Važna tema u fokusu mnogih kampanja pred evropske izbore: Šta stranke predlažu u sektoru poljoprivrede?

Nakon izbora u junu znaće se ko će biti u Evropskom parlamentu. Sastav parlamenta igraće važnu ulogu kada se bude odlučivalo ko će dobiti najznačajniji posao u Evropskoj komisiji. 

EPP je nosila titulu "partije farmera" mnogo pre nego što su početkom ove godine demonstracije zahvatile Evropu.

Grupa je 2023. godine povećala svoje napore da izbaci iz koloseka novo zakonodavstvo o održivosti i pokušala da izbaci čitave dosijee, uključujući Zakon o obnovi prirode i novi zakon EU koji ima za cilj suzbijanje upotrebe pesticida.

Već u maju 2023. godine, tokom partijske skupštine u Minhenu, lider EPP-a Manfred Veber pozvao je na "moratorijum" na nove propise, navodeći zabrinutost zbog opterećenja farmera i ugrožavanja bezbednosti hrane.

U isto vreme, predsednica Komisije Ursula fon der Lajen, povezana sa EPP, intenzivirala je svoje učešće u pitanjima vezanim za poljoprivredu.

Za predstojeći mandat, izborni manifest EPP-a naglašava dijalog o pristupima odozgo na dole, predlažući više podsticaja i manje propisa za sektor.

Dokument zaobilazi specifične ekološke politike, ali se zalaže za jaču Zajedničku poljoprivrednu politiku (CAP) za 2028-2034. koja poljoprivrednicima garantuje prihode tokom "nestabilnih" vremena.

U tekstu se takođe pominje i "sve veća pretnja" koju vukovi i mrki medvedi predstavljaju za farmere i stočare, pozivajući na relaksaciju pravila za upravljanje ovim problemom.

Zamah socijalista

Partija evropskih socijalista (PES) se bori sa unutrašnjim podelama u poljoprivredi, evidentnim sukobima oko zakona koji se tiču pravila o biljkama koje se uređuju genima, emisiji stoke i uvozu ruske hrane.

Posebno, poslanici Evropskog parlamenta poput Paola de Kastra iz Italije i Klare Agilere iz Španije, često su stali na stranu poljoprivrednog sektora suočeni sa ambicioznim ekološkim planom Komisije.

To je takođe značilo da su se dva poljoprivredna teškaša često sukobljavala sa stranačkim kolegama u parlamentarnom komitetu za životnu sredinu, kao što su holandski poslanik Mohamed Čahim i njegov španski kolega Cesar Luena.

Međutim, De Kastro i Agilera su prošlog vikenda potvrdili da neće tražiti reizbor na predstojećim izborima.

Za sledeći mandat, PES izborni manifest obećava da će ojačati ZPP, zaštititi prihode i radna mesta poljoprivrednika i boriti se protiv "nelojalne konkurencije" iz trećih zemalja.

Socijalisti su takođe stavili fokus na zaštitu biodiverziteta i poboljšane standarde dobrobiti životinja.

Iako je nagoveštavao oživljavanje zakonodavstva za održivu upotrebu pesticida, PES nije spomenuo eksplicitne ciljeve smanjenja i dao prioritet „najboljoj nacionalnoj praksi".

Liberalni izazov

"Poljoprivrednicii su uznemireni, i to s pravom", glasi uvodna linija liberalnih prioriteta za poljoprivredni sektor, koji navode od kratkoročne do dugoročne akcije.

Poput socijalista, liberali se bore sa unutrašnjim podelama o politici održive poljoprivrede.

Na primer, neki poslanici EP iz centrističke, liberalne grupe Renev Europe, kao što su Jan Huitema i Emma Viesner, bili su u skladu sa konzervativcima u protivljenju Zakonu o obnovi prirode, dok su se drugi, poput francuskog Paskala Kanfina, čvrsto zalagali za njega.

Predložene mere za sledeći mandat u zajedničkom liberalnom izbornom programu u okviru Renev-a uključuju drastično smanjenje birokratije, osnaživanje poljoprivrednika u lancu snabdevanja, povećanje državne pomoći i smanjenje poreza na biogorivo.

Oni takođe žele da poboljšaju logistiku za trgovinske tokove poljoprivrede između Ukrajine i EU, ali predlažu veća ograničenja na uvoz hrane iz ratom razorene zemlje.

Renev-ovi srednjoročni i dugoročni planovi uključuju povećanje fleksibilnosti za zemlje EU da prilagode Zajedničku poljoprivrednu politiku (CAP) nepredviđenim okolnostima, obezbeđujući održivu proizvodnju hrane i preraspodelu vrednosti unutar lanca snabdevanja, između ostalih predloga.

