Iako se trgovina ljudima smatra jednim od najozbiljnijih oblika kršenja ljudskih prava u savremenom društvu, ovaj globalni problem i dalje snažno pogađa evropski kontinent, najviše žene i devojčice. Na Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima, koji se obeležava 30. jula, institucije u Srbiji i Evropskoj uniji objavile su nove podatke i analize, ukazujući na trendove, izazove i oblasti koje zahtevaju hitno delovanje.
U Srbiji, Zaštitnik građana i Nacionalni izvestilac u ovoj oblasti Zoran Pašalić predstavio je novi izveštaj za 2024. godinu, koji donosi 30 konkretnih preporuka za unapređenje borbe protiv trgovine ljudima. Fokus je na jačanju saradnje institucija, boljoj zaštiti i podršci žrtvama, kao i povećanju efikasnosti krivičnog gonjenja počinilaca.
"Srbija je u prethodnom periodu načinila vidljive i ohrabrujuće korake u pravcu unapređenja i efikasnosti borbe protiv trgovine ljudima, koja nije izolovan problem jednog sektora, već se proteže kroz sistem bezbednosti, pravosuđa, socijalne zaštite, zdravstva, obrazovanja, rada i migracija", izjavio je Pašalić.
Kako je naveo, drugi godišnji izveštaj Nacionalnog izvestioca odražava težnju da se napusti fragmentaran i reaktivan pristup i pređe na sveobuhvatno, sistemsko rešavanje ovog problema. On je pozvao sve državne organe i aktere u društvu da nastave sa preduzimanjem "konkretnih, merljivih i odgovornih koraka" kako bi se žrtvama trgovine ljudima pružila zaštita, podrška i pravda, a društvu vratilo poverenje u pravnu državu.
Statistika u Evropi
Kada je u pitanju statistika na nivou Evropske unije, podaci za 2023. godinu ukazuju na zabrinjavajuće trendove. Prema najnovijim statistikama, 63,4 odsto registrovanih žrtava trgovine ljudima bile su žene ili devojčice, što predstavlja blagi porast od 0,6 procentnih poena u odnosu na 2022. godinu, kada je taj udeo iznosio 62,8 odsto.
U isto vreme, broj žena među osumnjičenima i osuđenima za trgovinu ljudima je i dalje značajno manji u odnosu na muškarce, ali pokazuje rast. U 2023. godini, 24,2 odsto osumnjičenih za trgovinu ljudima bile su žene (povećanje od 1 procentni poen u odnosu na 2022), dok je među osuđenima bilo 23 odsto žena (porast od 1,4 pp u odnosu na 21,6 odsto iz 2022).
U dugoročnom pogledu, od 2015. godine, zabeležen je pad udela žena među svim kategorijama osoba povezanih sa trgovinom ljudima. Najveće smanjenje zabeleženo je kod žrtava, za čak 14,4 pp (sa 77,8 odsto u 2015), zatim među osuđenima, za 6,7 pp (sa 29,7 odsto), dok je pad među osumnjičenima iznosio 1,5 pp (sa 25,7 odsto).
Ovi podaci i inicijative dolaze kao deo šireg napora da se trgovina ljudima suzbije ne samo represijom, već i prevencijom, edukacijom i podrškom žrtvama uz međusektorsku saradnju i političku volju.
(EUpravo zato)
