- Finski predsednik Aleksandar Stub poručuje da Moskva zastrašivanjem pokušava da smanji evropsku podršku Ukrajini
- Pozvao je evropske zvaničnike da ne preteruju sa reakcijama na hibridne napade i ocenio da Rusija ni nema kapacitete za vojnu eskalaciju punog obima.
- Stub vidi prostor za nastavak mirovnih razgovora, ali ne očekuje da će Evropa imati tu veliku ulogu
Moskva ne želi otvoreni rat sa NATO-om, već pokušava da zastrašivanjem navede Evropu da smanji podršku Ukrajini, poručio je finski predsednik Aleksandar Stub.
U svetlu sve češćih upozorenja o mogućoj ruskoj eskalaciji, Stub je evropskim partnerima poručio da ostanu mirni.
Poslednjih dana je više visokih evropskih zvaničnika upozorilo da se pojačalo rusko hibridno ratovanje. Poljski premijer, Donald Tusk, izjavio je da bi Moskva u "narednih nekoliko meseci" mogla da pošalje dronove ili projektile na teritoriju članica NATO-a koje pomažu Ukrajini. Šef češke obaveštajne službe rekao je da bi Rusija mogla da izvede "ograničeni upad ili provokacije pod lažnom zastavom" u roku od nekoliko meseci, a ne godina.
"Ne preterujte sa reakcijama"
Stub, međutim, nudi drugačiji pogled. On priznaje da Evropa mora da se pripremi za nastavak hibridnih napada i sabotaža, ali upozorava da ne bi trebalo da "preterano reaguje". Prema njegovom mišljenju, cilj Moskve je da zastraši saveznike kako bi usporili slanje pomoći Ukrajini.
"Moramo da budemo veoma oprezni i shvatimo da Rusija pokušava da destabilizuje i uplaši Evropu. Svaki put kada preterano reagujemo na hibridni napad, oni zapravo pobeđuju. Takođe moramo da razumemo da Rusiji nije u interesu, a nema ni kapaciteta za vojnu eskalaciju punog obima. Zato će nastaviti sa zastrašivanjem, a mi u ovoj situaciji moramo da ostanemo mirni i pribrani", dodao je.
On je pohvalio nedavnu odluku Nemačke da Rusiju označi odgovornom za pokušaj napada dronom u Lajpcigu.
"Upravo to treba raditi. Treba jasno reći: znamo šta radite i to će imati posledice", naveo je.
S druge strane, Stub je upozorio na "preterane reakcije" nekih obaveštajnih službi koje "praktično govore da smo mi sledeći na meti Rusije".
"Mi ne vidimo dokaze za to. Smatramo da moramo da budemo oprezni. Ipak, Finska sa Rusijom deli najdužu granicu u NATO-u, što je polovina ukupne granice Saveza. Naši obaveštajni podaci pokazuju da aktivnosti postoje, ali trenutno nema direktne vojne pretnje", rekao je.
Mogućnost mirovnih pregovora
Stub je pokazao i umeren optimizam u vezi sa sastankom američkog predsednika Donalda Trampa i ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog, koji se održava u utorak u Njujorku.
"Jasno je da ove nedelje nećemo postići mirovni sporazum. Ali ako bismo, na primer, dobili ideju ili okvir za prekid vatre u Crnom moru koji bi se odnosio na žito ili energente, mislim da bi to bio pozitivan pomak", uveren je finski predsednik.
Dodao je da se nada nastavku mirovnih pregovora u narednim nedeljama, a oni bi mogli da obuhvate i mogući susret Putina i Zelenskog na samitu G20 u Majamiju u decembru.
Finski predsednik je odbacio nagađanja da bi mogao da postane glavni evropski pregovarač u budućim mirovnim razgovorima sa Rusijom.
"Ne, mislim da to nije u planu", rekao je Stub.
Kako smatra, Evropa neće imati jednog takvog predstavnika, a svoju ulogu vidi u "pružanju podrške iz drugog plana".
(EUpravo zato/Index.hr)
