Evropska komisija je obavestila vlasti u BiH o smanjenju indikativne alokacije predviđene za Bosnu i Hercegovinu u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan za 10 posto. To znači da država sada ima pravo da primi do 976,6 miliona evra, umesto prethodno planiranih 1,085 milijardi evra, zbog nerealizovanih reformi.
Centralni element Plana rasta, o kojem se razgovara od 2023. godine, jeste Instrument za reforme i rast. Ovo je instrument zasnovan na rezultatima, koji obezbeđuje sredstva u zamenu za sprovođenje ključnih reformi u više oblasti, posebno u zelenoj i digitalnoj tranziciji, razvoju privatnog sektora i vladavini prava.
Prvi korak za dobijanje ovih sredstava jeste da vlasti dostave Evropskoj komisiji, na usaglašavanje, listu reformi u formi Reformskog agende. Uprkos političkom dogovoru postignutom u Savetu ministara BiH 27. juna, Bosna i Hercegovina ostaje jedina zemlja u regionu čije vlasti nisu uspele da pošalju usaglašenu i finalizovanu verziju Reformskog agende Evropskoj komisiji, piše Sarajevo Tajms.
Nakon brojnih tehničkih razgovora sa Evropskom komisijom, reformska agenda je skoro spremna, ali vlasti BiH je još nisu finalizovale. Nasuprot tome, ostale zemlje Zapadnog Balkana dostavile su svoje reformske agende do leta 2024. godine, a Komisija ih je odobrila u oktobru 2024.
Jasno je da se Instrument za reforme i rast zasniva na rezultatima i učinku, oni partneri koji sprovode reforme mogu imati koristi od svih raspoloživih sredstava, dok oni koji to ne učine mogu doživeti smanjenje svojih alokacija. Instrument za reforme i rast ističe krajem 2027. godine, istovremeno kada i sedmogodišnji budžet EU i ovaj rok se ne može menjati.
EU je više puta upozoravala vlasti Bosne i Hercegovine da vreme ističe i da zemlja može biti suočena sa smanjenjem sredstava ako se hitno ne preduzmu konkretne mere. Bosna i Hercegovina i dalje može da iskoristi 976,6 miliona evra u okviru Instrumenta za reforme i rast. Ovo je značajna suma novca koja može imati opipljiv uticaj na unapređenje transporta, energetike i digitalizacije, u korist svih građana. Sredstva koja su umanjena iz indikativnih alokacija ostaće dostupna za svih šest zemalja Zapadnog Balkana, uključujući Bosnu i Hercegovinu, i biće preraspodeljena na osnovu zadovoljavajućeg napretka i ukupnih rezultata u sprovođenju reformi.
Plan rasta za Zapadni Balkan predstavlja važnu priliku za zemlje regiona da prodube ekonomsku integraciju sa svojim najvećim trgovinskim partnerom, Evropskom unijom, i sprovedu sveobuhvatne reforme koje će transformisati poslovnu klimu i privući investicije.
Vlasti Bosne i Hercegovine su obaveštene da, ukoliko konsolidovana, finalna verzija Reformskog agende BiH ne bude dostavljena Evropskoj komisiji do 30. septembra 2025. godine, slediće dodatno smanjenje početne alokacije za još 10 posto.
(EUpravo zato.rs)
