Malo baskijsko selo Zubijeta sa samo 300 stanovnika rešava problem smeća za čak pola miliona ljudi.
Svake godine do 200.000 tona otpada iz cele severozapadne Španije dovozi se kamionima do postrojenja u Gipuskoi. Tamo se otpad sortira i ubacuje u spalionicu koja proizvodi dovoljno električne energije za napajanje 45.000 domaćinstava.
Postrojenje u Gipuskoi zamišljeno je kao ekološki prihvatljiva alternativa odlagalištima, ali sada ima suprotan učinak.
Meštani optužuju vlasnike i regionalne vlasti da krše zakone Evropske unije o zaštiti životne sredine i ispuštaju opasne nivoe zagađenja u vodu, vazduh i zemljište. Čak je zbog toga pokrenut i krivični postupak.
Je li zaista bolje spaliti otpad nego zakopati?
"Sud mora da odluči je li dozvola koju je izdala lokalna vlada u skladu s direktivom EU o zagađenju", rekao je za Politico Joseba Belaustegi Kuesta, član građanske inicijative "GuraSOS" koja predvodi kampanju protiv spalionice.
Gipuskoa nije jedini slučaj. Širom Evrope je poslednjih godina niklo stotinu postrojenja za pretvaranje otpada u energiju. Izgrađene su na obećanju da je spaljivanje otpada radi proizvodnje električne energije bolje za okolinu nego njegovo zakopavanje na odlagalištima.
Međutim, istraživanja sve češće pokazuju da zagađenje koje uzrokuju ta postrojenja takođe šteti okolini i zdravlju ljudi. EU je istovremeno drastično smanjila finansiranje takvih projekata, dok opštine i dalje otplaćuju kredite koje su uzele kako bi ih izgradile.
Kritičari kažu da će postrojenja za energiju iz otpada u najboljem slučaju postati nepopularni ostaci pogrešne politike upravljanja otpadom.
U najgorem slučaju, postojeća postrojenja finansirana zaduživanjem mogla bi da postanu "neupotrebljiva imovina" koja se muči da pronađe dovoljno otpada za spaljivanje kako bi ostala finansijski isplativa.
Gipuskoa je finansirana obveznicama u vrednosti od 80 miliona evra, čiji je rok otplate 2047. Drugim rečima, postrojenje mora da nastavi s radom još dve decenije, bez obzira na posledice po okolinu. Kuesta se žali da spalionica sada uvozi otpad koji nije ni komunalni kako bi imala dovoljno materijala za spaljivanje.
U EU deluje 500 postrojenja za energiju iz otpada
Oko 500 postrojenja za energiju iz otpada trenutno deluje u EU i spaljuje otprilike četvrtinu svakodnevnog otpada u Evropi. Operateri i investitori tvrde da su ove peći ključne ako Evropa želi da ostvari cilj da manje od 10 odsto kućnog otpada završi na deponijama do 2035.
Prema podacima Eurostata, Evropljani su 2022. godine proizveli oko 190 miliona tona kućnog otpada. Uprkos tome što reciklira otprilike 40 posto otpada, više nego bilo koja druga regija, EU i dalje zakopava veliki deo svog smeća. Više od 50 miliona tona komunalnog otpada odloženo je na deponije u EU 2023. godine.
Energija iz otpada smatra se nešto čistijom alternativom: otprilike 58 miliona tona spaljeno je 2023. godine, a gotovo sav taj otpad iskorišćen je za proizvodnju energije, pokazuju podaci EU. Zakoni EU o otpadu nalažu da se prednost mora dati ponovnoj upotrebi i recikliranju ispred spaljivanja i odlaganja otpada.
"Glavni cilj postrojenja za energiju iz otpada nije proizvodnja energije; njegova primarna svrha je upravljanje otpadom koji se ne može reciklirati", objasnio je Patrik Dorvil, ekonomista u odeljenju za cirkularnu ekonomiju Evropske investicione banke. Ali, koristi od proizvodnje energije često su ono što lobisti za energiju iz otpada ističu kada promovišu tu tehnologiju.
