- Jedanaest članica traži ograničavanje veta u spoljnoj politici EU, uz širu upotrebu kvalifikovane većine umesto jednoglasnosti.
- Rasprava je tesno vezana za buduće proširenje, jer nove članice mogu dodatno otežati odlučivanje i promeniti odnose snaga u Savetu EU.
Rasprava o promeni načina donošenja odluka u spoljnoj politici Evropske unije dobija novu dimenziju, onu koja se tiče budućeg proširenja Unije.
Dok 11 država članica traži ukidanje veta, odnosno da se pronađu načini za sprečavanje pojedinačnih zemalja da blokiraju zajedničku spoljnu politiku, pred EU se otvara šire pitanje - da li postojeća pravila odlučivanja mogu da ostanu funkcionalna ukoliko Unija sa sadašnjih 27 članica u narednim godinama dobije nove članice.
Pitanje je posebno važno u trenutku kada su među kandidatima za članstvo zemlje Zapadnog Balkana, Moldavija i Ukrajina, a Brisel istovremeno razmatra kako da se pripremi za novi talas proširenja.
Spoljna i bezbednosna politika jedna su od oblasti u kojima se i dalje primenjuje jednoglasnost. To znači da svaka članica ima mogućnost da blokira odluku, čak i kada je podržava velika većina ostalih država.
Upravo je iskustvo sa mađarskim vetom poslednjih godina ponovo otvorilo pitanje koliko je takav sistem održiv za Uniju koja želi da nastupa kao geopolitički akter.
Jedanaest država koje su se založile za promene ne traže nužno da jednoglasnost nestane u svim slučajevima. Njihov predlog predviđa veću upotrebu kvalifikovane većine, uz mogućnost da se različita pravila primenjuju u zavisnosti od osetljivosti konkretne odluke.
Međutim, ako se EU proširi, pitanje postaje još složenije. Svaka nova članica znači još jednu vladu sa sopstvenim spoljnopolitičkim interesima i, ukoliko jednoglasnost ostane pravilo, još jednu potencijalnu tačku blokade.
Šta bi značilo proširenje na Zapadni Balkan?
Za zemlje kandidati to otvara pitanje koje do sada nije bilo u prvom planu pregovora - u kakvu će Evropsku uniju one zapravo ući?
Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija su među zemljama koje teže članstvu, dok su Moldavija i Ukrajina takođe deo procesa proširenja. Ako se pravila odlučivanja promene pre njihovog pristupanja, buduće članice mogle bi da postanu deo drugačijeg institucionalnog sistema od onog u koji su ulazile prethodne članice, prenosi portal intellinews.com.
To je posebno značajno za spoljnu politiku. Zemlja koja danas pristupa pregovorima sa očekivanjem da će kao članica imati mogućnost da blokira određenu odluku EU jednog dana bi mogla da postane članica Unije u kojoj je takva mogućnost znatno ograničenija.
Zato reforma odlučivanja nije samo pitanje odnosa među sadašnjih 27 članica. Ona bi mogla da postane i deo pripreme EU za prijem novih država.
Ukrajina bi promenila računicu
Uticaj proširenja, međutim, neće biti isti sa svakom novom članicom. Pristupanje manjih država poput Crne Gore imalo bi relativno mali uticaj na postojeću matematičku strukturu glasanja. Sa Ukrajinom bi situacija bila drugačija.
Prema analizi danskog tink-tenka EUROPA, pristupanje Ukrajine značajno bi promenilo odnose u Savetu EU i moglo da otvori nove mogućnosti za formiranje blokirajućih manjina. Istovremeno, ravnoteža političke težine u Uniji pomerila bi se dalje ka istoku.
To znači da proširenje ne bi samo povećalo broj članica već bi promenilo i odnose snaga unutar institucija EU. Sličan, mada znatno manji efekat imalo bi i pristupanje Moldavije.
Kako funkcioniše kvalifikovana većina?
Kod odluka koje se donose kvalifikovanom većinom trenutno je potrebno da za određenu meru glasa najmanje 55 odsto država članica, koje istovremeno predstavljaju najmanje 65 odsto stanovništva EU.
Za formiranje blokirajuće manjine potrebne su najmanje četiri države koje predstavljaju više od 35 odsto stanovništva Unije. Upravo zato veličina novih članica ima veliki značaj.
Dok bi mala država relativno malo uticala na prag koji se odnosi na broj stanovnika, pristupanje Ukrajine značajno bi promenilo postojeću računicu i način na koji bi države morale da grade koalicije u Savetu.
To otvara pitanje da li bi sadašnji sistem mogao da ostane isti kada EU bude imala više članica i drugačiju demografsku i političku strukturu.
Velike države za reformu, male strahuju od gubitka zaštite
Reforma, međutim, nije jednostavna. Velike članice, među kojima su Francuska i Nemačka, sve više insistiraju na tome da EU mora biti sposobna da reaguje brže i da svoju ekonomsku, političku i diplomatsku težinu pretvori u konkretnu geopolitičku moć.
Sa druge strane, manje države u pravu veta vide važnu zaštitu svojih interesa.
Ukoliko bi se odluke donosile kvalifikovanom većinom, male članice više ne bi mogle same da zaustave odluku sa kojom se suštinski ne slažu. I dalje bi mogle da pokušaju da formiraju blokirajuću manjinu, ali bi morale da pronađu saveznike.
Zbog toga nije slučajno što nijedna od tri baltičke države nije potpisala inicijativu 11 članica.
Za njih, kao i za druge manje zemlje, pitanje nije samo koliko brzo EU može da odlučuje, već i ko će imati dovoljno moći da utiče na odluke kada jednoglasnost više ne bude pravilo.
Brisel pred važnom odlukom
Evropska komisija trebalo bi da objavi dugo očekivani pregled stanja uoči proširenja, što bi moglo dodatno da podstakne raspravu o tome kako će institucije EU funkcionisati ukoliko Unija preraste sadašnjih 27 članica.
Za zemlje Zapadnog Balkana, međutim, ova debata nosi još jednu važnu poruku.
Proširenje više nije samo pitanje toga "kada će nove države postati članice", već i "u kakvoj će se Uniji tada naći".
Ako EU odluči da reformiše način donošenja odluka pre novog talasa proširenja, buduće članice neće samo preuzeti postojeća pravila, one će ući u Uniju koja pokušava da pronađe novi balans između nacionalnog prava veta i potrebe da zajednički donosi odluke.
A upravo od toga koliko će taj balans biti uspešno pronađen zavisi i da li će buduća, veća EU biti sposobna da donosi odluke brže nego današnja.
(EUpravo zato.rs)
