Evropska unija je blok sastavljen od 27 zemalja, sa potencijalom i težnjom za širenjem. Pred vratima evropske porodice već skoro 16 godina nalazi se i Srbija. Pravac u kojem se država kreće vrlo je jasan, ali gde su usmereni građani Srbije, pogotovo oni mlađi?
Kako je pokazalo istraživanje javnog mnjenja koje je Demostat objavio polovinom prošle godine, od ukupnog broja anketiranih na reprezentativnom uzorku od 1.600 građana, broj onih koji su za ulazak Srbije u EU i onih koji su protiv – izjednačen je, odnosno iznosi 33 odsto. To znači da je u odnosu na godinu ranije, 2022. godine, zabeležen blagi napredak.
Prethodno Demostatovo terensko istraživanje javnog mnjenja, koje je rađeno u decembru 2022. na uzorku grada Beograda, pokazalo je da je za ulazak Srbije u EU bilo 30 odsto građana, a za nijansu veći broj građana, 31 odsto, bio je protiv. Skoro 40 odsto građana tada je najavljivalo apstinenciju ili nije odgovorilo na pitanje.
Šta je sa mladima?
Situacija sa mladima nešto je drugačija.
Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), objavila je u sličnom periodu, polovinom prošle godine, rezultate Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2023.
Rezultati istraživanja na mladima od 15 do 30 godina, međutim, nisu bili pozitivni.
Oko 36 odsto mladih, prema istraživanju KOMS-a podržava ulazak Srbije u Evropsku uniju, 41 odsto nije za ulazak, dok 23 odsto mladih ne zna.
"U poređenju sa prethodnim izdanjima Alternativnog izveštaja, pozitivna reakcija na EU ove godine je na rekordno niskom nivou, dok je negativna blizu rekordno visokog nivoa iz 2020. godine", naveli sui z KOMS-a na predstavljanju rezultata.
Podrška članstvu u EU najviša je među najstarijom grupom mladih (25 do 30 godina) i među mladima iz Beograda.
U istraživanju je istaknuto i zbog čega Srbija još uvek nije postala članica EU. Kako smatraju, to je najviše zbog toga što Srbija ne želi da prizna Kosovo (60% – nepromenjeno u odnosu na 2022), jer Srbija ne želi da se odrekne dobrih odnosa sa Rusijom i Kinom (52,8%), kao i zbog toga što Srbija ne ispunjava kriterijume demokratije i vladavine prava (51,1%).
U vezi sa odnosom mladih prema EU i povezivanjem EU sa mladima, održana je i fokus grupa u Pančevu. Zaključak je bio da mladi doživljavaju Evropsku uniju neutralno, malo znaju o njoj i njenom radu i slabo se informišu o dešavanjima u Uniji. Malo više znaju i zanima ih odnos Srbije i EU, ali i tada informisanje ostaje na nezavidnom nivou. Mladi su svesni da u okviru same Unije postoje određene razlike, ali opet veruju da njihovi vršnjaci u Uniji bolje žive, imaju više mogućnosti i mogu više da utiču na političke procese.
"Važno je istaći da mladi ne znaju koje su to vrednosti EU, ali većinski odgovaraju da ne dele iste vrednosti i da Unija nije dosledna u sprovođenju tih vrednosti", navodi se u publikaciji KOMS-a.
Mi smo radili istraživanje sa studentima Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu i pogledajte u videu šta su nam oni rekli:
Da li znaju mladi za programe EU?
Ovo znači da je jedan od glavnih razloga za negativan stav prema EU – neinformisanost. Zato se postavlja pitanje, znaju li mladi Srbije za sve benefite kojima imaju pristup konkretno kroz programe Evropske unija?
Među brojnim projektima koje Evropska unija sprovodi, a koji su namenjeni ubrzavanju domaće privrede, unapređivanju obrazovanja, kulure, nalaze se i oni koji su napravljeni baš za mlade.
Ovo su neki od njih koji utiču kako na profesionalni, tako i na kulturni i obrazovni razvitak mladih.
