Evropska komisija usvojila je revidirani Akcioni plan Strategije EU za Jadransko-jonski region (EUSAIR), čime je započeta nova faza saradnje deset zemalja iz ovog dela Evrope – uključujući i Srbiju. Glavni cilj je da se kroz zajedničke projekte poboljša život građana, podstakne zapošljavanje, zaštiti priroda i unapredi regionalna povezanost.
Strategija, pokrenuta još 2014. godine, obuhvata četiri članice EU (Hrvatsku, Grčku, Italiju i Sloveniju), pet kandidata za članstvo (Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju), kao i San Marino. Novi akcioni plan donosi konkretne promene koje bi mogle imati direktan uticaj na svakodnevni život građana u regionu.
Pet oblasti koje menjaju region
Uz četiri dosadašnja stuba – plava održiva ekonomija, saobraćaj i energija, zaštita životne sredine i održivi turizam – uveden je i peti: poboljšanje socijalne kohezije, koji za cilj ima smanjenje socijalnih razlika, veću podršku mladima i bolje uključivanje svih građana u razvojne procese.
Plan predviđa ulaganja u putnu i železničku infrastrukturu, luke i energetsku povezanost, što će omogućiti lakši i brži prevoz ljudi i robe. Poseban akcenat stavlja se na podsticanje zapošljavanja, naročito kroz podršku malim i srednjim preduzećima i uključivanje mladih u lokalne inicijative.
U oblasti turizma planirana je podrška održivim projektima koji čuvaju prirodne resurse, dok se na polju ekologije očekuju zajedničke akcije za čistija mora, reke i obale, efikasnije upravljanje otpadom i prelazak na cirkularnu ekonomiju.
Brži put ka EU
Novi okvir strateški je usklađen sa ključnim politikama Evropske unije – uključujući Zeleni dogovor, Digitalnu agendu i Zelenu agendu za Zapadni Balkan. Takođe, u plan su ugrađeni i prioriteti kao što su proširenje EU, istraživanje i inovacije, i razvoj digitalizacije.
Za Srbiju i druge kandidate za članstvo, ovo znači konkretnu podršku na putu ka EU – kroz projekte koji doprinose reformama, jačanju institucija i ekonomskom rastu.
Efikasnije upravljanje i brža realizacija projekata
Revidirani plan predviđa i jednostavniju i efikasniju strukturu upravljanja – sa većom političkom posvećenošću zemalja učesnica i jačim učešćem lokalnih zajednica, stručnjaka i privrede.
Evropska komisija poručuje da se ovim dokumentom postavljaju temelji za snažniji, održiviji i povezaniji Jadransko-jonski region. U pitanju nije samo tehničko usklađivanje, već sveobuhvatan razvojni plan koji bi mogao da donese dugoročnu korist građanima u vidu novih radnih mesta, bolje saobraćajne infrastrukture i zdravijeg životnog okruženja.
(EUpravo zato/MEI)
