Pregovori o pristupanju Ukrajine i Moldavije Evropskoj uniji trenutno su u zastoju zbog veta Mađarske, koja se protivi politici Ukrajine prema mađarskoj manjini. Dve države su povezane otkako su obe podnele zahtev za članstvo u Uniji nakon ruske invazije na Ukrajinu početkom 2022. godine.
Ministri EU su odbacili mogućnost da se procesi članstva razdvoje, ističući strateške nedostatke i zabrinutost zbog uticaja Mađarske dok ključne članice poput Francuske, Nemačke i baltičkih država naglašavaju da bi članstvo Ukrajine u EU predstavljalo važno bezbednosno jamstvo, posebno u svetlu zastoja u njenom pristupanju NATO.
Ukrajina i Moldavija su dobile status kandidata istovremeno, tokom leta iste godine, a krajem 2023. države članice EU signalizirale su da bi pregovori o pristupanju mogli početi. Međutim, pregovori još nisu započeli ni sa jednom od njih, a razlog je blokada procesa od strane Mađarske, koja smatra da Ukrajina diskriminiše mađarsku manjinu, prenosi RSE.
Mađarska je održala savetodavni referendum ranije ove godine, na kojem je 95 odsto ispitanika bilo protiv članstva Ukrajine u EU. Dok je većina drugih članica EU ovaj referendum odbacila kao još jedan politički potez Budimpešte, malo ko veruje da je zemlja spremna uskoro da ukine veto i omogući početak pregovora.
Neki smatraju da je to nepravedno prema Moldaviji, jer nijedna od 27 članica EU nema primedbi na početak pregovora sa Kišinjevom.
Evropska komesarka za proširenje, Marta Kos, otvorila je pitanje formalnog razdvajanja dve zemlje tokom razgovora za RSE ovog proleća, a ideja je dobila podršku tokom leta, kada je Brisel nakratko uzdrman iznenadnim potezom predsednika Volodimira Zelenskog u julu da ograniči nezavisnost dve ključne antikorupcijske agencije.
Činjenica je da su se ovakva politička "razdvajanja" već ranije dešavala, najnovije prošle godine kada je Albaniji dozvoljeno da nastavi pregovore o članstvu, dok je Bugarska nastavila da blokira iste korake za svog suseda Severnu Makedoniju.
Međutim, kada su se ministri za evropska pitanja, koji se bave proširenjem EU, sastali u Danskoj 1. i 2. septembra, nije bilo govora o razdvajanju Moldavije i Ukrajine, osim što je ta opcija odbijena, barem za sada.
Razlozi za odbijanje razdvajanja
Razlozi su trostruki: želja da se ne popusti pred onim što mnoge članice vide kao mađarsku ucenu, osećaj da bi takav potez bio strateški nepovoljan i za EU i za Ukrajinu u ovom trenutku, te uverenje da bi imao ograničen uticaj na Moldaviju.
Prvi razlog je sve veće nezadovoljstvo zbog toga što Budimpešta nastoji previše da utiče na politiku EU prema Ukrajini.
Već dve godine blokirano je institucionalno finansiranje EU za ukrajinsko naoružanje preko Evropskog mirovnog fonda, a očekuje se da će evropski diplomate uskoro prihvatiti predlog Budimpešte i Bratislave da se određeni oligarsi uklone sa liste sankcija protiv Rusije kako bi se postigla jednoglasnost za produženje mera.
Evropski zvaničnici smatraju da bi, umesto ponovnog popuštanja, bilo bolje sačekati parlamentarne izbore u Mađarskoj 2026. godine, jer ankete pokazuju da opozicija ima realne šanse da preuzme vlast.
Paralelno, Ukrajinci su protestovali protiv zakona koji je ugrozio nezavisnost antikorupcijskih agencija, što je navelo predsednika Zelenskog da zakon povuče. Iako to ne menja automatski mađarsku politiku, EU procenjuje da nekoliko dodatnih meseci čekanja nije presudno, s obzirom na dugotrajan i složen proces pristupanja.
Drugo, mnogi od najvatrenijih ukrajinskih saveznika unutar EU, poput baltičkih zemalja i Češke, odmah su pokrenuli diplomatsku kontraofanzivu protiv bilo kakvog razdvajanja čim su se pojavile glasine da se ta opcija razmatra.
Ključno je da su se i Francuska i Nemačka, dve najuticajnije članice EU, usprotivile bilo kakvom razdvajanju upravo sada, posebno jer su Sjedinjene Američke Države dale signal da članstvo Ukrajine u NATO-u najverovatnije neće biti deo bilo kakvih budućih mirovnih pregovora sa Rusijom.
U tom smislu, članstvo Ukrajine u EU postaje još važnije, prema mišljenju većine evropskih diplomata, koji to vide kao najjasnije političko i bezbednosno jamstvo koje evropske zemlje mogu ponuditi ratom pogođenoj zemlji u budućnosti.
Moldavija protiv razdvajanja za sada
Na kraju, stigli su i signali iz Moldavije da ni Kišinjev trenutno nije previše sklon razdvajanju. Mnogi evropski zvaničnici želeli su da daju podršku proevropskoj vladi te zemlje pred parlamentarne izbore koji se očekuju 28. septembra, tako što bi se pregovori o članstvu otvorili nekoliko dana ili nedelja pre glasanja.
Ipak, drugi, kako u evropskim prestonicama, tako i u Kišinjevu, smatraju da bi to imalo ograničen učinak iz dva razloga.
Prvo, malo ko izvan briselskih institucija razume tehničke detalje ili značaj početka pregovora o članstvu u EU. Drugo, među svim zemljama kandidatima za članstvo u EU, a posebno u Moldaviji, postoji priznanje da je upravo Ukrajina i njen otpor ruskoj invaziji ponovo pokrenuo proces proširenja EU.
Zapravo, Moldavija se priključila Ukrajini u podnošenju zahteva za članstvo u EU 2022. godine. Za sada će ostati povezane, ali ne treba isključiti mogućnost da se rasprava o razdvajanju ponovo pokrene kasnije ove godine.
(EUpravo zato.rs)
