Iako se zemlje Zapadnog Balkana i dalje nalaze na periferiji glavnih strateških razgovora unutar Evropske unije, njihova posvećenost dubokoj integraciji čini ih nezaobilaznim akterima u novoj evropskoj paradigmi, onoj koja u središte stavlja ekonomsku bezbednost.
To je jedna od ključnih poruka analize "Zapadni Balkan i evropski zaokret ka ekonomskoj bezbednosti: Formulisanje političke agende", koju je pripremio Anastas Vangeli, docent na Univerzitetu u Ljubljani i član uprave makedonskog Instituta Estima.
U analizi se naglašava da trenutni geopolitički i ekonomski kontekst predstavlja i izazov i priliku za zemlje regiona. Umesto da se i dalje svodi na tehničko usklađivanje s evropskim pravilima i regulativama, autor poziva na ambiciozniju viziju – viziju sveobuhvatne transformacije koja će Zapadni Balkan uključiti u evropsku budućnost ne samo kao recipijenta, već i kao ravnopravnog partnera, i to ekonomski, politički i normativno.
Kako bi se to ostvarilo, Vangeli naglašava potrebu za utemeljenjem politika na jasnim principima koji moraju biti prisutni u svakom trenutku i na svim nivoima odlučivanja.
Ekonomska sigurnost nije broj, već kvalitet života
Na prvom mestu, Vangeli ukazuje da se koncept ekonomske bezbednosti, a posebno konkurentnosti, ne može svesti samo na industrijske performanse. Bez stvaranja dostojanstvenih radnih mesta i inkluzivne ekonomije, naročito u osetljivim regionima poput Zapadnog Balkana, nema ni istinske sigurnosti.
"Ekonomska bezbednost nije apsolutna već relativna, nije kvantitativna, već kvalitativna kategorija", ističe autor u analizi.
Nova strategija rasta mora uključiti i periferiju Evrope
U tom duhu, Vangeli poziva na redefinisanje evropske strategije rasta, ne samo kako bi EU sustigla vodeće globalne sile poput SAD i Kine, već i kako bi se smanjile unutrašnje razlike unutar same Evrope. Posebno ukazuje na dugogodišnje razvojno zaostajanje Zapadnog Balkana, koje je postalo strukturalni problem.
Autor se osvrće i na plan za jačanje konkurentnosti Evropske unijie, koji je 2024. godine predstavio bivši predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi, ističući da ovaj plan otvara vrata ka redefinisanju strateške autonomije EU, ne kao zatvorenog koncepta, već kao otvorene platforme koja uključuje evropsko susedstvo, uključujući Zapadni Balkan.
Vangeli upozorava da izostanak ozbiljnih investicija EU u region može imati dugoročne posledice kao i da bi Zapadni Balkan mogao postati Ahilova peta Evrope, ne samo zbog mogućnosti da prostor ispune spoljne sile, što se već dešavalo, već i zbog unutrašnje neodrživosti tog vakuuma.
Uspeh strategije, prema autoru, neće zavisiti isključivo od političkih i poslovnih elita u Briselu, Berlinu i Parizu, već od široke društvene podrške – od običnih građana, preko institucija, do malih i srednjih preduzeća, kako unutar EU, tako i u državama kandidatima.
Evropa vrednosti kao temelj transformacije
Na kraju, Vangeli insistira da tranzicija mora biti vođena osnovnim evropskim vrednostima – solidarnosti, otvorenosti i jedinstvu u različitosti. Samo tako se šest zemalja Zapadnog Balkana može tretirati ne kao pasivni posmatrači, već kao aktivni nosioci zajedničke evropske budućnosti.
"To do sada nije bio slučaj. Ali, kao što se menja osnovna ekonomska paradigma Evrope, tako može da se promeni i pristup proširenju i integraciji", zaključuje autor u svojoj analizi.
(EUpravo zato.rs)