Zelene ograde

Tokom sadašnjeg mandata, Zeleni, četvrta najveća grupa u parlamentu, odigrali su ključnu ulogu u zalaganju za ekološke reforme u poljoprivredi.

Sa anketama koje ukazuju na potencijalni pad njihovog uticaja u narednom mandatu, program stranke za mandat 2024. fokusira se na održavanje strogih GMO propisa o biljkama modifikovanim novim tehnikama za uređivanje gena.

Pored toga, Zeleni se zalažu za biljnu ishranu i imaju za cilj da ožive diskusije o zakonu o održivom sistemu ishrane i drugim dokumentima koje je Komisija napustila tokom tekućeg mandata, kao što su planovi za smanjenje pesticida za 50%.

Oni se takođe zalažu za zabranu glifosata, uprkos njegovom nedavnom produženju upotrebe od strane EU na deset godina.

Afera konzervativaca

Evropski konzervativci i reformisti tek treba da otkriju svoje prioritete za naredni petogodišnji mandat, a objavljivanje manifesta, planirano za 17. april, odloženo je u poslednjem trenutku.

Ipak, vizija ECR-a za Evropu naglašava da bi EU trebalo da usvoji „razumne i održive mere" za rešavanje pitanja kao što su klimatske promene, zagađenje, kvalitet i bezbednost hrane.

Grupa ECR se generalno protivila svim održivim zakonima za poljoprivredni sektor, a njihov savez sa EPP desnog centra bio je ključ za rušenje novih pravila.

Grupom u velikoj meri dominira poljska partija prava i pravde (PiS), koja nastavlja da uživa popularnost među poljoprivrednicima, nakon što je osvojila 43 odsto glasova u ruralnim oblastima na lokalnim izborima u Poljskoj u aprilu.

Međutim, Fratelli d'Italia, partija italijanske premijerke Đorđe Meloni, trebalo bi da dobije mesta u narednom mandatu.

Jedna od najrelevantnijih ličnosti ECR-a za poljoprivrednu politiku u sadašnjem mandatu bio je evropski komesar za poljoprivredu Janusz Vojciechovski. PiS ga je 2019. poslao u Brisel, ali mu je nedavno okrenuo leđa tražeći od njega da podnese ostavku nakon protesta farmera.

Učinite poljoprivredu ponovo sjajnom

Za desničarsku populističku partiju Identitet i demokratija (ID), protesti farmera bili su prilika da se udvostruči evroskepticizam, uglavnom kritikovanjem ekološke i trgovinske politike bloka.

Krajnje desničarski blok, koji nije predstavio zvanični izborni manifest, pozvao je da se državama članicama vrati moć odlučivanja, prikazujući poljoprivredu kao deo nacionalnog evropskog identiteta koji treba da se očuva.

Džordan Bardela, šef francuske krajnje desničarske grupe Rassemblement National i potpredsednik ID grupe u parlamentu, otišao je toliko daleko da je optužio Evropsku komisiju da želi da "ubije" francusku poljoprivredu.

Nacionalistička i anti-zelena vizija za poljoprivredu krajnje desnih stranaka mogla bi dobiti na značaju u predstojećem mandatu, jer su ID i ECR u trci za treću najveću grupu u parlamentu, a po poslednjim projekcijama ih blisko prate liberali .

Zalaganje Levice

Sa 37 poslanika u Evropskom parlamentu, Levica je trenutno najmanja grupa u Evropskom parlamentu i predviđa se da će zadržati tu svoju poziciju i nakon izbora.

Dve evropske političke porodice koje čine ovu grupu, Evropska levica i Narod sada, dele posvećenost reformi poljoprivrednih politika EU.

Evropska levica se zalaže za ukidanje CAP-ovog sistema plaćanja po hektaru i preusmeravanje sredstava ka ekološki prihvatljivoj poljoprivredi.

Štaviše, oni predlažu "otkazivanje" postojećih trgovinskih sporazuma EU sa zemljama u razvoju i njihovu zamenu partnerstvima koja daju prioritet poljoprivrednom suverenitetu, pravednoj trgovini i društvenom i ekološkom razvoju.

Slično, Narod sada - navode da bi "dobri uslovi rada", visoki ekološki standardi i proizvodi lokalnog porekla trebalo da budu glavni ciljevi CAP-a i pozivaju da trgovinske politike uključuju više društvene i ekološke standarde.

(M.A./EUpravo zato/Euractiv.com)