno čestitala Srbiji na dva nova zakona o medijima. Evropska komisija hvali zakone, a ignoriše činjenicu da su oni normativno lošiji (povratak države u medije) i da ih vlast prva ne poštuje. Kakav cinizam! U Briselu sve znaju, a onda pohvale medijima unesu i u izveštaj EK. To je direktna podrška autoritarnosti režima i sabotaža demokratije koje nema bez slobodnih medija. Posledice se ne tiču samo predstojećih izbora već će radijacija biti dugotrajna", smatra on i dodaje da u izveštaju postoji kontradiktornost, kao da su je pisale različite ruke.
"Rečeno je na jednom mestu da je Srbija postigla izvestan napredak kada je reč o medijima. Ja mogu da pretpostavim da se samo radi o tome što je donesen novi Zakon o javnom informisanju i medijima. Međutim, Srbija tu nije napravila napredak", ističe. Prema njenom mišljenju, normativno stanje je gore nego što je bilo ranije, s obzirom na to da država ovim zakonom može da bude pod određenim uslovima vlasnik medija", ističe Jakšić.
Jakša Šćekić takođe izdvaja ocenu medijske slike Srbije, što ga je, kako kaže, zaprepastilo.
"Ja ne znam ko je pisao taj izveštaj u kome se Srbija hvali za sitauciju u medijima. Ja se pitam da nisu možda pomešali zemlje? Jer, za Srbiju sve može da se kaže, i pozitivno i negativno i da ima pomaka, ali za pomake u oblasti medija, apsolutno ne može. Jer to je čisto birokratski pristup, napravljen da se baš ne ubije ideja da će Srbija jednog dana postati članica. Srbija je usvojila zakone o medijima, kao što je usvojila i set pravosudnih zakona, i oni smatraju da je sve to super i polaze od pretpostavke, da ako je zakon usvojen u Srbiji - da će se on i sprovoditi. Drugo, ovde je uvek objašnjenje o sporom pristupu Srbije Evropskoj uniji pitanje Kosova. Vi imate 35 poglavlja, od kojih su samo tri indirektno povezana sa Kosovom, a šta je sa ostalih 32?", naglašava Jakšić.
On dodaje da je Vjola fon Kramon "lepo primetila da su verbalno svi za Evropsku uniju, ništa se ne radi, ali je važno da se uzimaju pare od nje".
"Tako da mislim da je najvažnija oblast pravni sistem, sva ona poglavlja koja se tiču pravne sigurnosti jer kad odete na sud, realnost je drugačija, a to su jako važna pitanja za sve građane naše zemlje.
Boško Jakšić vidi da sve utiče na dalji tok srpskih evrointegracija, ali nema sumnje da je pitanje broj 1 Kosovo. Kako kaže, Zapadu se žuri da normalizuje odnose Beograda i Prištine.
"U tom kontekstu su zahtevi da se ispuni sve na šta se Vučić obavezao sporazumima iz Brisela i Ohrida, da se Srbi vrate u prištinske institucije i da se što pre održe izbori na severu Kosova. Iako u izveštaju to ne piše, od Vučića se očekuje da obaveze koje je prihvatio realizuje posle izbora i formiranja nove Vlade. Ukoliko se ne ostvari napredak u pregovorima o normalizaciji, nijedna strana neće dobiti pomoć namenjenu Planom rasta za Zapadni Balkan, u iznosu od 6,3 milijardi evra. Kosovo ostaje glavna prepreka evrointegracija. Tek potom sledi neuvođenje sankcija Rusiji. Što se tiče Banjske, 'najteže eskalacije u poslednjih nekoliko godina', Brisel očekuje punu saradnju Beograda i hapšenje počinilaca, i oko toga neće odustati", kaže Jakšić.
Izjavu evropskog komesara za proširenje, Olivera Varhelja da EU zemljama Zapadnog Balkana nudi priliku ranije integracije u Uniju, pre nego što joj se de fakto priključe, Jakšić vidi kao "ničim izazvano raspirivanje optimizma, verovatno po zadatku svog šefa u Budimpešti koji bi da Srbiju što pre uvrsti u njegov klub neliberalnih demokratija".
"Brisel je od skora lansirao 2030. kao moguću godinu proširenja, ali svi zvaničnici ističu da EU pre toga mora da prođe kroz proces unutrašnjih reformi. Taj proces će potrajati, a sasvim je izvesno da zemlje poput Bosne i Hercegovine, Kosova ili Srbije nisu u stanju da se istinski reformišu u tom periodu. Priča o ranijim integracijama u Uniju, pre de fakto priključenja, deluje nerealno", kaže Jakšić.
Šćekić ne veruje da će Srbija biti u prvih pet zemalja koje će EU da primi.
"Što se tiče Varheljove izjave, mogu samo da kažem da oni više ne znaju šta će da rade sa Srbijom jer je ona kamičak u cipeli EU, ne vredi ni novac koji se dobija iz fondova, ni s druge strane uvođenje nekih mera. Anti EU raspoloženje u Srbiji raste, i ovo što se procenjuje na oko 40% je još i dobro za atmosferu koja postoji u društvu. Kad pogledate medije sa nacionalnom dozvolom, 90% gostiju koji se pojavljuju su ljudi koji su protiv EU, tako da ovde vlada manir zaludjivanja ljudi. Ovo društvo je bilo idealno da uđe u EU pre devedesetih godina. Od tada je toliko srozano i upropašćeno, da jednostavno tu više pomoći nema. EU Vučića vidi kao nekog ko na bilo koji način može da završi to neko pitanje Kosova, onda se on poveže sa drugom 'crnom ovcom' u uniji, a to je Orban, i to tako funkcioniše. Uniji je bitno da se ovde ne ratuje, pa su spremni da nam daju i šest milijardi evra da nas skinu s dnevnog reda", smatra Šćekić.
On dodaje da je verovao "da će Aleksandar Vučić biti taj koji ima ambicije da nas odvede u Evropsku uniju", ali, kako kaže, grdno se prevario u toj proceni.
"On međutim ima druge ambicije i biće zabeležen kao čovek za vreme čijeg mandata je Kosovo otišlo", zaključio je Šćekić.
Po pitanju pisanja medija o izveštaju Evropske komisije, Boško Jakšić kaže:
"U zemlji u kojoj mediji prate linije dubokih političkih podela, sasvim je jasno da će oni uz režim biti zadovoljni što je predsednik zadovoljan. Ispustiće da izveštaj pominje korupciju ali će naglasiti da EK ne vidi sprege vlasti i kriminala. Oni drugi će se fokusirati na kritičke intonacije izveštaja", kaže on.
Obojica analitičara se slažu da je elemente realnosti moguće naći na obe strane, ali i da "objektivizam nije karakteristika nedovršene demokratije u kojoj životarimo".
(M.A./EUpravo zato/Euractiv.rs)
