Operativni odbor Investicionog okvira za Zapadni Balkan odobrio je paket od 87,7 miliona evra za ulaganja u čistu energiju za Srbiju, Albaniju i Crnu Goru.
Ova tranša novčane pomoći će pomoći u jačanju elektroenergetske mreže, modernizaciji hidroelektrana i obezbeđivanju rešenja za grejanje pomoću solarne energije, prenosi Delegacija EU u Srbiji.
Zemlje Zapadnog Balkana ubrzano se približavaju Evropskoj uniji kroz konkretne korake u okviru EU Plana rasta. Pored sprovođenja ključnih reformi, partneri su se dodatno angažovali u oblastima koje građanima i privredi donose vidljive koristi:
- Finansijska povezanost: Crna Gora, Albanija, Severna Makedonija i Srbija pristupile su SEPA sistemu, što omogućava jednostavnije i jeftinije novčane transakcije u evrima – kao unutar EU.
- Brži protok robe: Uspostavljaju se "zeleni koridori" na 11 ključnih graničnih prelaza, uz podršku EU, kako bi se ubrzao i olakšao promet robe između regiona i Unije.
- Digitalna transformacija: Sedam digitalnih centara za inovacije već podržava mala i srednja preduzeća, a skoro 300 opština je uključeno u inicijativu WiFi za Zapadni Balkan, koja donosi besplatan internet građanima.
- Roming bez granica: EU i region rade na daljem smanjenju troškova rominga, sa ciljem da građani koriste mobilne usluge po istim cenama kao kod kuće, bilo da su u EU ili na Balkanu.
- Turizam i zaštita potrošača: Regionalni turistički sektor se povezuje sa evropskim institucijama kako bi postao održiviji i konkurentniji, dok se u oblasti potrošačkih prava razvijaju mehanizmi za veću bezbednost i bolju zaštitu građana.
- Auto-put ka Jedinstvenom tržištu: Novi program povezuje privrede EU i regiona kroz jačanje industrijskih partnerstava, usklađivanje pravila i bolje povezivanje poslovnih zajednica.
Ovim koracima Zapadni Balkan ne samo da ubrzava pristupanje EU, već građanima i privredi već sada donosi konkretne koristi članstva - pre punopravne integracije.
Na šta se odnosi paket za čistu energiju?
Predviđena ulaganja odnose se, između ostalog, na izgradnju nadzemnih elektroenergetskih vodova i trafostanica u Albaniji i Crnoj Gori, rehabilitaciju hidroelektrana u Albaniji i Srbiji, kao i integraciju obnovljivih izvora energije u sistem daljinskog grejanja Novog Sada u Srbiji.
"Ove investicije biće realizovane u bliskoj saradnji sa partnerima sa Zapadnog Balkana i međunarodnim finansijskim institucijama kroz WBIF", navela je Evropska komisija početkom jula.
Hidroelektrana Potpeć
Predviđa se izgradnja novog postrojenja za generisanje električne energije i unapređenje postojećih pogona u cilju povećanja godišnje proizvodnje uz istovremeno smanjenje emisija CO2.
To se odnosi na izgradnju čeličnih cevovoda, kako nadzemnih, tako i podzemnih, dok će se u sklopu mašinske zgrade nalaziti donji vodostani, dovodno-odvodni sihoniski tuneli i ulazno-izlazna građevina Potpeć. Na platou će biti izgrađeno priključno postrojenje za razvod i transformaciju energije, sa pristupnim tunelima i galerijama do mašinske zgrade. Plan predviđa i izgradnju pristupnih puteva kako bi se olakšala izgradnja i održavanje celokupne infrastrukture sistema.
Solarna elektrana Novi Sad
Planira se izgradnja solarne elektrane i toplotne pumpe, uvodeći obnovljive izvore energije u sistem daljinskog grejanja.
Radi se o projektu procenjene vrednosti 104,7 miliona evra, koji bi trebalo da sufinansira EU putem granta u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF).
Izgradnja i integracija solarno-termalne elektrane u daljinski sistem grejanja deo je Akcionog plana za održivu energiju i klimu (SECAP), kao i zajedničkog projekta sa EBRD pod nazivom "Novi Sad - Akcioni plan za zeleni grad" (GCAP). Izgradnja postrojenja je planirana neposredno uz postojeću vrelovodnu infrastrukturu, preko koje se može distribuirati oko 130.000 MWh čiste obnovljive energije za potrebe sistema daljinskog grejanja, čime bi se emisija ugljen-dioksida smanjila za oko 29.500 tona godišnje. Ukupna isporučena toplotna energija, koja uključuje primarnu energiju toplotne pumpe, iznosila bi oko 255.000 MWh, stoji u SECAP-u.
U dokumentu se, takođe, procenjuje da bi izgradnja i implementacija solarno-termalne elektrane u daljinski sistem grejanja Novog Sada trebalo da bude završena do 2027. godine.
Albanija razvija sistem za prenos energije
Biće sprovedena digitalizacija podstanica u cilju povećanja kapaciteta i smanjenja gubitaka energije.
Hidroelektrana Fierza
Oprema i sistemi će biti unapređeni kako bi se obezbedio dugoročni rad.
Posle najavljene rekonstrukcije, hidroelektrana Fierza u Albaniji, kojom upravlja državna elektroprivreda KESH, podići će proizvodnju za barem deset odsto. Projekat vredan 50 miliona evra je deo Ekonomskog i investicionog plana Evropske unije za Zapadni Balkan.
