Ministarka Gorčević za EUpravo zato: Crna Gora je spremna za zatvaranje poglavlja i članstvo u EU do 2028.

Ministarka evropskih poslova Crne Gore, Maida Gorčević, u intervjuu za EUpravo zato govorila je o ključnim temama koje trenutno oblikuju evropski put zemlje, naglašavajući ambiciozan plan zatvaranja pregovaračkih poglavlja do kraja godine. Poseban fokus stavljen je na efikasno korišćenje sredstava iz EU Plana rasta i prve tranše pomoći, koje predstavljaju važan podsticaj za nastavak reformi. U tom kontekstu, prioriteti digitalne i zelene tranzicije prepoznati su kao strateški pravci razvoja, dok se kao jedan od glavnih izazova ističe sprovođenje Reformske agende, posebno zbog nedostatka stručnih kadrova u javnoj administraciji.

"Trenutno smo u veoma dinamičnoj fazi procesa. Fokus cele Vlade, ali i Skupštine i drugih institucija, jeste na zatvaranju većeg broja poglavlja do kraja godine. To nije samo politička ambicija – to je realan plan, usklađen sa mapom puta dogovorenom sa Evropskom komisijom. Već uveliko radimo na mnogim poglavljima koja su planirana za zatvaranje 2026. kako bismo na vreme stigli da dosegnemo internu spremnost za njihovo zatvaranje.

Svako poglavlje koje zatvaramo zahteva usvajanje konkretnih zakona, konsultacije sa EU partnerima, usvajanje u Skupštini, evaluaciju napretka od strane Komisije. Već u junu očekujemo novu Međuvladinu konferenciju – prvu tokom poljskog predsjedavanja Savetom EU – čija će tema biti upravo zatvaranje određenih poglavlja. Cilj je jasan: da Crna Gora bude potpuno spremna za članstvo do kraja 2028. godine."

Evropska komisija je Crnoj Gori već uplatila prvu tranšu podrške za sprovođenje Reformske agende. Na šta će konkretno biti usmerena ta sredstva?

"Evropska unija je odobrila Crnoj Gori 26,8 miliona evra kao predfinansiranje i prvu uplatu kroz Plan rasta, a to je tek prvi korak. Otprilike 14 miliona iz ove tranše namenjeno je energetskim infrastrukturnim projektima – dakle, vrlo konkretno ulaganje u našu energetsku budućnost kroz Zapadnobalkanski investicioni okvir.

Ostatak sredstava ide u državni budžet kao podrška reformama, uz fleksibilnost da ih usmerimo tamo gde su najpotrebnija. Taj pristup nam daje prostor da odgovorno planiramo, ali i brzo reagujemo."

Digitalna i zelena tranzicija su posebno istaknute. Šta to znači u praksi?

"Za digitalnu tranziciju – radimo na tome da građani imaju efikasnu, brzu i modernu elektronsku upravu. Nova eUprava, širokopojasna mreža i digitalni identitet su ključni koraci. Kad sve to zaživi, ljudi će jednostavno i sigurno moći da dođu do brojnih usluga bez čekanja i papirologije. To je konkretna korist za svakog građanina. Što se tiče zelene tranzicije, tu je naglasak na obnovljivim izvorima energije, boljoj energetskoj efikasnosti i tržištu električne energije koje će se uklapati u EU standarde. Renoviranje javnih zgrada, podsticaji za građane i firme koji žele da pređu na održive izvore – to su reforme koje utiču i na naše račune, i na kvalitet života, i na zdravu životnu sredinu."

Reformska agenda pokriva mnogo oblasti. Gde su najveći izazovi i kako ih prevazilazite?

"Crna Gora je kandidovala ozbiljne i finansijski zahtevne reforme koje su komplementarne reformama koje sprovodimo u okviru pregovaračkog procesa. Na taj način, Reformska agenda ne samo da nas približava sredstvima iz Plana rasta, već nam daje i dodatni podsticaj da ubrzamo pregovorački proces.

