Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, iznela je moguće alternative zajmu za reparacije kojim bi se finansirale budžetske i vojne potrebe Ukrajine. Belgija i dalje nije oduševljena planom da se za obnovu Ukrajine upotrebe zamrznuta sredstva Centralne banke Rusije.
Alternativne opcije uključuju zaduživanje na tržištima, uz garancije iz budžeta EU, kao i bilateralne sporazume za pojedinačna nacionalna zaduživanja. Ove mogućnosti bile bi predmet rasprave ako pokušaj izdavanja zajma za reparacije, na osnovu ruske imovine, ne uspe.
Fon der Lajenova je rekla da zajam i dalje ostaje glavna opcija.
"Dajemo zajam Ukrajini - koji Ukrajina vraća ako Rusija plati reparacije", izjavila je predsednica Evropske komisije obraćajući se na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta.
"To je najefikasniji način da se podrže ukrajinska odbrana i privreda. I najjasniji način da se Rusiji pokaže da vreme ne radi u njenu korist. Pokazaćemo da smo, ako bude potrebno, spremni na dugotrajnu borbu. Da će Evropa stajati uz Ukrajinu koliko god bude potrebno", dodala je predsednica EK.
Ideja o zajmu za reparacije u iznosu od 140 milijardi evra pojavila se u septembru i od tada dobija podršku među državama članicama, koje su finansijski ograničene, nemaju prostora u nacionalnim budžetima za dodatno zaduživanje i strahuju od negativne reakcije tržišta.
Kako se navodi, prednost korišćenja zamrznute ruske imovine je u tome što ne bi bilo potrebno izdavati novi dug na pojedinačnom nivou, jer bi sredstva dolazila direktno iz gotovinskih rezervi koje se trenutno nalaze u sistemu "Euroclear", centralnom sedištu hartija od vrednosti u Briselu.
Međutim, predlog je naišao na snažan otpor belgijske vlade koja strahuje da bi postala glavna meta agresivne odmazde Kremlja. Belgiju i Rusiju povezuje investicioni sporazum iz sovjetske ere koji predviđa arbitražu.
Prošlog meseca je belgijski premijer Bart de Vefer ponovio da ne želi da evropski lideri odobre zajam za reparacije.
De Vefer je zahtevao maksimalnu pravnu sigurnost, čvrste garancije svih država članica u "potpunoj zajedničkoj raspodeli rizika", kao i potpunu transparentnost u pronalaženju drugih državnih sredstava.
"Ako uzmete novac iz moje zemlje, a stvari krenu po zlu, ja nisam u mogućnosti, a svakako nisam ni voljan, da za nedelju dana platim 140 milijardi evra", rekao je De Vefer.
Napretka u raspravi nema, iako Komisija pokušava da umiri Belgiju i ubedi De Vefera da odobri plan kada se lideri ponovo sastanu u decembru na poslednjem samitu u godini.
Evropska komisija bi uskoro trebalo da predstavi "dokument o opcijama" sa alternativnim rešenjima.
"Blisko sarađujemo sa Belgijom i svim državama članicama na opcijama za ispunjavanje ove obaveze", rekla je Fon der Lajeovan poslanicima Evropskog parlamenta.
Nezvanično, zvaničnici i diplomate EU priznaju da je politički jedino izvodljiva opcija upravo zajam za reparacije, dok je "dokument o drugim opcijama" više sredstvo da se prikaže surova realnost zajedničkog zaduživanja.
Nordijski lideri, na primer, već su odbacili mogućnost zaduživanja.
Belgija je, međutim, sve nezadovoljnija zbog upornosti Komisije da se nastavi sa planom o reparacijama.
Jedan zvaničnik EU rekao je za "Euronews" da su zabrinutosti belgijske vlade "opravdane, ali da su njihovi zahtevi maksimalistički", jer nijedna finansijska operacija ne može da se ostvari bez ikakvog rizika.
U međuvremenu, sat otkucava za Ukrajinu dok rat i dalje traje.
Ukrajini će biti potrebna nova tranša strane pomoći u drugom kvartalu 2026. godine. Odluka predsednika SAD Donalda Trampa da obustavi pomoć Kijevu znači da glavni teret finansiranja pada isključivo na Evropu.
"Svi želimo da se ovaj rat završi. Ali trajni mir zavisi od jake i nezavisne Ukrajine. Danas Putin i dalje veruje da može da nas nadživi. Još misli da Rusija vremenom može da ostvari svoje ciljeve na bojnom polju. To je očigledna pogrešna procena", ubeđena je predsednica EK.
Kako je zaključila u obraćanju, "sada je trenutak da dobijemo novi vetar u leđa, da razotkrijemo Putinove cinične pokušaje da dobije na vremenu i da ga dovedemo za pregovarački sto".
(EUpravo zato/Euronews)
