Evropska unija je još 2001. godine osnovala Mehanizam civilne zaštite EU kako bi koordinisala zajednički odgovor država članica i partnerskih zemalja na prirodne katastrofe, tehnološke nesreće i humanitarne krize u Evropi i svetu.
Ovaj sistem omogućava pogođenim državama da preko jedinstvene kontakt tačke brzo zatraže i dobiju pomoć, od vatrogasnih aviona i timova za spasavanje do medicinske opreme i stručne podrške, navodi se u saopštenju Evropske komisije.
Mehanizam okuplja resurse 27 članica EU i 10 partnerskih država, a do sada je aktiviran više od 770 puta, uključujući i najveću operaciju pomoći Ukrajini od početka rata. Njegov cilj je brza, koordinisana i efikasna reakcija koja spašava živote i smanjuje štetu, a poslednji put pokazao je na delu značaj tokom požara u Crnoj Gori.
"Katastrofe ne poznaju granice i mogu neočekivano pogoditi jednu ili više zemalja istovremeno. Komisija omogućava dobro koordinisan zajednički odgovor, što vlastima pogođene zemlje omogućava da komuniciraju preko jedne kontakt tačke, umesto preko više kanala. Ovaj zajednički pristup pomaže objedinjavanju stručnosti i kapaciteta spasilaca, sprečava dupliranje napora u pružanju pomoći i osigurava da pomoć zaista odgovara potrebama pogođenog stanovništva", piše u saopštenju EK.
Udruživanje resursa civilne zaštite, alata, znanja i veština jača i osigurava koherentniji odgovor preko granica.
Pored zemalja EU, u Mehanizmu učestvuje još 10 država i to Albanija, Bosna i Hercegovina, Island, Moldavija, Crna Gora, Severna Makedonija, Norveška, Srbija, Turska i Ukrajina.
Od svog osnivanja 2001. godine, Mehanizam civilne zaštite EU je odgovorio na više od 770 zahteva za pomoć, kako unutar EU, tako i van nje. Mehanizam takođe pomaže koordinaciju aktivnosti prevencije i spremnosti na katastrofe među nacionalnim vlastima i podstiče razmenu najboljih praksi.
To olakšava stalni razvoj viših zajedničkih standarda, omogućavajući timovima iz različitih zemalja da bolje razumeju različite pristupe i rade međusobno zamenljivo kada se desi katastrofa.
Kako Mehanizam pomaže?
Nakon što stigne zahtev za pomoć putem Mehanizma, Centar za koordinaciju odgovora u hitnim slučajevima (ERCC) mobiliše pomoć ili stručnjake. ERCC prati događaje širom sveta 24/7 i obezbeđuje brzo slanje hitne pomoći putem direktne veze sa nacionalnim organima civilne zaštite.
Specijalizovani timovi i oprema, poput aviona za gašenje požara, timova za potragu i spasavanje i medicinskih timova, mogu biti mobilisani u kratkom roku, kako u Evropi tako i van nje.
Satelitske mape koje izrađuje "Copernicus Emergency Management Service" takođe podržavaju operacije civilne zaštite. Ova služba obezbeđuje blagovremene i precizne geoprostorne informacije koje pomažu u definisanju pogođenih područja i planiranju operacija pomoći.
U najugroženijim regionima sveta, pomoć civilne zaštite obično ide ruku pod ruku sa humanitarnom pomoći EU. Stručnjaci iz oba sektora blisko sarađuju kako bi obezbedili usklađenu analizu i odgovor, posebno u složenim krizama.
Bilo koja zemlja na svetu, kao i Ujedinjene nacije, njihove agencije ili druge relevantne međunarodne organizacije, mogu zatražiti pomoć Mehanizma civilne zaštite EU.
U 2024. godini Mehanizam je aktiviran 58 puta za odgovore na, između ostalog tokom rata u Ukrajini i sukobu na Bliskom istoku, poplava u Francuskoj, Češkoj, Poljskoj, Bosni i Hercegovini i Španiji, šumskih požara u Evropi i Latinskoj Americi i tropskih ciklona na Majotu.
Pored toga, države članice EU i učesnice Mehanizma mogu ga aktivirati i radi pružanja konzularne pomoći svojim građanima (npr. tokom evakuacija). U 2024. godini Mehanizam je pomogao bezbednu evakuaciju skoro 1.400 evropskih građana iz zemalja poput Haitija, Bliskog istoka i Vanuatua.
Snažan odgovor EU u kriznim vremenima
Kao odgovor na pogoršanje humanitarne situacije u Ukrajini, svih 27 zemalja članica EU i 6 država učesnica (Island, Severna Makedonija, Norveška, Srbija, Moldavija i Turska) ponudilo je pomoć Ukrajini putem Mehanizma civilne zaštite EU.
Pomoć uključuje milione predmeta kao što su kompleti prve pomoći, medicinska i sklonišna oprema, pumpe za vodu, oprema za snabdevanje energijom, generatori i oprema za gašenje požara.
Koordinacija predstavlja najveću operaciju Mehanizma do sada. Pomaže ljudima u Ukrajini i onima koji su pobegli u susedne zemlje poput Poljske, Slovačke i Moldavije.
EU takođe koordinira medicinske evakuacije ukrajinskih pacijenata kojima je potrebna hitna nega u bolnicama širom Evrope – putem Mehanizma i centra za medicinsku evakuaciju osnovanog u Poljskoj. Do januara 2025. godine, preko 4.000 pacijenata primilo je lečenje kroz ove evakuacije.
Da bi se efikasno upravljalo izuzetno velikim brojem isporuka pomoći, uspostavljeni su logistički centri u Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj, uz podršku ERCC-a. Ovi centri prikupljaju pomoć koju nude zemlje članice EU i učesnice, a zatim je šalju u Ukrajinu.
Mehanizam od 2019. godine unapređen
Godine 2019. EU je unapredila Mehanizam civilne zaštite i stvorila rescEU, dodatni sloj zaštite koji dopunjuje ponude zemalja članica i država učesnica kada je to potrebno.
Potpuno finansiran od strane EU, rescEU jača evropsku spremnost na katastrofe i nove rizike i povećava kapacitete EU da odgovori na vanredne situacije kao što su šumski požari, epidemije, hemijski, biološki, radiološki i nuklearni (CBRN) incidenti, prisilne migracije ili incidenti koji pogađaju energetsku infrastrukturu.
Brza mobilizacija rescEU sredstava igrala je ključnu ulogu u odgovoru na nedavne krize u Evropi – od šumskih požara do pandemije COVID-19, kao i od zemljotresa u Turskoj do rata u Ukrajini.
Zemlje članice EU i učesnice mogu nacionalne resurse za hitne intervencije uvrstiti u "European pool" civilne zaštite (ECPP), što omogućava bolje planiranje i koordinaciju aktivnosti na evropskom i nacionalnom nivou, odnosno brži i pouzdaniji odgovor EU na katastrofe.
Od 2001. godine Mehanizam civilne zaštite EU aktiviran je više od 770 puta, uključujući 58 puta u 2024. godini. Objedinjuje kapacitete za odgovor iz svih zemalja EU i 10 država učesnica i može se primeniti unutar EU i širom sveta, a prioritet su zajedničke aktivnosti prevencije i spremnosti.
(EUpravo zato.rs)
