Dok Evropska unija ponovo govori o proširenju kao geopolitičkoj nužnosti, zemlje Zapadnog Balkana balansiraju između reformskih napora, unutrašnjih izazova i povremenih tenzija. U tom kontekstu, Savet za regionalnu saradnju (RCC) nastavlja da povezuje region kroz konkretne inicijative koje vode ka jedinstvenom tržištu i većoj stabilnosti.
Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Amer Kapetanović u intervjuu za EUpravo zato ističe da su evropske integracije ponovo na stolu u Briselu, ali i da region mora pokazati više političke zrelosti i reformskog kontinuiteta. U razgovoru govori o konkretnim pomacima, izazovima, potencijalu Plana rasta i porukama koje Zapadni Balkan i EU treba da razmene upravo sada, kada se pitanje proširenja ponovo otvara s više pažnje. A na početku daje pregled koliko je Zapadni Balkan danas bliži članstvu u EU, nego, recimo, pre pet godina.
"Rekao bih da je region danas bliži članstvu nego pre pet godina, ali još uvek nedovoljno blizu da možemo reći da jasno vidimo ciljnu liniju. Bliži smo po tome što je evropska perspektiva Zapadnog Balkana konačno vraćena na dnevni red u Briselu, i to ne samo kao politička fraza, već kao deo konkretnih inicijativa, poput Plana rasta EU za region. Taj plan, vredan oko 6 milijardi evra, ne samo da podstiče reforme, već i otvara pristup delovima jedinstvenog tržišta, što je do juče bilo nezamislivo.
Neke zemlje su u međuvremenu otvorile pregovore o članstvu ili započele skrining proces, a to su konkretni koraci napred. Otvaranje i zatvaranje poglavlja, usklađivanje zakonodavstva sa evropskom pravnom tekovinom, to su formalni indikatori približavanja EU. I to je važno.
Ali, istina je i da je proces i dalje spor, fragmentisan, i prečesto zavisi od unutrašnjih političkih kalkulacija i šire geopolitičke klime. Dok su neke članice EU ponovo otkrile značaj proširenja, druge su još uvek oprezne. S druge strane, i region mora da pokaže više zrelosti, reformskog kontinuiteta i međusobne solidarnosti.
Uprkos tome, ne možemo zanemariti činjenicu da se danas u regionu ozbiljno razgovara o temama koje su do pre deset godina bile retorika – jedinstveno tržište, digitalna integracija, zelena tranzicija, usklađivanje sa evropskim standardima u oblasti investicija, energetike i migracija. Napredovali smo. Možda ne galopom, ali svakako u dobrom pravcu. I ono što je meni posebno važno: danas više ne govorimo samo o EU kao o cilju, već o EU kao o procesu koji se odvija svakog dana – kroz reforme, saradnju i konkretne promene na terenu."
Da li mislite da u regionu postoji autentičan politički i društveni konsenzus oko evropskih integracija?
"Društveni konsenzus svakako postoji. Naš poslednji Balkan Barometar, istraživanje javnog mnenja koje sprovodimo svake godine, pokazuje da čak 82 odsto građana Zapadnog Balkana podržava regionalnu saradnju. Istovremeno, više od polovine građana smatra da bi članstvo u EU donelo koristi za njihovu ekonomiju, obrazovanje i bezbednost. To su snažne poruke.
Politički konsenzus je, međutim, često fragmentisan i uslovljen unutrašnjim odnosima i dinamikom. Postoje trenuci kada se čini da političke elite govore "evropskim jezikom" samo u Briselu, dok kod kuće tonu u dnevnu politiku i retoriku prošlosti. Ali, uprkos svemu, verujem da istinska evropska orijentacija postoji. Možda ne uvek izražena kroz velike političke gestove, ali svakako prisutna u praktičnoj potrebi da region bude deo većeg, stabilnijeg i pravednijeg sistema."
RCC već godinama aktivno priprema Zapadni Balkan za članstvo, kroz Zajedničko regionalno tržište, zelenu i digitalnu agendu. Koji su najvažniji pomaci ostvareni?
"Zajedničko regionalno tržište je još uvek u izgradnji, ali njegova vrednost leži i u samom procesu koji nas postepeno približava jedinstvenom tržištu EU, kroz uklanjanje prepreka unutar regiona. Savet za regionalnu saradnju (RCC), zajedno sa partnerima i vladama regiona, radi na drugoj fazi plana za izgradnju Zajedničkog regionalnog trišta za period 2025-2028. godina.
