Transbalkanski elektroenergetski koridor predstavlja prenosni sistem struje a ideja je da u potpunosti zameni zastarelu mrežu, smanji kvarove i troškove rada i održavanja. Prema planu projekta, Transbalkanski koridor biće u funkciji 2027. godine, a EU je za ovo namenila bespovratnih 31 milion evra.
Cilj projekta izgradnje Transbalkanskog elektroenergetskog koridora koji će ojačati elektro mrežu Srbije i regiona, ali i uticati na zelenu tranziciju, je poboljšanje sigurnosti i kvaliteta napajanja električnom energijom u zapadnoj i centralnoj Srbiji, manji gubici na prenosnoj mreži, veći energetski efikasan prenos kao i veća energetska stabilnost.
Kako se navodi u opisu, uz pomoć Transbalkanskog koridora se učvršćuje pozicija Srbije kao energetskog čvorišta ovog dela Evrope te istovremeno direktno štiti nacionalna bezbednost snabdevanja energijom.
Osim što će ojačati elektro mrežu, projekat je od regionalnog i evropskog značaja jer će ojačati i pojekat "Tranzicija sa uglja" - deo programa "Čista energija" - koji se sprovodi u okviru Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan 2021-2027.
Prelaz sa zagađujućeg uglja na održive i zelene izvore proizvodnje energije je ključan za region kako bi se ispunile obaveze prema Pariskom sporazumu i ciljevi postavljeni u okviru Strategije EU o klimi i energiji 2030. U ovome će jednu od važnijih uloga imati efikasni dalekovodi za električnu energiju i pametne mreže.
Srpska deonica Transbalkanskog koridora duga je 321 kilometar i ima četiri dalekovodna pravca.
Dva su već završena: i to prvi od rumunske granice do Pančeva i drugi od Kragujevca do Kraljeva, a treći i četvrti do granice sa BiH i Crnom Gorom se pripremaju.
Početkom 2024. godine, Elektromreža Srbije (EMS), koja je izvođač projekta, dobila je donaciju od 8,5 miliona evra za gradnju četvrte deonice Transbalkanskog koridora, što će dodatno ubrzati završetak ovog projekta koji povezuje elektroenergetske sisteme Bugarske, Mađarske, Rumunije, Srbije, BiH i Crne Gore i omogućava veći tranzit energije.
Četvrta deonica podrazumeva gradnju dvosistemskog 400 kV interkonektivnog dalekovoda od trafo-stanice Bajina Bašta do granice sa BiH i Crnom Gorom. Početak radova može se očekivati u prvoj polovini 2025, a završetak 2027, saopštio je EMS.
Postoje i planovi za proširenje na Hrvatsku i Mađarsku za nekoliko godina.
Projekat od interesa za Energetsku zajednicu
Novi dalekovod u dužini od 60 km između Kragujevca i Kraljeva osiguraće bolju povezanost i stabilniji napon za milion korisnika iz centralne i južne Srbije. Prekidi u snabdevanju električnom energijom usled preopterećenosti postojećeg sistema će biti smanjeni, a gradnja dalekovoda sa unapređenjem trafo stanica počela je u junu 2020.
Takođe, opšti kvalitet vazduha će biti značajno poboljšan, a emisija ugljenika će biti smanjena za 10.000 tona godišnje. Usled smanjenja gubitaka od oko 10.800 MWh godišnje, ušteda će biti oko 540.000 evra na godišnjem nivou
Transbalkanski koridor za prenos električne energije nalazi se na listi Projekata od interesa za Energetsku zajednicu, pošto se nalazi u jednoj od Ugovornih strana Sporazuma o Energetskoj zajednici i povezuje se sa državama članicama EU.
Projekat je identifikovan kao vodeći projekat grupe "Prelazak sa uglja" a u okviru investicionog prozora "Čista energija", kako je utvrđeno u Ekonomsko-investicionom planu za Zapadni Balkan 2021-2027.
