Evropa je jedan od najatraktivnijih područja za kvalitetno obrazovanje i kulturnu razmenu. Oko 1,76 miliona internacionalnih studenata dolazi u EU radi višeg obrazovanja, što čini 8,4 % ukupno studenata.
Pri izboru destinacije za studije, međunarodni studenti uzimaju u obzir mnoge faktore.
Jedno od najvažnijih pitanja je - da li mogu da rade tokom studija? Kratki odgovor glasi: mogu.
Međunarodni studenti mogu da rade u čak 30 evropskih zemalja, uključujući članice EU, Veliku Britaniju, Norvešku i Island, sve dok su upisani na fakultet.
U nekim zemljama nije potrebna radna dozvola, dok je u drugim dozvola obavezna samo za studente koji dolaze izvan EU/EEA.
"Odluku međunarodnih studenata da studiraju i rade u evropskim zemljama oblikuje složen splet faktora", kaže Tom Mijesen, izvršni direktor Stud iesIn, za Euronews Business.
Pa, kakvi su uslovi rada za studente u Evropi? Koliko sati mogu da rade i koliko mogu zaraditi mesečno?
U kojim zemljama međunarodnim studentima ne treba radna dozvola?
U 14 od 30 analiziranih zemalja internacionalni studenti mogu raditi bez radne dozvole.
To su: UK, Francuska, Irska, Švedska, Finska, Portugal, Bugarska, Rumunija, Mađarska, Poljska, Slovačka, Estonija, Letonija i Litvanija. Ovo ih čini posebno privlačnim za studente koji žele da odmah započnu rad, bez dodatne papirologije.
U Austriji, Belgiji, Danskoj, Grčkoj i Italiji, radna dozvola je potrebna samo studentima izvan EU/EEA.
U Češkoj i Hrvatskoj pitanje radne dozvole zavisi od individualnog slučaja.
Dakle, u gotovo polovini evropskih zemalja međunarodnim studentima nije potrebna radna dozvola, a među studentima iz EU taj procenat je još veći - oko 75 %.
Osam zemalja ipak zahteva radnu dozvolu.
To su: Španija, Holandija, Slovenija, Norveška, Malta, Luksemburg, Island i Kipar. Četiri od njih imaju relativno malu populaciju.
Koliko mogu da rade i koliko zarade?
U većini zemalja studenti mogu da rade do 20 sati nedeljno.
Neke zemlje imaju niže granice - Luksemburg dozvoljava 15 sati, a Holandija 16 sati. Tokom letnje pauze ili godišnjih odmora, dopušteno je i radno angažovanje puno radno vreme.
Prosečne satnice variraju od 3,32 € u Bugarskoj do čak 18 € u Luksemburgu i 17-19 € na Islandu. U polovine zemalja zarada po satu ne prelazi 8 €.
Posle Bugarske, najniže satnice su u Mađarskoj (4,19 €), Estoniji (4,30 €), Letoniji (4,47 €) i Slovačkoj (4,69 €).
Na vrhu liste, pored Luksemburga i Islanda, su Norveška (16,86 €), Danska (14,74 €), Holandija (14,40 €) i UK (14,09 €) - sve sa satnicama iznad 14 €.
Prema StudiesIn.com, koristeći maksimalno dozvoljene nedeljne sate i prosečne satnice, studenti u UK mogu da zarade i do £977 (oko 1.127 €) mesečno.
U Nemačkoj i Španiji, ta cifra iznosi približno 1.111 €. U Francuskoj su moguće zarade do 900 €, a u Italiji između 600 i 750 €.
Odluke zavise od budžeta, reputacije i pristupačnosti jezika
"Troškovi života i školarine često su glavni faktori, naročito za one koji traže pristupačne opcije bez gubitka kvaliteta obrazovanja", objašnjava Tom Mijesen.
Zaposlenost, povoljne imigracione politike nakon studija, reputacija univerziteta (kao u UK, Nemačkoj i Holandiji), kulturna uklopivost i dostupnost programa na engleskom jeziku takođe igraju ključnu ulogu u izboru studija.
Bezbednost, kvaliteta života, društveni sadržaji i blizina domovine posebno su važni za studente iz susednih regiona.
"Studenti razmatraju sve faktore, finansijske mogućnosti, karijerne ciljeve i lične preferencije, što vodi do pažljivo promišljenih odluka širom Evrope", zaključuje Miessen.
Gde ima najviše internacionalnih studenata?
U 2023. prosečan udeo stranih studenata u većem obrazovanju iznosi 8,4 % u EU, prema podacima Eurostata.
Luksemburg prednjači sa 52,3 %, potom slede Malta (29,6 %) i Kipar (22,3 %). Najniži udeo imaju Grčka (3,0 %), Hrvatska (3,7 %) i Španija (4,3 %).
UK ima najviše internacionalnih studenata - u 2023/24 ih je bilo 732.285, odnosno 23 % ukupne studentske populacije.
U EU prednjači Nemačka sa više od 420.000 stranih studenata, zatim Francuska (276.000), Italija (106.000), i Španija (102.000).
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