Životni vek druge po veličini hidroelektrane u Albaniji, kako se smatra, biće produžen za najmanje 30 godina. U postrojenju Fierza, koje je završeno 1980. godine s kapacitetom od 500 megavata, biće remontovane prva i treća turbina, a sva četiri generatora će biti rekonstruisana.
Nadzemni dalekovodi Rašbul i Tirana
Širenje u cilju zadovoljavanja potražnje i unapređenja pouzdanosti snabdevanja električnom energijom.
Nadzemni dalekovodi Herceg Novi-Vilusi
Izgradnja dalekovoda u cilju povećanja kapaciteta i smanjenja gubitaka električne energije.
Glavni cilj projekta izgradnje dalekovoda 110 kV Herceg Novi – Vilusi, rekonstrukcija 110/35 kV TS Vilusi i proširenje 110/35 kV TS Herceg Novi će doneti sigurnost u snabdevanju energijom, razvoj konkurentnog energetskog tržišta i održivi energetski razvoj.
Uvođenje sistema SCADA u crnogorski elektrodistributivni sistem
Sprovešće se instaliranje pametnih brojila i naprednog sistema upravljanja u cilju povećanja efikasnosti.
Novi SCADA sistem podrazumeva nabavku i implementaciju novog SCADA/EMS sistema. Cilj projekta je formiranje nadzorno-upravljačke arhitekture koja će se sastojati od dva paralelna nezavisna centra u glavnoj i back-up konfiguraciji, na dve fizički odvojene lokacije, a na ovaj način se dobija savremeni sistem za nadzor i upravljanje elektro-energetskim sistemom Crne Gore, kao i kompletan sistem za analizu EES, kako u realnom, tako i u studijskom načinu rada.
Očekivani benefiti su poboljšanje sistema za nadzor i upravljanje EES-om Crne Gore u ENTSO-E interkonekciji; povećanje nivoa sigurnosti i pouzdanosti rada prenosnog sistema Crne Gore u realnom vremenu; Pravovremena identifikacija potencijalnih poremećaja koji mogu ugroziti siguran i stabilan rad EES-a Crne Gore i čitave interkonekcije...
Transbalkanski koridor za prenos električne energije: Podstanica Brezna
Planira se unapređenje podstanice u cilju jačanja mreže i podrške investicijama u obnovljive izvore energije.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) obezbedila je kredit sa državnom garancijom u iznosu do 28 miliona evra Crnogorskom elektroprenosnom sistemu (CGES), za unapređenje trafostanice Brezna na severozapadu zemlje.
Kako je saopšteno iz EBRD, projekat je veoma značajan, jer će omogućiti integraciju 400 megavata (MW) obnovljive energije u nacionalnu mrežu, čime će se pomoći dekarbonizacija crnogorske ekonomije.
Time će se dodatno ojačati Transbalkanski koridor koji povezuje zemlje u regionu sa Italijom i Evropsku uniju (EU).
Novi transformatori će povećati kapacitet postrojenja na 400/110 kV, što znači da veliki broj elektrana na obnovljive izvore energije može da budei povezan sa trafostanicom Brezna.
Trafostanica Brezna je važan deo crnogorskog elektroenergetskog prenosnog sistema, jer povezuje prenosni dalekovod 400 kV Čevo - Pljevlja 2 sa postojećom elektroenergetskom mrežom zemlje da formira prsten od 400 kV.
Takođe, postavlja temelje za potencijalnu energetsku vezu sa Sarajevom, što je inicijativa koju EBRD podržava i koja je u fazi preliminarnog planiranja.
Ko je isključen iz paketa za čistu energiju?
Očekuje se da će svi ovi projekti mobilisati ukupno 487,3 miliona evra za osam novih investicija u čistu energiju u Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji, a tzv. Kosovo, Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija nisu uključeni u korisnike paketa.
Evropska komisija je, s druge strane, saopštila da je komesarka Marta Kos tokom junskog sastanka u Skoplju podstakla Kosovo* da ubrza proceduru ratifikacije sporazuma o Instrumentu za reforme i zajmove, kako bi se odblokirala sredstva iz pretfinansiranja. Komisija je pozdravila usvajanje nacrta agende reformi u Bosni i Hercegovini 27. juna i precizirala da su do sada isplate pretfinansiranja već izvršene prema Severnoj Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji.
U međuvremenu, BiH će od EU dobiti manje novca u okviru Plana rasta zbog nerealizovanih reformi. Bosna i Hercegovina i dalje može da iskoristi 976,6 miliona evra u okviru Instrumenta za reforme i rast. Ovo je značajna suma novca koja može imati opipljiv uticaj na unapređenje transporta, energetike i digitalizacije, u korist svih građana. Sredstva koja su umanjena iz indikativnih alokacija ostaće dostupna za svih šest zemalja Zapadnog Balkana, uključujući Bosnu i Hercegovinu, i biće preraspodeljena na osnovu zadovoljavajućeg napretka i ukupnih rezultata u sprovođenju reformi.
Vlasti Bosne i Hercegovine su obaveštene da, ukoliko konsolidovana, finalna verzija Reformskog agende BiH ne bude dostavljena Evropskoj komisiji do 30. septembra 2025. godine, slediće dodatno smanjenje početne alokacije za još 10 procenata.
(EUpravo zato)
