Evropska unija razmatra novi plan koji bi omogućio da se zemlje kandidati, poput Ukrajine, Moldavije i Crne Gore, pridruže Uniji bez punih glasačkih prava u prvim godinama članstva. Ideja je da bi ove države uživale većinu koristi članstva, ali ne bi imale pravo veta sve dok Evropska unija ne sprovede unutrašnje reforme koje bi ograničile mogućnost pojedinačnih članica da blokiraju odluke.
Ovaj predlog, koji je još u ranoj fazi, predstavlja najnoviji pokušaj da se ubrza proširenje EU, proces koji je poslednjih godina gotovo u zastoju zbog protivljenja mađarskog premijera Viktora Orbána i nekoliko drugih lidera, piše Politico.
Zagovornici ideje, među kojima su Austrija i Švedska, nadaju se da bi ovakav kompromis mogao da otključa pristupne pregovore i omogući približavanje novih članica bez potrebe za složenim promenama osnovnih ugovora Unije.
EU je učinila proširenje strateškim prioritetom u svetlu ekspanzionističke politike ruskog predsednika Vladimira Putina, iako plan da se broj članica poveća sa sadašnjih 27 na čak 30 u narednoj deceniji razotkriva unutrašnje podele bloka.
"Buduće članice bi trebalo da se odreknu prava veta dok se ne sprovedu ključne institucionalne reforme – poput uvođenja kvalifikovane većine u većini oblasti politika. Proširenje ne sme da bude usporeno zato što pojedine države članice blokiraju reforme", rekao je Anton Hofrajter, predsednik Odbora za evropska pitanja nemačkog Bundestaga.
Inicijativa bi omogućila državama koje su trenutno na putu ka članstvu, kao što su Ukrajina, Moldavija i Crna Gora, da uživaju mnoge koristi od članstva u EU, ali bez prava veta, koje vlade država članica smatraju najvažnijim alatom za sprečavanje politika koje im se ne dopadaju.
Ideja o kojoj se, prema rečima istih diplomata i zvaničnika, neformalno razgovara među državama članicama i Komisijom, jeste da bi pristupanje novih zemalja bez prava veta, barem na početku njihovog članstva, omogućilo fleksibilniji ulazak u EU bez potrebe za promenom osnovnih ugovora Unije, što mnoge vlade smatraju neprihvatljivim.
Ranije su lideri EU insistirali da je takva reforma nužna pre nego što se primaju novi članovi poput Ukrajine, upozoravajući na rizik od češćih blokada u Briselu. Međutim, pokušaji da se ukine pravo veta i za postojeće članice naišli su na snažan otpor, ne samo Mađarske već i Francuske i Holandije.
"Plan da novi članovi uđu bez punih glasačkih prava osigurao bi da ostanemo sposobni za delovanje čak i u proširenoj EU. Iz razgovora sa predstavnicima zemalja Zapadnog Balkana dobijam jasne signale da se ovaj pristup smatra konstruktivnim i ostvarivim", rekao je Hofrajter.
On je upozorio da zahtev da nove zemlje ne mogu da se pridruže dok se EU ne reformiše zapravo omogućava državama članicama da „kroz zadnja vrata“ blokiraju proširenje.
Ovaj pritisak dolazi u trenutku rastuće frustracije među istočnoevropskim i zapadnobalkanskim državama kandidatima, koje su sprovele dalekosežne unutrašnje reforme, ali su i dalje daleko od članstva godinama nakon podnošenja zahteva. U slučaju Crne Gore, pregovori o pristupanju EU započeti su još 2012.
"Poslednja zemlja koja je ušla u EU bila je Hrvatska pre više od 10 godina, a u međuvremenu je Ujedinjeno Kraljevstvo napustilo Uniju. Zato verujem da je sada trenutak da se proces oživi i da se povrati ideja o EU kao klubu koji i dalje ima privlačnu snagu", rekao je predsednik Crne Gore Jakov Milatović u intervjuu za Politico.
Zamenik ukrajinskog premijera Taras Kačka izrazio je slične stavove, pozivajući na kreativna rešenja za deblokadu proširenja EU. Ukrajinska kandidatura je trenutno zaustavljena mađarskim vetom. On je poručio da "čekanje nije opcija" i da se "mora naći rešenje ovde i sada".
Iako je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen stavila proširenje u središte svoje strateške agende, najavljujući mogućnost članstva Ukrajine i Moldavije do 2030. godine, zemlje EU do sada su odbijale da ubrzaju proces. Ranije ovog meseca, države članice su odbacile pokušaj predsednika Evropskog saveta Antonija Koste da pokrene proširenje.
Lideri zemalja Zapadnog Balkana sastaju se u sredu u Londonu na samitu "Berlinskog procesa" posvećenom jačanju integracija među tim državama kao pripremi za ulazak u EU.
Uoči predstojeće procene Komisije o stanju pregovora o proširenju, jedan od diplomata EU sugerisao je da bi Komisija mogla ubrzati proces tako što bi napredovala u pregovorima bez potrebe za formalnim odobravanjem svih 27 članica u svakoj fazi, čime bi se izbegao Orbanov veto na svakom koraku.
Kao deo tog paketa proširenja, Komisija bi mogla predložiti i unutrašnje reforme EU kako bi se blok pripremio za prijem novih članica.
U međuvremenu, rani nacrt zaključaka za predstojeći samit lidera EU u Briselu u četvrtak ne pominje proširenje, što je izazvalo ogorčenje među državama koje to snažno podržavaju.
Članstvo u EU često se smatra glavnim geopolitičkim oružjem bloka protiv agresivne Rusije.
"Kada danas govorimo o proširenju, jedno je jasno: moramo biti brži, manje birokratski i efikasniji. Ako EU ne pojača tempo, izgubićemo uticaj u korist trećih aktera koji već čekaju da zauzmu naše mesto", izjavila je Klaudija Plakolm, austrijska ministarka za evropska pitanja.
Buduće članstvo u EU bilo je ključno pitanje na nedavnim izborima u Moldaviji, koje je dobila proevropska predsednica Maja Sandu, dok je za Ukrajinu težnja ka članstvu u EU bila jedan od glavnih motiva još od Majdanskog ustanka 2014. godine.
"Ukrajinci se svakog dana već tri i po godine bore da zadrže Rusiju van Evrope. U Moldaviji je presudan faktor bila verodostojnost evropske perspektive. Uverena sam da države članice to neće ugroziti", rekla je komesarka EU za proširenje Marta Kos u pisanoj izjavi za Politico.
Uprkos pritisku iz Brisela, evropski lideri koji se suočavaju sa rastućom podrškom krajnje desnice kod kuće ne žure da pokrenu proširenje na 30 i više članica. Na konferenciji za novinare u julu, nemački kancelar Fridrih Merc priznao je da ne očekuje da Ukrajina uđe u EU u okviru sledećeg sedmogodišnjeg budžeta Unije, koji traje do 2034.
"Članstvo Ukrajine verovatno neće imati nikakav neposredan uticaj na srednjoročnu finansijsku perspektivu Evropske unije," rekao je tada Merc.
(EUpravo zato.rs)
