Nova direktorka UNICEF-a u Srbiji Kristina de Brojn poručuje da će jedan od njenih glavnih ciljeva biti da kvalitetne usluge, inovacije i dobra rešenja budu dostupni svakom detetu, bez obzira na mesto u kojem živi ili okolnosti u kojima odrasta. Poseban akcenat stavlja na jednak pristup obrazovanju i zdravstvenoj zaštiti, ali i na potrebu da se glas dece više čuje, posebno u vremenu ubrzane digitalizacije, prenosi RTS.
Kristina de Brojn na novu funkciju dolazi sa više od 27 godina iskustva u međunarodnom razvoju, humanitarnom radu i zaštiti prava deteta. Pre dolaska u Srbiju bila je predstavnica UNICEF-a u Bugarskoj, a tokom profesionalne karijere radila je u Evropi, Africi i Aziji, kao i u sedištu organizacije u Njujorku.
U Srbiju dolazi u godini u kojoj UNICEF obeležava 80 godina postojanja, ali i na početku novog petogodišnjeg programa saradnje sa Vladom Srbije.
"Želim da dobra rešenja stignu do svakog deteta"
De Brojn kaže da joj predstavlja veliku čast što je imenovana za direktorku UNICEF-a u Srbiji, posebno imajući u vidu početak novog programa saradnje.
"Taj petogodišnji program je veoma ambiciozan. Zajedno sa Vladom i drugim partnerima u Srbiji radićemo na dobrobiti dece. U Srbiji vidimo različite modele i rešenja, a inovacije se već primenjuju u praksi", navodi De Brojn.
Njena želja je da rezultati tih programa ne ostanu ograničeni na pojedine sredine, već da budu dostupni svoj deci.
"Moj san je da nakon pet godina sav napredak i sva dobra rešenja dođu do svakog deteta, bez obzira na to gde se ono nalazi. Da svako dete ima pristup istim inovacijama i rešenjima koja su nam dostupna", kaže direktorka UNICEF-a.
Rad sa decom vidi kao lični poziv
Govoreći o motivaciji za rad u UNICEF-u, De Brojn ističe da za nju angažman u toj organizaciji predstavlja mnogo više od profesionalnog izbora.
Tokom karijere imala je priliku da radi i u ratnim zonama i humanitarnim krizama, gde je, kako kaže, uprkos teškim okolnostima često primećivala otpornost i nadu kod dece.
"Čak i u najtežim okolnostima, kada sam radila u ratnim zonama i tokom humanitarnih kriza, često smo mogli da vidimo nadu u očima dece i njihovu otpornost", navodi ona.
Prema njenim rečima, zajednička želja roditelja širom sveta jeste da njihova deca budu bezbedna, zdrava i srećna.
Upravo to, smatra De Brojn, povezuje ljude koji rade na zaštiti prava i dobrobiti dece.
Srbija ima posebno mesto u istoriji UNICEF-a
Ove godine UNICEF obeležava osam decenija rada. Organizacija je osnovana 1946. godine, neposredno nakon Drugog svetskog rata, kada je veliki broj dece bio pogođen siromaštvom, glađu i posledicama ratnih razaranja.
De Brojn podseća da je u stvaranju UNICEF-a važnu ulogu imala i tadašnja Jugoslavija, odnosno prostor današnje Srbije.
"Srbija ima posebno mesto u toj priči", ističe ona.
UNICEF je na prostoru bivše Jugoslavije pružao humanitarnu pomoć i podršku deci, a među prvim programima bilo je i obezbeđivanje mleka i razvoj kapaciteta za njegovo flaširanje.
Prema rečima De Brojn, deo tih ranih ulaganja kasnije je postao osnova za razvoj domaće mlečne industrije.
Ona naglašava da se uloga UNICEF-a ne završava realizacijom pojedinačnih projekata, već podrazumeva dugoročnu saradnju sa državnim institucijama, partnerima i drugim zainteresovanim stranama.
Cilj je da ulaganja u decu budu održiva i da njihovi efekti traju generacijama.
Jednak pristup uslugama za svu decu
Govoreći o situaciji u Srbiji, De Brojn navodi da je tokom prvih susreta sa porodicama i decom u Beogradu uočila koliko su deca važna u životu porodica i društva.
Sledeći korak, prema njenim rečima, jeste da se postojeći rezultati prošire na svu decu, bez obzira na to gde su rođena i gde odrastaju.
Posebna pažnja treba da bude posvećena deci sa smetnjama u razvoju, deci iz manjinskih zajednica i svim grupama koje mogu imati otežan pristup uslugama.
"Želimo da dođemo do sve dece, bez obzira na to gde se nalaze, kako bi svako dete moglo da napreduje i ostvari svoj potencijal u životu", poručuje De Brojn.
Kao jednu od oblasti u kojoj je ostvaren značajan napredak navodi razvoj u ranom detinjstvu. Posebno ističe njegovo povezivanje sa zdravstvenim sistemom, kao i razvoj službi kućnih poseta širom Srbije.
Ipak, naglašava da je važno obezbediti da kvalitetne usluge budu dostupne svoj deci, a ne samo onima koji žive u sredinama sa boljom infrastrukturom.
Više dece u predškolskom obrazovanju
Jedan od ciljeva novog programa jeste povećanje obuhvata dece predškolskim obrazovanjem na više od 83 odsto.
De Brojn najavljuje intenzivan rad na ostvarivanju tog cilja, uz saradnju sa Vladom Srbije, kompanijama, medijima i drugim partnerima.
"Jedva čekam da zasučemo rukave i naporno radimo kako bismo ostvarili sve ove ambiciozne ciljeve. Mediji u tome imaju ključnu ulogu", navodi ona.
Digitalizacija donosi nove rizike
Pored obrazovanja i zdravstvene zaštite, jedan od izazova na koje UNICEF želi da odgovori jeste uticaj digitalizacije na decu i mlade.
De Brojn smatra da je u tom procesu od presudne važnosti slušati decu i razumeti njihove potrebe i iskustva.
Internet i digitalne tehnologije doneli su brojne mogućnosti, ali istovremeno otvorili i nova pitanja, posebno kada je reč o sajber bezbednosti i mentalnom zdravlju mladih.
"Digitalizacija donosi mnoga rešenja, ali vidimo i da tinejdžeri mnogo vremena provode na internetu. To donosi dodatne izazove kada je reč o sajber bezbednosti i mentalnom zdravlju", upozorava De Brojn.
Zbog toga će, kako ističe, biti važno dodatno jačati komunikaciju i poverenje između dece, tinejdžera i roditelja.
Za novu direktorku UNICEF-a, krajnji cilj ostaje isti, da mesto rođenja, porodične okolnosti ili sredina u kojoj dete odrasta ne određuju njegove šanse u životu.
"Želimo da svako dete može da napreduje i ispuni svoj potencijal", poručuje Kristina de Brojn.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