Loše razvrstan komunalni otpad znači da se spaljuje previše plastike
Ekološke organizacije tvrde kako je pogrešno smatrati da je energija iz otpada čistiji izvor energije od fosilnih goriva. Loše razvrstan komunalni otpad često znači da se spaljuje mnogo plastike na bazi fosilnih goriva, pri čemu se ispušta CO₂ koji zagreva planetu.
"Tvrdnja da je spaljivanje otpada bolje od odlaganja pojednostavljuje složeno pitanje. Obe prakse imaju ozbiljan uticaj na okolinu i nijedna ne bi smela da bude dugoročno prihvatljivo rešenje", rekao je Janek Vak iz organizacije "Zero Waste Europe". Ta nevladina organizacija procenjuje da svaka tona spaljenog komunalnog otpada ispušta između 0,7 i 1,7 tona CO₂.
Naučnici upozoravaju da nije sprovedeno dovoljno istraživanja o opasnostima po ljude koji žive u blizini spalionica. Operateri postrojenja insistiraju da tehnološka rešenja i pravilno razvrstavanje mogu da drže zagađenje pod kontrolom. Ali, otpor prema spalionicama sve više raste.
Zabrinutost zbog zagađenja navela je EU da smanji finansijsku podršku postrojenjima za energiju iz otpada i uvede političke obaveze s ciljem usmeravanja članica prema recikliranju. Tokom godina, Brisel je uveo stroge uslove koje projekti moraju da zadovolje kako bi primili sredstva EU.
To je značajno smanjilo količinu javnog novca dodeljenog spaljivanju otpada u poređenju s većim iznosima predviđenim za ekološki prihvatljivije projekte poput postrojenja za recikliranje raznih vrsta otpada.
Lokalne vlasti sputane dugovima za spalionice
Još 2020. godine upravo je ugljenični otisak te tehnologije bio razlog zbog kojeg je Brisel izostavio postrojenja za energiju iz otpada s popisa prihvatljivih zelenih projekata. Taj popis, nazvan EU taksonomija, govori investitorima šta se smatra održivim ulaganjem.
Lokalne vlasti su, tvrde ekološke organizacije, sada zapele s brojnim dugovima koje još otplaćuju zbog prihvatanja izgradnje tih objekata. Kako zemlje prelaze na ekološki prihvatljivije sisteme upravljanja otpadom, postoji opasnost da bi ti veliki infrastrukturni projekti mogli da postanu beskorisni.
Mnoga postrojenja za energiju iz otpada već sada zahtevaju više otpada nego što ga ima u okolini. U Kopenhagenu, primera radi, gradska spalionica sa skijaškom stazom, finansirana 30-godišnjim zajmom, svake godine uvozi desetine hiljada tona otpada iz inostranstva kako bi punila svoje peći.
Danska ima višak kapaciteta u sektoru spaljivanja otpada do 700.000 tona i već predviđa budžetska sredstva za pokrivanje troškova nepotrebnih spalionica otpada.
Ipak, nova postrojenja za energiju iz otpada su u planu.
"Kada nema spalionica, tada nastaju veća odlagališta", insistira Hana Zdanovska, gradonačelnica poljskog grada Lođa. Taj grad će uskoro dobiti novo postrojenje za energiju iz otpada, a finansiraće se zajmom od 97 miliona evra Evropske banke za obnovu i razvoj.
Dve milijarde evra za projekte u Češkoj i Poljskoj
Modernizacijski fond EU je jedan od poslednjih programa finansiranja koji još uvek podržava projekte za energiju iz otpada; cilj mu je da pomogne zemljama članicama s nižim prihodima da preusmere svoje energetske sektore s fosilnih goriva.
Taj fond, vredan 19 milijardi evra, od svog osnivanja 2021. godine uložio je nešto manje od dve milijarde evra u projekte za energiju iz otpada, svi u Češkoj i Poljskoj.
Na pitanje postoji li rizik da nova spalionica postane neupotrebljiva imovina, Zdanovska je rekla da bi "volela da se dogodi takav scenario u kojem u budućnosti stvarno proizvodimo manje otpada".
"Kada se količina otpada u budućnosti smanji, a nivo recikliranja poveća, verovatno će ostati samo nekoliko postrojenja u regiji i ona se neće ograničiti samo na prikupljanje otpada iz grada, nego će proširiti područje pokrivanja na celu regiju", zaključuje se.
(EUpravo zato/Politico)
