Kineski predsednik Si Đinping se nalazi na prvoj turneji po Evropi u poslednjih pet godina.
Prva stanica je Francuska gde će kineski lider razgovarati sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom i predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lejen pre nego što se zaputi na jug, na Pirineje. Očekuje se da će se dva predsednika voziti gondolom do vrha Pic du Midi koji se nalazi na visini od 2.877 metara.
Potom će otputovati u Srbiju i Mađarsku.
Beograd će ugostiti Sija na 25. godišnjicu bombardovanja kineske ambasade, a razgovaraće i sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.
Podsetimo, u napadu na ambasadu je poginulo troje ljudi 1999. godine što je Vašington okarakterisao kao nesrećni slučaj, a nakon toga su u Kini izbili veliki protesti.
Si će 8. maja otići u Budimpeštu gde će se sastati sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom.
Mađarska je takođe deo kineske inicijative Pojas i put, a očekuje se da će se diskutovati i o gradnji pruge između Budimpešte i Beograda.
Sastanci u Evropi će se održati u senci rata u Ukrajini i ekonomskih tenzija između Pekinga i Brisela.
Peking i Pariz će obeležiti 60 godina diplomatskih odnosa jer je Francuska bila prva zapadna zemlja koja je priznala Narodnu Republiku Kinu 27. januara 1964.
Nakon samita, Makron i njegova supruga Brižit će na banketu ugostiti Sija Đinpinga i kinesku prvu damu Peng Lijuan.
Rat u Ukrajini
Makron će pokušati da ohrabri Sija da iskoristi uticaj koji ima u Moskvi kako bi "doprineo rešenju sukoba", prenela je Jelisejska palata.
Kina se do sada trudila da zauzme neutralnu poziciju, a izneli su u svoj mirovni predlog.
Kako prenosi Euronews, Makron i fon der Lejen će želeti da pošalju jasan signal da je Evropa spremna da stavi još kineskih kompanija na listu sankcija zbog podržavanja Rusije.
Trgovina EU i Kine
Očekuje se velika debata i o trgovinskim pitanjima. Francuska ima cilj da poboljša pristup domaćih i evropskih kompanija na kineskom tržištu i da obezbedi bolje "konkurentne uslove" za njih.
"I dalje se pregovara o sporazumima", naveli su iz Jelisejske palate.
Nakon što je 2022. godine dostigao rekord od 396 milijardi evra, evropski deficit sa Kinom je pao za 27 odsto prošle godine - na 291 milijardu evra, podaci su Eurostata.
Evropska komisija je pokrenula nekoliko istraga o kineskim subvencijama u oblasti proizvodnje električnih automobila i solarnih panela zbog sumnje o narušavanju konkurencije.
Na Zapadu postoji strah da takve isplate narušavaju konkurentnost i štete evropskim kompanijama.
EU je u martu 2021. uvela sankcije protiv nekoliko kineskih zvaničnika i kompanija.
Analitičari smatraju da Si putuje u Evropu sa tri cilja: želi da obnovi veze u Evropi koje su narušene zbog saradnje sa Rusijom, ublaži evropske bezbednosne mere koje se tiču Kine i pokaže snažne veze sa partnerima poput Srbije i Mađarske.
(EUpravo Zato/Euronews/Al Jazeera/RTS)
