Evropske zemlje iznele su izmenjenu verziju mirovnog plana za Ukrajinu, koji su prvobitno osmislile Sjedinjene Države.
U ovom evropskom kontrapredlogu uklonjeni su delovi koji su predviđali ograničavanje ukrajinskih oružanih snaga i teritorijalne ustupke Kijeva, navodi se u dokumentu u koji je Rojters imao uvid.
Kontraplan, koji su zajedno pripremile Velika Britanija, Francuska i Nemačka, polazi od američkog plana, ali zatim svaku tačku menja, dopunjuje ili briše.
U prvoj tački ističe se da se ukrajinski suverenitet mora ponovo potvrditi.
Druga tačka predviđa sveobuhvatan sporazum o nenapadanju između Rusije, Ukrajine i NATO-a, uz razjašnjavanje bezbednosnih nesuglasica iz protekle tri decenije.
Američka tačka 3, očekivanje da Rusija neće napadati susede, a da se NATO neće širiti, u evropskoj verziji potpuno je izostavljena.
Prema nastavku dokumenta stoji:
Dijalog Rusije i NATO-a biće obnovljen odmah nakon potpisivanja sporazuma radi smirivanja tenzija i jačanja globalne bezbednosti.
Ukrajina bi dobila čvrste bezbednosne garancije (tačka 5).
Njena vojska bila bi limitirana na 800.000 pripadnika u miru (tačka 6).
Pristupanje NATO-u zavisi isključivo od konsenzusa unutar Alijanse, što trenutno ne postoji (tačka 7).
NATO se obavezuje da neće raspoređivati stalne trupe u Ukrajini u mirnodopskim uslovima (tačka 8), dok bi lovci Alijanse bili bazirani u Poljskoj (tačka 9).
Tačka 10 definiše američku garanciju sličnu NATO Članu 5, uz napomenu da SAD za tu garanciju primaju nadoknadu. Ako Ukrajina napadne Rusiju - gubi zaštitu. Ako Rusija napadne Ukrajinu, obnavljaju se sankcije i poništavaju svi benefiti iz sporazuma.
Evropski predlog takođe predviđa:
pravo Ukrajine na članstvo u EU (tačka 11);
obiman paket za obnovu, uključujući fond za razvoj, modernizaciju energetike, infrastrukture, tehnologije i zajedničke projekte sa SAD (tačka 12);
postepenu reintegraciju Rusije u globalnu ekonomiju, fazno ukidanje sankcija i dugoročni sporazum o ekonomskoj saradnji između SAD i Rusije, kao i povratak Rusije u G8 (tačka 13).
Takođe se predviđa korišćenje zamrznutih ruskih sredstava za obnovu Ukrajine (tačka 14), osnivanje zajedničkog bezbednosnog mehanizma uz učešće SAD, Rusije, Ukrajine i Evrope (tačka 15), kao i zakonska obaveza Rusije da usvoji politiku nenapada prema Evropi i Ukrajini (tačka 16).
U daljim tačkama navodi se da:
Ukrajina ostaje nenuklearna država (tačka 18);
Zaporoška nuklearna elektrana ponovo radi pod nadzorom IAEA, a energija se deli pola-pola (tačka 19);
Ukrajina mora da primeni EU standarde verske tolerancije i zaštite jezičkih manjina (tačka 20).
Plan takođe obavezuje Ukrajinu da ne pokušava da povrati okupirane teritorije silom, već da pregovori o statusu krenu od postojeće linije kontakta (tačka 21).
Slično, i Ukrajina i Rusija se obavezuju da ne menjaju dogovorene teritorijalne aranžmane silom (tačka 22).
Predlog sadrži i odredbe o slobodnom korišćenju Dnjepra i o garantovanom transportu žitarica Crnim morem (tačka 23), kao i osnivanje humanitarnog komiteta za razmenu zarobljenika, povratak civila i ujedinjenje porodica (tačka 24).
Ukrajina bi nakon sklapanja mira trebalo što pre da održi izbore (tačka 25).
Tačka 27 predviđa da sporazum bude pravno obavezujući, uz nadzor „Odbora za mir" kojim bi predsedavao Donald Tramp, dok bi za kršenje bile predviđene kazne.
Poslednja tačka, 28, definiše da prekid vatre stupa na snagu odmah po povlačenju snaga na dogovorene linije, a detalji sprovođenja bi se dogovarali pod američkim nadzorom.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