Kroz Reformsku agendu smo identifikovali 32 reformske mere raspoređene u 14 oblasti – što je zaista kompleksan i ambiciozan posao. Najveći izazovi su, očekivano, tamo gde još uvek nemamo dovoljno stručnog kadra, specifičnih znanja ili gde su ulaganja sama po sebi veoma skupa – poput infrastrukture, digitalne transformacije ili istraživanja i razvoja.

Ali, logika Plana rasta upravo tu ima smisla. Reforme koje ne iziskuju velike troškove trebalo bi da generišu uštede, bolju efikasnost i podstaknu rast. Taj rast bi onda trebalo da bude temelj za finansiranje upravo onih skupljih, ali ključnih mera. Drugim rečima – kroz pametno upravljanje prioritetima, ulažemo u reforme koje nam otvaraju prostor za još veće iskorake."

Koliko su građani i civilno društvo uključeni u praćenje ovog procesa?

"Verujem da evropske integracije ne smeju biti posao rezervisan samo za institucije – to je proces koji se tiče svih građana. Zato je za nas u Vladi Crne Gore važno da evropski put ne vodimo iza zatvorenih vrata, već otvoreno, transparentno i uz aktivno uključivanje svih društvenih aktera – posebno organizacija civilnog društva i privrede. Od početka mandata pokazujemo posvećenost uključivanju civilnog sektora. Kroz formiranje niza Saveta u kojima zajedno rade članovi Vlade i predstavnici NVO sektora, redovne konsultacije, javne debate i događaje, pokazali smo da ne samo da cenimo mišljenje civilnog društva, već ga aktivno tražimo. Trudimo se da prenesemo jasnu poruku: vaš glas je važan i želimo da ga čujemo. Redovno objavljujemo informacije o napretku pregovora, periodične izveštaje, koristimo digitalne platforme i ulažemo u stratešku komunikaciju kako bi svi građani mogli da razumeju, prate i osete koristi evropskog puta.

Posebno mi je drago da je Crna Gora pohvaljena u okviru projekta "Reform Monitor", koji prati sprovođenje Reformskih agendi na Zapadnom Balkanu, kao jedina država u regionu koja transparentno izveštava o realizaciji svoje Reformske agende. To je priznanje koje nam mnogo znači, jer pokazuje da gradimo sistem koji je odgovoran i otvoren. Kada je reč o Planu rasta i Reformskoj agendi EU, trenutno smo u završnoj fazi formiranja Nadglednog odbora za praćenje realizacije Reformske agende, u koji će biti uključeni i predstavnici NVO sektora i civilnog društva.

Kao Ministarstvo evropskih poslova, kroz stratešku komunikaciju nastavljamo da gradimo poverenje građana i stvaramo prostor za njihovo veće uključivanje, jer znamo da bez građana nema stvarne evropske Crne Gore."

Građanima često promakne šta se zapravo menja u svakodnevici kroz proces evropskih integracija. Možete li to približiti – šta konkretno već osećaju?

"Itekako osećaju. Od velikih investicija koje smo osigurali, poput 100 miliona evra za izgradnju druge deonice auto-puta, do lakših i jeftinijih međunarodnih plaćanja kroz pristup SEPA zoni. Poglavlja koja smo već zatvorili donose bolju zaštitu autorskih prava, manju birokratiju za biznise, snažnije mere sajber bezbednosti... Naš cilj je da evropske integracije ne ostanu apstraktan pojam, već da svaki građanin Crne Gore vidi šta konkretno znači članstvo u EU.

Ali ono najvažnije je da gradimo sistem u kojem institucije funkcionišu, pravila su jasna i jednaka za sve, i ljudi imaju osećaj da se stvari pomeraju. To jeste spor proces, ali on je investicija u modernu, funkcionalnu i pravednu državu. I uverena sam da ćemo tu priliku iskoristiti."

(EUpravo zato.rs)