Većina mladih u Severnoj Makedoniji ima pozitivan stav prema EU, ali skoro polovina ne veruje da će država ikada postati članica Unije. To potvrđuje rastući evroskepticizam među mladima u zemljama kandidatima za članstvo u bloku, navodi se u publikaciji "Suočavanje sa mladim evroskepticizmom na Zapadnom Balkanu: Slučaj Severne Makedonije", koja jepredstavljena prošle nedelje u Briselu, a krajem meseca je planirana je promocija i u Skoplju.
"Ovaj jaz između nade i stvarnosti, interesa i nepoverenja, evropske ideje i domaćih izazova, čini osnovu mladog evroskepticizma. Zbog toga je potrebna hitna, partnerski koordinisana i dugoročna akcija u zemljama kandidatima za članstvo u EU, koja će mlade prepoznati kao stvaraoce, a ne samo kao publiku; koja će rešavati ekonomske i institucionalne barijere, povezivati mlade sa konkretnim evropskim programima, sadržajima i platformama i učiniti komunikaciju EU relevantnom, dvosmernom i transparentnom", navodi se u publikaciji.
U njoj se ističe da treba imati u vidu da mladi u zemlji nisu pasivni posmatrači, već aktivni akteri koji traže prostor, perspektivu i partnerstvo.
"Evropa neće biti potpuna bez njih, a proces proširenja neće uspeti bez njihovog značajnog uključivanja", naglašava se u dokumentu.
Publikacija ocenjuje da postoji značajan prostor za brzo i održivo unapređenje poverenja među mladima iz zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji, a veliki deo rešenja leži u kontinuiranoj saradnji i međusobnom partnerstvu između nacionalnih institucija i tela EU u sprovođenju omladinskih aktivnosti, uz jasne mogućnosti za sve mlade da učestvuju u osmišljavanju i sprovođenju takvih programa i aktivnosti.
Za potrebe publikacije krajem juna 2025. godine sprovedena je anketa u saradnji sa studentskom platformom "Studentarija", koja je obuhvatila 1.000 mladih iz zemlje, od kojih je 81,5 posto studenata osnovnih ili postdiplomskih studija. Istraživanje je deo šire analize stavova mladih prema Evropskoj uniji, sprovedene uz učešće Instituta za dobro upravljanje i evroatlantske perspektive (IDUEP) iz Skoplja, Evropskog centra za izvrsnost (ECE) iz Brisela i liberalne Fondacije Fridrih Numan.
Kako se navodi u publikaciji, anketa potvrđuje prisustvo evroskepticizma među mladima, različita očekivanja u vezi sa članstvom u EU, kao i širok spektar mogućnosti i aktivnosti koje nacionalne i evropske institucije mogu preduzeti u saradnji sa mladima.
Prema rezultatima istraživanja, 41 posto mladih u zemlji ima pozitivan stav prema EU, 24 posto negativan, dok skoro 35 posto izražava neutralan stav prema Uniji.
Ovi rezultati, kako se navodi, jasno pokazuju da postoji prostor za proaktivno angažovanje i da nedostaje dublja povezanost sa evropskim vrednostima.
Kada je reč o budućnosti zemlje u EU, 46,5 posto ispitanika ne veruje da će država ikada postati članica, 35,8 posto veruje da je članstvo moguće, ali u daljoj budućnosti, dok samo 6,7 posto smatra da bi zemlja mogla ući u EU u narednih pet godina. 11 posto nema stav o ovom pitanju.
Na pitanje koje prepreke smatraju najvećima za integraciju zemlje u EU, čak 84,6 posto ispitanika navelo je korupciju. Slede bilateralni sporovi (61 posto) i nisko poverenje u institucije (60 posto).
"Ovo jasno pokazuje da mladi prepoznaju domaće političko okruženje kao ključnu prepreku za napredak zemlje ka EU, ali i da očekuju konkretne korake od nacionalnih institucija u borbi protiv korupcije, kao osnovu za poboljšanje životnih uslova i zadržavanje mladih u zemlji", navodi se u publikaciji.
Prema istraživanju, većina mladih smatra da je "adekvatno informisana" o vrednostima i politikama EU – 53 posto ispitanih deli to mišljenje, 22 posto kaže da su "vrlo informisani", 21,5 posto "donekle informisani", a samo 3,5 posto priznaje da "uopšte nisu informisani" o EU.
