Evropska unija mogla bi budućim državama članicama da uskrati pravo veta na nekoliko godina, u pokušaju da proširenje učini politički prihvatljivijim, dok blok nastoji da primi nove članice do kraja decenije.
U Briselu se razmatra model privremenog ili posrednog članstva za Ukrajinu, status sa zvučnim nazivom, ali bez stvarnih prava i punog pristupa resursima. Za Kijev bi to moglo da bude i odskočna daska za integraciju, ali i zamka "večnog hodnika".
Prema planovima koje razmatra Evropska komisija, potencijalne članice poput Moldavije i zemalja Zapadnog Balkana ne bi automatski dobile pravo veta na odluke iz spoljne politike ili druga pitanja koja se trenutno usvajaju jednoglasno, poput poreske politike, nakon pristupanja EU.
Ova ideja posebno je značajna za Crnu Goru, koje važi za lidera među devet zvaničnih kandidata za članstvo. Zemlja sa oko 624.000 stanovnika pokušava da postane 28. članica EU do 2028. godine. Ovog meseca tehnička grupa koja radi na nacrtu pristupnog sporazuma održala je prvi sastanak, što ukazuje da pregovori, koji traju već 14 godina, ulaze u završnu fazu.
U tom kontekstu, evropski zvaničnici razmatraju uvođenje zaštitnih mehanizama za nove članicekako bi se sprečilo da jedna država blokira odluke, navode četiri izvora upoznata sa razgovorima. Ideja se pojavila nakon napetih iskustava sa Mađarskom, preneo je list The Guardian.
Privremena zabrana prava veta mogla bi da bude ugrađena u pristupni sporazum Crne Gore sa EU i da posluži kao model za druge kandidatske zemlje.
U tekstu se navodi da je takav mehanizam pravno "na granici dozvoljenog" i da može biti uveden samo privremeno, kako se ne bi stvarale "drugorazredne" članice EU.
Edi Rama: Mi smo "EU fanatici"
Premijer Albanije, Edi Rama, komentarisao je ove navode i rekao da je da godinama zagovara drugačiji pristup, tvrdeći da je na teži način naučio da politički kapacitet za nastavak proširenja, kao što se to ranije dešavalo, ne postoji u važnim prestonicama, a istovremeno je veoma jasno da je to prava stvar ukoliko se pravilno osmisli.
"Zato to podržavam. Naravno, o tome treba razgovarati i treba to pravilno osmisliti, jer se ne radi o "lakom članstvu", već pre svega o stvarnoj političkoj uniji, a zatim o putu ka članstvu sa punim pravima, paralelno sa neophodnim reformama same Evropske unije", objasnio je svoj stav nakon što je Albanija zatvorila najvažniji klaster u pristupnim pregovorima.
Na pitanje koliko dugo bi bio spreman da prihvati takvo prelazno rešenje, rekao je da je Albanija zemlja koja je oduvek bila stoprocentno usklađena sa spoljnom politikom Evropske unije, tako da nikada nisu osećali zadovoljstvo pri pomisli da imaju pravo veta.
"Kao najproevropskija i najviše proevroatlantska zemlja u Evropi, a kada kažem najproevropskija, govorim na osnovu Evrobarometra, a ne našeg mišljenja, mi smo fanatici Evropske unije, a fanatici EU ne mogu da stavljaju veto na odluke EU", dodao je.
Novi zamah proširenja
Proširenje EU gotovo je bilo zaustavljeno sve do početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, kada su pregovori sa istočnim susedima dobili novu hitnost. Prošle godine Evropska komisija je saopštila da bi nove članice mogle biti primljene do 2030. godine, navodeći Crnu Goru i Albania kao lidere procesa, uz ocenu da Moldavija brzo napreduje i da bi članstvo u EU moglo predstavljati bezbednosnu garanciju za Ukrajinu.
Odlaganje prava veta samo je jedan od više zaštitnih mehanizama o kojima se razgovara radi lakšeg proširenja EU.
Trenutno sve članice EU moraju jednoglasno da odobre prijem novih država. Zvaničnici su posebno zabrinuti zbog ratifikacije u France, gde se predsednički izbori održavaju 2027. godine, a skepticizam prema proširenju EU raste. Prema poslednjem istraživanju Evrobarometra, samo 43 odsto Francuza podržava proširenje EU, dok je 48 odsto protiv.
Zvaničnici EU smatraju da je potrebno "kreativno razmišljanje" kako bi proširenje bilo moguće, posebno na Zapadnom Balkanu, regionu sa 17,4 miliona stanovnika u kojem Rusija i Kina pokušavaju da povećaju svoj uticaj.
Jedan evropski diplomata rekao je da je odlaganje prava veta jedno od "konstruktivnih rešenja" koja se razmatraju u okviru "kreativnog pristupa" proširenju EU, dok je drugi poručio da je u toku diskusija kako da proširenje bude korisno i za zemlje kandidate i za samu EU, objavio je Guardian.
"Ideje o unutrašnjim reformama i različitim karakteristikama pristupnih sporazuma deo su tog procesa”, navodno je rekao izvor.
Nemačka predvodi napore za unutrašnje reforme EU, uključujući ukidanje prava veta u spoljnoj politici, uz upozorenje da bi nereformisana unija sa više od 35 članica mogla dovesti do političke blokade.
Nemački ministar spoljnih poslova Johanes Vadeful izjavio je da "unija sa 33, 34 ili 35 članica ne može nastaviti da funkcioniše po istom principu koji je razvijen za mnogo manju grupu država". Međutim, izvršna tela EU strahuju da bi čekanje na konsenzus o reformama, koje bi mogle zahtevati izmene osnivačkih ugovora, moglo ponovo da potisne proširenje u drugi plan.
(EUpravo zato.rs)
