- Prikupljanje i ponovna upotreba otpadne toplote mogla bi da ojača energetsku bezbednost Evrope i smanji zavisnost od gasa.
- Prema izveštaju Danfossa, dve trećine energije je 2024. izgubljeno kao toplota, a do 2030. taj udeo bi mogao da padne na 55 odsto.
- Evropa bi ponovnim korišćenjem otpadne toplote mogla da uštedi do 140 milijardi evra godišnje, dok bi Nemačka time pokrila više od 30 odsto potražnje za daljinskim grejanjem.
Prikupljanje i ponovna upotreba otpadne toplote mogla bi da bude ključna za energetsku bezbednost i konkurentnost Evrope i direktno doprinese smanjenju zavisnosti od gasa.
Prema novom izveštaju danske inženjerske kompanije "Danfoss", dve trećine energije je 2024. godine izgubljeno u obliku toplote. S obzirom na to da potražnja za energijom i dalje raste, procenjuje se da će taj udeo do 2030. godine iznositi 55 odsto.
Zbog toga autori izveštaja otpad od toplote iz supermarketa, fabrika, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i data-centara nazivaju najvećim neiskorišćenim izvorom energije na svetu. Uprkos tome, vlade je i dalje sporo koriste, prenosi Euronews.
Koliko toplote Evropa gubi i kako može da se iskoristi?
Otpadna toplota je višak energije koji nastaje u svakodnevnim procesima, na primer prilikom rada rashladnih uređaja u supermarketima. Umesto da se ispušta u vazduh i tako dodatno zagreva gradove, ta toplota može da se prikuplja i ponovo koristi.
Proces se najčešće sprovodi pomoću toplotnih pumpi. One podižu temperaturu prikupljene toplote i usmeravaju je nazad u istu zgradu ili u obližnju mrežu daljinskog grejanja, koja potom domaćinstva snabdeva grejanjem i toplom vodom.
Jedan danski proizvođač aluminijuma zahvaljujući ovom procesu je potpuno prestao da koristi gas u svom pogonu. Procenjuje se da će time uštedeti količinu gasa dovoljnu za godišnje grejanje i snabdevanje toplom vodom za 132 domaćinstva.
Analiza pokazuje da bi ponovnim korišćenjem otpadne toplote Evropa mogla da uštedi do 140 milijardi evra godišnje. Ta procena zasniva se na podatku da je 2023. godine odbačeno 3.100 TWh energije. Za ilustraciju, ta količina energije mogla bi da napaja čitav Pariz 48 godina.
U Nemačkoj bi, na primer, postojeći industrijski izvori otpadne toplote mogli da pokriju više od 30 odsto nacionalne potražnje za daljinskim grejanjem. U taj podatak nisu uključeni data-centri, a stručnjaci ističu da bi oni mogli značajno da povećaju taj udeo, s obzirom na to da se u zemlji nalazi više od 3.000 servera.
Evropa ne može sebi da priušti bacanje toplote
"Bacamo energiju koju smo već platili", rekao je Kristijan Strand, predsednik odeljenja "Danfoss Climate Solutions".
"Otpadna toplota je jedan od najvećih neiskorišćenih izvora energije na svetu, a njeno ponovno korišćenje jedan je od najbržih načina za jačanje evropske konkurentnosti, energetske bezbednosti i otpornosti. Ne možemo sebi da priuštimo da je i dalje puštamo da propada", dodao je.
Strand ističe da industrija mora da uvede ponovnu upotrebu toplote kao standardnu praksu kako bi se ovaj potencijal u potpunosti iskoristio. Energetski operateri, kaže on, treba da olakšaju priključivanje na mrežu, dok vlade moraju da uklone prepreke koje koče ulaganja, poput onih zbog kojih je struja skuplja od gasa.
"Kada se ti delovi slože, otpadna toplota prestaje da bude otpad već postaje izvor jeftinije energije, veće otpornosti i snažnije konkurentnosti", dodaje Strand.
(EUpravo zato/Euronews)