Erasmus za mlade preduzetnike - Program Erazmus za mlade preduzetnike (Erasmus for Young Entrepreneurs – EYE) je pokrenula Evropska komisija u martu 2009. godine kao deo programa za povećanje konkurentnosti mladih i srednjih preduzeća. Cilj je podsticanje razmene iskustava i ideja, umrežavanja i otkrivanja novih tržišta za preduzetnike, koji će kroz rad u periodu od jednog do šest meseci sa iskusnim preduzetnicima biti u prilici da osvajaju veštine za uspešno vođenje malih/srednjih preduzeća. Učesnici programa ostvaruju mnogobrojne prednosti, poput novih konatakata, upoznavanje sa drugačijom kulturom i načinom poslovanja. Boravak im delimično finansira Evropska komisija u mesečnom iznosu od 500 do 1.100 evra, u zavisnosti od države, i pruža podršku za pronalaženju partnera.
Eramus plus - Program Evropske unije Erasmus Plus koji obezbeđuje finansiranje projekata za saradnju u oblastima obrazovanja, mladih i sporta ima predviđeni budžet za sedmogodišnji period veći nego ikada i on iznosi 26 milijardi evra. Moto projekta je "Erasmus Plus - obogaćuje živote, širi vidike". Moto projekta je "Erasmus Plus - obogaćuje živote, širi vidike". Šta će vam sve ovaj program doneti, možete pročitati na ovom linku.
DiscoverEU – inicijativa Evropske unije koja pruža priliku mladima koji su skoro napunili 18 godina da putuju Evropom i na taj način uče o njoj kroz sopstveno iskustvo.
"Cilj programa je da mladim ljudima od 18 godina ponudi iskustvo putovanja koje će podstaći njihov osećaj pripadnosti Evropskoj uniji, omogućiti im da istraže raznolikost Evrope, njeno kulturno nasleđe i istoriju, povežu se sa ljudima sa celog kontinenta i na kraju otkriju sebe", navodi se na sajtu inicijative DiscoverEU.
Od 2021. godine DiscoverEU je postala deo Erazmus+ programa što omogućava mladima iz zemalja članica Evropske unije i trećih zemalja pridruženih Erazmus+ programu: Islanda, Lihtenštajna, Severne Makedonije, Srbije, Norveške i Turske da učestvuju u inicijativi. Mladi iz Srbije od 2022. godine mogu da učestvuju u DiscoverEU takmičenju za osvajanje putnih propusnica i na taj način besplatno putuju vozom kroz pomenute evropske zemlje.
U okviru ove inicijative, mladi od 18 godina mogu da se prijave za učešće i osvoje avionske karte i kartice sa popustima.
Digitalna Evropa - Program Digitalna Evropa je prvi program EU koji ima za cilj ubrzanje oporavka i pokretanje digitalne transformacije Evrope. Vredan 7,6 milijardi evra (po tekućim cenama), Program je deo dugoročnog budžeta EU i pokriva period od 2021. do 2027. godine. Srbija je postala punopravna članica programa. Jedan od ciljeva programa je da unpređuje digitalne veštine i obrazovanje kako bi se građanima EU omogućilo da se prilagode digitalnim promenama u društvu i radnom okruženju. Ovo uključuje programe za obuku nastavnika, edukaciju mladih u oblasti digitalnih tehnologija i podršku radnoj snazi za sticanje digitalnih veština.
Evropska inicijativa za solidarnost (European Solidarity Corps) je program Evropske unije koja omogućava mladima da, u svojim zemljama ili inostranstvu, volontiraju ili rade na projektima koji su od koristi zajednicama i ljudima širom Evrope. Kako naziv govori, solidarnost predstavlja zajedničku vrednost u Evropskom društvu i pruža jedinstvo sa ciljem prevazilaženja sadašnjih i budućih kriznih situacija.
Trenutni status Srbije u Evropskoj inicijativi za solidarnost podrazumeva mogućnosti:
- da organizacije iz Srbije mogu da podnesu zahtev i dobiju oznaku kvaliteta (Quality Label) i ostvare preduslov za učešće u ESC, ukoliko ispunjavaju preduslove kvaliteta;
- da organizacije iz Srbije budu partneri u oblasti volontiranja i šalju mlade na kratkoročne i dugoročne projekte/aktivnosti, kao i da ugoste mlade iz zemalja punopravnih učesnica programa ESC na kratkoročnim i dugoročnim volonterskim projektima/aktivnostima;
- da mladi iz Srbije volontiraju u zemljama punopravnim učesnicama programa;
- da mladi iz zemalja punopravnih učesnica ESC mogu volontirati u Srbiji.
Ovi, i brojni drugi programi dokaz su da su mladi u Srbiji itekako fokusu Evropske unije. Na njima je kako će to da iskoriste.
(JA/EUpravo zato)
