Ušteda ne znači samo čekati rasprodaje i kupovati proizvode na akciji. Mnogo je važnije da pre kupovine znamo šta nam je zaista potrebno, koliko određeni proizvod vredi za nas i koliko novca možemo da izdvojimo.
Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica, ukazuje na to da trgovci koriste različite metode kako bi podstakli potrošače da kupe nešto što možda prvobitno nisu planirali.
Popusti, akcije i ograničene ponude često mogu da stvore osećaj da ćemo propustiti dobru priliku ako odmah ne kupimo određeni proizvod.
Prema njegovom objašnjenju, trgovci prate ponašanje kupaca i formiraju ponudu u skladu sa tim koliko su ljudi spremni da plate. Zbog toga pokušaj da "nadmudrimo" trgovca i pronađemo najbolju moguću cenu nije uvek najefikasniji pristup.
Mnogo je važnije da kontrola potrošnje počne od nas samih.
Pre nego što nešto kupimo, trebalo bi da odredimo koliko smo spremni da izdvojimo i da se tog iznosa držimo. Ako procenimo da nam neki proizvod vredi 10.000 dinara i ta kupovina nam donosi stvarnu korist, ne mora nužno da znači da smo loše prošli zato što proizvod nije bio na popustu.
Uzelac savetuje i da ne gledamo samo cenu, već i korist i zadovoljstvo koje dobijamo kupovinom. Novac koji potrošimo ima smisla ako nam određena stvar, usluga ili iskustvo zaista donese vrednost. Ukoliko ubrzo shvatimo da nam kupljeni proizvod nije potreban i da ga praktično ne koristimo, moguće je da smo kupovinu napravili pod uticajem prodajne ponude, a ne sopstvene potrebe.
Jedan od ključnih načina da se takve situacije izbegnu jeste planiranje budžeta. Iako mnogima deluje komplikovano, budžet zapravo pomaže da jasno odredimo koliko možemo da potrošimo, a da pritom ne ugrozimo svoje finansije.
Dok je cilj trgovca da proda što više proizvoda, cilj kupca bi trebalo da bude da nakon kupovine može normalno da nastavi da raspolaže svojim novcem.
Zato je korisno da o kupovini razmišljamo pre odlaska u prodavnicu. Kada se već nađemo među rafovima, reklamama i akcijskim ponudama, mnogo je lakše doneti impulsivnu odluku i kupiti nešto što nam zapravo nije bilo potrebno.
Najvažnije je, zaključuje Uzelac, da naučimo da upravljamo sopstvenim novcem, umesto da dozvolimo da naše potrošačke odluke određuju ponude i marketinške poruke trgovaca.
(M.A./EUpravo zato/kamatica.com)