Kada je reč o oblastima koje najviše zanimaju mlade u vezi sa EU, 76,2 posto navodi mogućnosti za rad i život u Uniji, zatim slede obrazovni i omladinski programi poput Erasmus+ (55,1 posto), dok zaštita ljudskih prava (50 posto) zauzima treće mesto.
Druge oblasti koje pobuđuju interes mladih su zaštita životne sredine (48,1 posto), digitalizacija i inovacije (44,5 posto) i kulturna razmena (32,2 posto).
Zanimljiv je podatak da oko 60 posto ispitanika smatra da članstvo zemlje u EU neće smanjiti emigraciju mladih.
Dijalog sa predstavnicima EU - da ili ne?
Na pitanje "Da li biste učestvovali u dijalogu sa predstavnicima EU?", 41,6 posto mladih odgovorilo je pozitivno, što pokazuje njihovu otvorenost za direktnu komunikaciju i angažman.
S druge strane, 30,5 posto ispitanika izjavilo je da ne bi učestvovali u takvom dijalogu, dok je 27,9 posto neodlučno.
Više od 70 posto ispitanih kaže da su "društveno neaktivni", a samo oko 8 posto učestvuje u političkim ili građanskim inicijativama što, prema publikaciji, pokazuje široko rasprostranjen osećaj nemoći usled aktuelnih reformskih izazova.
"Ovi rezultati još jednom naglašavaju da postoji značajan prostor za proaktivne mere koje bi predvodila EU radi podsticanja dijaloga sa mladima iz zemalja kandidata", zaključuje se u publikaciji.
Koja zemlja regiona ima najveće šanse da postane deo EU?
Na pitanje "Koje od šest zemalja Zapadnog Balkana imaju najveće šanse da postanu članice EU u narednih pet godina?", 53,2 posto mladih ispitanika iz Severne Makedonije navelo je Albaniju, zatim slede Crna Gora (34,5 posto) i Srbija (14,7 posto).
Samo 8,2 posto veruje da će njihova zemlja postati članica EU u tom periodu – što, prema publikaciji, šalje jasan signal domaćim institucijama i donosiocima odluka da preduzmu konkretne korake za vraćanje poverenja u evropsku perspektivu i prevazilaženje uzroka evroskepticizma među mladima.
Publikacija zaključuje da anketa pokazuje kompleksno javno raspoloženje, koje kombinuje oprezni optimizam prema evropskim integracijama sa trajnom zabrinutošću zbog migracija i političkog učešća, naročito među mladim građanima.
U publikaciji je opisano da istraživanje potvrđuje prisustvo evroskepticizma među mladima, ali istovremeno ukazuje na širok spektar mogućnosti i aktivnosti koje bi nacionalne i institucije EU trebalo hitno da preduzmu u saradnji sa mladima i njihovim organizacijama.
Prema rečima Bojana Kordalova, direktora za politiku i komunikaciju u Evropskom centru za izvrsnost, ovi rezultati predstavljaju ozbiljan alarm i poziv na akciju.
"Ako mladima u zemljama kandidatima za EU ne budu ponuđene stvarne prilike, stabilnost i razumevanje, mogli bi sve više da prestanu da vide budućnost svoje zemlje u EU", upozorava Kordalov, prenosi a1on.mk.
Prema njegovim rečima, zbog toga je potrebna nova, iskrena i bliža komunikacija sa mladima, kroz snažna partnerstva između EU i zemalja kandidata, uz konkretnu ekonomsku i demokratsku podršku dostupnu svakom mladom čoveku.
U publikaciji se ocenjuje da je za uspešan nastavak evropskog puta zemlje od ključnog značaja podsticanje inkluzivnih mehanizama za uključivanje mladih u demokratski život.
"To uključuje jačanje omladinskih centara, formalizovanje participativnih kanala i integrisanje mladih u procese kreiranja politika. Institucije EU stavljaju snažan akcenat na aktivno učešće mladih kao kamen-temeljac demokratske otpornosti, socijalne kohezije i održivog razvoja. Napori za jačanje poverenja u institucije i borbu protiv korupcije ostaju podjednako važni za prevazilaženje uzroka javnog skepticizma i unapređenje perspektive zemlje za članstvo u EU", navodi se u dokumentu.
(EUpravo zato.rs)
