Kako SEPA povezuje Srbiju sa EU i jača poziciju na Zapadnom Balkanu: Svi benefiti koje nam ovo članstvo donosi

Srbija je postala jedna od retkih zemalja van Evropske unije koja je ušla u SEPA zonu (Single Euro Payments Area) — zajedno sa Švajcarskom i Norveškom. Ovo omogućava Srbiji da učestvuje u jedinstvenom sistemu za plaćanja u evrima, koji do sada važi za zemlje članice EU i nekoliko država koje nisu članice, ali su blisko povezane sa evropskim finansijskim sistemom.

"Ovo veoma značajno postignuće rezultat je aktivnosti koje je Narodna banka Srbije, u saradnji sa Ministarstvom finansija i drugim institucijama Republike Srbije, sprovodila na usklađivanju naših propisa i prakse sa pravilima i standardima primenjenim u Evropskoj uniji, kako bi građanima i privredi omogućila najnaprednije platne i druge finansijske usluge", rekla je u odgovoru za naš portal guvernerka Narodne banke Srbije.

Prema njenim rečima, ovaj događaj je značajan, ne samo za one koji su radili na ostvarenju ovog cilja, već pre svega za sve građane i privredu naše zemlje, i to iz dva razloga.

"Najpre, formalno pristupanje SEPA području potvrda je naše posvećenosti procesu evropskih integracija i dokaz našeg jasnog evropskog puta i jačanja finansijskih veza sa Evropskom unijom, kao i činjenice da naš finansijski sektor, odnosno institucije koje ga čine, posluju u skladu sa evropskim propisima i standardima", kaže Tabaković

SEPA povezuje Srbiju i sa regionom

Ulaskom u SEPA sistem, Srbija ne pravi samo tehnički pomak u domenu finansija već prati evropske standarde, uprkos činjenici da još nije članica Evropske unije, tvrde stručnjaci. Pristupanje ovoj jedinstvenoj zoni za plaćanje šalje važnu poruku o reformskom kursu države i otvara vrata bržem razvoju regionalne trgovine, digitalne ekonomije i savremenih platnih usluga. U geopolitičkom smislu, ovo je još jedan korak ka "neformalnoj integraciji" u EU kroz sektor po sektor, dok političko članstvo još uvek ostaje dugoročan cilj.

Koliko povoljno utiče u povezivanju, najpre regiona, a potom i evropskopm putu Srbije, razgovarali smo sa Milošem Pavkovićem, iz Centra za evropske politike, koji je za EUpravo zato objasnio višestruke benefite koje će Srbija ovim članstvom ostvariti.

"Kad pričamo o evropskim integracijama, ovo pozitivno utiče na povezivanje sa regionom ali i sa drugim zemljama članicama EU. Tako ćemo biti uvezani u jedan sistem plaćanja u kojem su sve članice EU iako SEPA nije samo EU nego šira i od EU ali je deo evropskih integracija Srbije. Tkođe imamo benefite koji se odnose na transfer deviza odnosno evra u 40 zemalja članica SEPA, ali i nekih van EU (poput Švajcarske, Islanda, Norveške, sad naravno Makedonije, Crne Gore...). Brzo slanje novca bez troškova, bez dodatne administracije gde građani mogu direktno da pošalju novac preko banke, što do sada nije bio slučaj ili je bilo komplikovano. Ono što je možda i značajnije je posledica po privredu jer će tu značajno olakšati i smanjiti troškove za privredna lica koja su do sada trgovala sa članicama EU odnosno članicama SEPE. To će za posledicu imati privredni rast i jačanje privrede pored ubrzavanja svih tih transfera", objasnio je za naš portal.

Osvrnuo se i na region i podsetio da Srbija ima privredni suficit u trgovini sa Crnom Gorom i Severnom Makedonijom što će brže i lakši transfer novca u budućnosti promeniti.

"Posebno je Crna Gora zanimljiva, jer se koristi evro kao valuta, pa će to ubrzati transfere, posebno kad govorimo o privrednim subjektima. To će olakšati plasiranje proizvoda i usluga, smanjiti njihove troškove. Negde sam pročitao podatak da je na transfer od 200 evra u zemlje EU, nekih 47 evra iznosili troškovi banaka. Dakle, pored samog ubrzanja procesa, to je najdragoceniji benefit, smanjenje troškova. Do sada je bila procedura, ako primate novac iz Evropske unije, morate da pravdate (pružite fakturu), što će se sada ukinuti i cela procedura će se završavati u danu", dodao je.

Jednostavnije, brže i jeftinije transakcije kao najbitniji benefit istakao je i Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije koji je u izjavi za naš portal rekao da će članstvo u SEPA omogućiti "finansijske uštede, brzu proveru uspešnosti transakcije i manje stresa za administrativno osoblje", ali i biti šansa Srbije da ubrza proces evrointegracija.

"Srbija bi trebalo da nastavi proces evrointegracija, posebno u smislu pristupanja jedinstvenom tržištu sa EU, koje se bazira na slobodnom protoku ljudi, robe, usluga i kapitala. Kako je članstvo Srbije u EU neizvesno, Srbija bi trebalo da usmeri svoju pažnju ka članstvu u Evropskom ekonomskom prostoru (eng. European Economic Area), koji pored EU čine i članice EFTA sporazuma (Island, Norveška, Lihtenštajn) i Švajcarska, a toj grupi bi trebalo da se pridruže i članice CEFTA sporazuma (Zapadni Balkan)", rekao je Stanić za naš portal.

Koje sve benefite donosi Srbiji ulazak u SEPA zonu?

Brža i jeftinija međunarodna plaćanja su ujedno naznačena i kao najveći benefit ovog članstva. Pre ulaska u SEPA, plaćanja u evrima između Srbije i zemalja EU često su bila spora i skupa zbog dodatnih provizija i različitih valuta. Sada će poslovi sa evrom i drugim članicama SEPA zone ići mnogo brže i po nižim troškovima.

Povećanje konkurentnosti srpskih kompanija. Kompanije u Srbiji koje posluju sa evropskim partnerima moći će lakše da šalju i primaju novac, što će povećati njihovu finansijsku efikasnost i konkurentnost na evropskom tržištu.

Građani Srbije koji imaju račune u evrima imaće pristup lakšim i jeftinijim platnim uslugama, posebno kod transakcija sa zemljama SEPA zone, što je važno za one koji primaju plate, penzije ili druge prihode iz inostranstva.

Ulazak u SEPA može da privuče strane investicije, jer je sistem plaćanja transparentan i pouzdan, a poslovanje sa Srbijom jednostavnije za investitore iz Evrope.

Ipak, SEPA sistem neće odmah početi da funkcioniše, do tog momenta moraju još neke stvari da se urade. Prema informacijama NBS, prve SEPA transakcije možemo očekivati tek od maja 2026. godine, jer prethodno treba uskladiti propise i tehničku infrastrukturu. To je u nekim drugim državama bio dug proces, kao recimo u Hrvatskoj koja je SEPA sistem uvela još 2016. a SEPA instant plaćanja tek ove godine.

(EUpravo zato.rs)