Već sada vidimo konkretne rezultate: zahvaljujući dogovoru o ukidanju rominga u regionu, korištenje mobilnog interneta poraslo je i do 459 odsto. Uvedeni su novi regionalni standardi za nadzor stranih direktnih investicija. Roming između EU i Zapadnog Balkana jeftiniji je i do 99 osto za podatke, što je konkretna korist za građane. Potpisana su četiri sporazuma iz domena mobilnosti – putovanje s ličnim kartama i priznavanje diploma i kvalifikacija. Sve to pokazuje da region već funkcioniše kao prostor saradnje."
Kako ocenjujete spremnost država da se integrišu u jedinstveno tržište EU?
"Postoji spremnost, ali i realne prepreke. Preduslov za pridruživanje jedinstvom tržištu EU je kreiranje našeg, Zajedničkog regionalnog tržišta. Ono služi kao testna verzija evropskih pravila. Ako ne možemo da ih sprovedemo među sobom, teško ćemo ih primeniti u mnogo kompleksnijem okruženju EU.
Ali ima i svetlih primera. Recimo, četiri ekonomije od šest iz našeg regiona integrisane su u Jedinstveno područje plaćanja u evrima (SEPA). To su ogromne, milionske uštede za naše ekonomije. Tome težimo. Savet za regionalnu saradnju prepoznaje dobre primere i nastoji da ih regionalizuje, da ne bi ostali izolovani uspesi."
Kako RCC vidi sprovođenje Plana rasta EU za Zapadni Balkan?
"Kao najvažniju razvojnu šansu za region u ovoj deceniji. Plan rasta EU ne samo da donosi sredstva, već podrazumeva i reforme koje će region dovesti mnogo bliže EU nego što su to činili prethodni instrumenti. Ono što je ključno jeste da Plan rasta otvara vrata pristupu delovima jedinstvenog tržišta – digitalnom prostoru, transportnim mrežama, energetici – pod uslovom da se usklade pravila i ispune obaveze.
Za RCC, ovo je prilika da ubrzamo sprovođenje svih komponenti Zajedničkog regionalnog tržišta, ali i da ponudimo dodatne alate za praćenje napretka, analizu prepreka i promociju uspešnih priča. Jer za EU, ali i za nas same, rezultati će biti najbolji argument za proširenje."
Koliko su zemlje regiona zaista spremne da sarađuju?
"Više nego što se to spolja vidi. U svom poslu imam priliku da svakodnevno razgovaram sa ljudima iz celog regiona, uključujući političare. Iako postoje određeni bilateralni sporovi, katkad čak i tenzije, kad se nađu za istim stolom, ljudi iz uprava, ministarstava, privrede žele da sarađuju. U tom smislu, postoji jedan tihi, ali stabilan profesionalni konsenzus da bez saradnje nema napretka.
Saradnja se dešava u konkretnim stvarima: kad softver iz jedne ekonomije radi u drugoj; kad studenti dobiju priznatu diplomu; kad kompanije dobiju informacije o tome gde mogu da investiraju bez prepreka. To su mali koraci, ali oni prave razliku."
Koja je Vaša poruka građanima regiona, ali i liderima EU, u ovom važnom trenutku za prširenje?
"Naš Balkan Barometar otkriva da 77 odsto građana Zapadnog Balkana smatra da je ono što nas povezuje mnogo važnije od onoga šta nas razdvaja. Dakle, građani već znaju šta je bitno. Mogu jedino da kažem da treba da nastave da veruju u ono što je suština evropskog projekta – mir, stabilnost, saradnja i sloboda. Znam da su često razočarani, najčešće brzinom celog procesa, ali neka znaju da se iza kulisa svakodnevno vode bitke da ovaj region ne bude zaboravljen.
Liderima, ali i građanima EU bih poručio: Zapadni Balkan je uvek bio i biće deo evropske priče. Mi nismo dodatak, već deo tela. Ako proširenje zaista jeste geopolitička nužnost, kako se danas sve češće kaže, onda mora postojati politička hrabrost da se to i pretoči u konkretne korake.
Savet za regionalnu saradnju će i dalje biti tu da spaja, povezuje, stvara prostor dijaloga i zajedničkih rešenja. Jer ako smo u poslednjih deset godina nešto naučili, to je da je budućnost regiona moguća samo ako je zajednička."
