Podaci govore da neformalni sakupljači snabdevaju reciklažnu industriju Srbije sa više od 87 odsto sirovina, zbog čega imaju ključnu ulogu u ovom procesu.
Kilino Stojkov je sa 27 godina otvorio kompaniju Connect Clean Roma Group koja je registrovana u julu 2022. godine, a započela sa radom u decembru, kada su dobili neophodne dozvole za tretman i skladištenje otpada.
Jedan od ciljeva eko zadruge Connect Clean Roma Group je da unapredi i poboljša položaj neformalnih sakupljača otpada i da ih uključi u organizovani sistem reciklaže.
Ova zadruga, koju su osnovali neformalni sakupljači, trenutno sarađuje sa više od 30 kooperanata za sakupljanje otpada.
Njeni članovi od starih kablova proizvode bakarne i aluminijumske granulate za kojima postoji velika potražnja.
Aluminijumski i bakarni granulati imaju primenu u skoro svim industrijama - od metalne do elektronske, a najviše se koriste za proizvodnju novih žica, bakarih cevi, bakarnih legura i, kako kaže Kilino Stojkov, osnivač eko zadruge, "nezamisliv je svakodnevni život današnje civilizacije bez kablova i bez metala kao što su bakar i aluminijum".
"Naša zadruga pruža neformalnim sakupljačima bolje cene za sirovine. Činjenica da neformalni sakupljači snabdevaju reciklažnu industriju Srbije sa više od 87 posto sirovina ukazuje na njihovu ključnu ulogu u ovom procesu. Naš cilj je da javno zagovaramo i utičemo na donošenje pravnih okvira koji će omogućiti inkluziju neformalnih sakupljača u celokupan legalan sistem poslovanja," kaže Stojkov.
Kablove za reciklažu sakupljači nabavljaju iz različitih izvora. Tu su otpadni kablovi sa gradilišta, elektronski otpaci, stariji ili oštećeni kablovi iz industrije i domaćinstava, a zadruga sarađuje i sa kompanijama koje se bave demontažom starih instalacija kako bi obezbedila dodatni izvor materijala za reciklažu.
Nakon nabavke, kablovi se sortiraju prema vrsti i kvalitetu kako bi se procenio udeo metala, što značajno utiče na konačnu otkupnu cenu. Otpadni kablovi se temeljno čiste od maltera, betona, izolacije i slično i sortiraju prema željenim specifikacijama, budući da postoji nekoliko osnovnih vrsta granulata kao krajnji proizvod.
Njihova ideja prepoznata je kao jedno od najboljih inovativnih rešenja za ubrzanje zelene tranzicije zbog čega ju je Evropska unija podržala u okviru inicijative "EU za Zelenu agendu u Srbiji".
Ranije je zadruga iznajmljivala mašinu za reciklažu, a sada, zahvaljujući finansijskoj podršci EU, oni su kupili mašinu tako da je kapacitet postrojenja do 1500kg/h unosa mešanog otpadnog materijala.
"Verujemo da ćemo imati kapacitet da mesečno obradimo više od 15 tona malih kućnih aparata. Trenutno, koliko mi je poznato, u Srbiji se samo dve kompanije bave ovom vrstom reciklažezbog čega smatramo da ćemo značajno doprineti održivom upravljanju otpadom i smanjenju njegovog negativnog uticaja na životnu sredinu," objašnjava osnivač Connect Clean Roma Group-e.
Pored proizvodnje visoko traženih bakarnih i aluminijumskih granula, kompanija Connect Clean Roma Group aktivno sprovodi društvene inicijative sa ciljem kreiranja javnih politika u oblasti cirkularne ekonomije i klimatskih promena.
Trenutno su jedini predstavnici Zapadnog Balkana u savetodavnom globalnom odboru za klimatska pitanja u okviru UNDP i Youth4Climate organizacije.
"Kroz naše zalaganje, aktivno se borimo protiv paljenja kablova koje predstavlja veliki problem u Srbiji. Ova praksa ima izuzetno negativne posledice, doprinoseći brojnim smrtnim slučajevima. Naša reciklaža kablova ima za cilj smanjenje ovog problema i poboljšanje ukupne situacije," ističe Stojkov.
Plan zadruge je da otvore reciklažne centre u većim gradovima u zemlji, koje će voditi neformalni sakupljači.
Novi Izazov za inovativna rešenja za zelenu tranziciju srpske privrede, objavljen je u februaru ove godine, i biće otvoren do kraja 2026. godine, sa ciljem da podrži inovativna rešenja u svih pet oblasti Zelene agende za Zapadni Balkan.
Projekat "EU za Zelenu agendu u Srbiji" uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.
