Bosna i Hercegovina je korak bliže ulasku u formalne pregovore o pristupanju Evropskoj uniji nakon što je 27 lidera bloka dalo zeleno svetlo za taj potez u četvrtak, 21. marta.
To dolazi osam godina nakon što je zemlja zapadnog Balkana prvi put podnela zahtev za članstvo u EU, i samo devet dana nakon što je Evropska komisija saopštila da je ova zemlja postigla dovoljan napredak u usklađivanju sa standardima, vrednostima i spoljnom politikom bloka da bi ušla u pregovore.
„Vaše mesto je u našoj evropskoj porodici", napisao je na mreži X je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, odgovoran za posredovanje u jednoglasnom odobrenju.
On je dodao da je ova odluka ključni korak napred na putu BiH ka Evropskoj uniji.
"Sada se naporan rad treba nastaviti kako bi Bosna i Hercegovina stabilno napredovala, kako vaš narod želi", dodao je Mišel.
Odluku je odmah pozdravila Borjana Krišto, predsedavajuća Saveta ministara Bosne i Hercegovine, koja se zahvalila liderima EU i Šarlu Mišelu, takođe putem društvene mreže X.
"Međusobno opredjeljenje i trud rezultirali su postizanjem potrebnog nivoa usklađenosti sa zahtevima i kriterijumima. Ostajemo čvrsto opredeljeni da nastavimo rad koji će rezultirati daljim napretkom i razvojem Bosne i Hercegovine", dodala je ona.
Dok sve zemlje članice EU u principu podržavaju pristupanje zemlje, neke, poput Danske i Holandije, izrazile su zabrinutost da još uvek postoje "labavi krajevi" u ustavnim i izbornim reformama za koje se očekuje da će Bosna završiti pre nego što se smatra spremnom za pregovore o pristupanju.
U holandskom parlamentu, predlog stranke Novi društveni ugovor (NSC) desnog centra kojim se poziva na odlaganje pregovora bio je tesno odbijen u sredu, 20. marta, čime je privremenom premijeru Marku Ruteu omogućeno da podrži otvaranje pregovora u Briselu u četvrtak .
„Podržaćemo predlog Komisije za otvaranje pregovora", potvrdio je Rute po dolasku na samit i dodao da je ključno da Bosna učini mnogo više.
Bosna i Hercegovina je jedna od pet zemalja zapadnog Balkana priznatih kao zvanični kandidati za pridruživanje EU.
Trenutno je jedina od tih zemalja koja je tek ušla u zvanične pregovore o pristupanju.
Duboko ukorenjene etničke podele i kašnjenja u ustavnim, pravosudnim i izbornim reformama sprečili su zemlju da uhvati korak sa susedima na putu ka članstvu u EU.
Međutim, Bosna i Hercegovina računa na čvrstu podršku grupe zemalja poznatih kao „prijatelji Bosne“, koje uključuju Austriju, Hrvatsku, Italiju, Mađarsku i Sloveniju.
Kako bi ubrzale kandidaturu zemlje zapadnog Balkana, ove zemlje su "plutale", uslovljavajući napredak Ukrajine i Moldavije na njihovom putu članstva samo napredovanjem Bosne.
Govoreći uoči samita u četvrtak, 21. marta, austrijski kancelar Karl Nehamer je rekao da je tačno je da još uvek ima otvorenih pitanja, ali to je bio slučaj i sa Ukrajinom, pošto pristupni pregovori počinju tek kada se ove tačke ispune.
„Isti proces kao za Ukrajinu trebao bi biti podjednako pogodan i za Bosnu i Hercegovinu. Austrija to promoviše“, dodao je kancelar.
Ukrajina i Moldavija su i korak ispred Bosne, pošto su im lideri EU već dali zeleno svetlo za pregovore u decembru.
Ali obe zemlje se takođe suočavaju sa preprekama pre nego što pregovori mogu da počnu. Takozvani pregovarački okviri, dizajnirani da usmere razgovore između Brisela i Kijeva i Kišinjeva, moraju biti jednoglasno odobreni.
Diplomatski izvori koji govore pod uslovom jednoglasnosti sugerišu da bi Mađarska mogla da blokira usvajanje tih okvira.
(M.A./EUpravo zato/Euronews.com)
· Reaguj
