87 odsto onoga što se sakupi dolazi iz sive zone: Kako je u Srbiji regulisano sakupljanje sekundarnih sirovina?

Tridesetogodišnji Roman svakoga dana sakuplja otpad iz kontejnera na Novom Beogradu. Ima suprugu i dvoje dece, a njegova porodica živi od socijalne pomoći i sakupljanja otpada iz kanti, kontejnera, ali i sa deponija. Ono što prikupe, prodaju na zemunskoj pijaci. Limenke i plastične flaše i druge sekundarne sirovine koje nisu za prodaju na pijaci prodaju otkupljivačima.

Veliki broj neformalnih sakupljača su deca i porodice koje žive u nehigijenskim naseljima.

U mestu Ada na severu Vojvodine, Kilino Stojkov je osnovao zadrugu Connect Clean Roma Group koja se bavi sakupljanjem i reciklažom otpada.

Stojkov kaže da najmlađi sakupljači počinju da se bave tim poslom u uzrastu između 10 i 12 godina, a da najviše može se da se zaradi sakupljanjem metala, gvožđa i bakra.

Bakar je jedna od najskupljih sirovina, a sakupljači ga često izdvajaju tako što pale kablove i gume.

Bakar je odličan provodnik električne energije, a bakarne žice su obavijene, odnosno izolovane polivinil hloridom, polimerom koji je kao takav inertan, odnosno ne nanosi štetu životnoj sredini, objašnjava naučna savetnica Dragana Đorđević sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu.

Da bi dobili kilogram bakra, za koji im otkupljivači nude cenu od 600 do 800 dinara po kilogramu, sakupljači moraju da spale veliku količinu kablova.

„Pri paljenu kablova, polivinil hlorid se razlaže na vinil hlor monomer, pojedinačne molekule koji su izuzetno toksični i kancerogeni", navodi Đorđević.

Kada se pale gume, oslobađaju se dioksini koji nisu jedini problem.

„Guma u sebi ima punioce, čađ, jedinjena cinka i druga jedinjena koja su sama po sebi štetna za životnu sredinu. Kada se paljenje guma dešava po sunčanom danu, aktiviraju se fitohemijske reakcije svih oslobođenih komponenti u nepotpunom sagorevanju na koje može da se nadogradi čitava lepeza toksičnih supstanci", navodi stručnjakinja.

Pulmolog doktorka Tatjana Radosavljević objašnjava da su dioksini izuzetno toksični, da oni najdirektnije utiču na zdravlje ljudi, kancerogeni su i njihova kancerogenost je dokazana.

Takođe, u vazduh se oslobađaju i teški metali, pa je jedina zaštita nošenje zaštitnih maski N95.

Đorđević i Radosavljević ističu, da u Srbiji ne postoje zvanična merenja koncentracije ovih gasova u vazduhu i da je veliki problem što se sakupljači ali i sve veći broj siromašnih neretko greju paljenjem guma i plastike.

Šta kaže zakon?

Zakon o upravljanju otpadom kaže da je sakupljač otpada preduzetnik ili pravno lice koje sakuplja otpad i da je potrebno imati dozvolu.

Dozvole dodeljuje Agencija za zaštitu životne sredine, a trenutno 2.130 privrednih subjekata ima dozvole za rad.

Nelegalno sakupljanje je praktično zabranjeno ovim zakonskim odredbama, a sakupljači koji uzimaju sirovine iz kanti i kontejnera koje su u vlasništvu javnih komunalnih preduzeća, vrše krivično delo.

Nema tačnih podataka, ali procena je da se više od 90 odsto komunalnog otpada odloži na sanitarne i nesanitarne deponije, na kojima u značajnoj meri završava otpad iz industrije koji se može upotrebiti u energetske svrhe.

Od onoga što se sakupi 87 odsto dolazi iz sive zone, odnosno od neformalnih sakupljača, a samo 13 odsto prikupe javna komunalna preduzeća.

"Osim pravnih prepreka, neformalni sakupljači se suočavaju s nizom drugih izazova, kao što su, nedostatak pristupa zdravstvenoj zaštiti, stigma i diskriminacija u društvu, neredovni i niski prihodi, nedostatak sigurnosti na radu, teški radni uslovi, posebno u ekstremnim vremenskim prilikama", naglašava Stojkov.

Koja su rešenja?

Jedan od dobrih primera rešenja je zadruga Connect Clean Roma Group koja funkcioniše na principu socijalnog preduzeća. 

Zadruga je nastala sa ciljem da se neformalni sakupljači integrišu u formalni sektor reciklaže, poboljšaju svoje životne i radne uslove i doprinesu ekološkoj održivosti.

"Skupljači su članovi zadruge, koji zajednički odlučuju o poslovanju. Zadruga pruža obuke, alate i resurse potrebne za efikasno sakupljanje i sortiranje reciklabilnih materijala, omogućavajući članovima pristup sigurnijim i stabilnijim prihodima kroz legalne kanale reciklaže", kaže Stojkov.

Zadruga je pokrenuta uz podršku programa EU za zelenu agendu koji je sufinansirao nabavku mašine za reciklažu kablova.

"Uz ovu mašinu omogućili smo da preko 30 sakupljača umesto paljenja kablova pređu na 100 odsto ekološko rešenje i da kroz zajedničko poslovanje recikliraju kablove umesto da ih pale", priča Stojkov.

Osman Balić, jedan od osnivača sindikata i direktor YUROM centra kaže da je u Nišu 2010. formiran Sindikat sakupljača kao odgovor na višedecenijsko ignorisanje individualnih sakupljača sekundarnih sirovina od strane državnih institucija koje se bave radom, zaštitom životne sredine, energetikom pa i ekonomijom.

„Ta borba za preživljavanje od danas do sutra ne daje im da se uključe u kreiranje i planiranje boljih uslova za rad i veće zarade. Bilo je nekoliko planskih dokumenata od zakona do strategije u toj oblasti u čijem donošenju Sindikat nije učestvovao. Niti ih je ministarstvo zvalo, niti su se oni iz rukovodstva sindikata interesovali. Privredna komora Srbije i još nekoliko organizacija dobijali su projekte da taj problem reše davanjem predloga za delotvornu legalizaciju rada. Ali dalje od projekata i preporuka na papiru se nije odmaklo", kaže on.

Od kraja prošle godine sakupljači za svoj rad moraju da budu isplaćeni preko tekućih računa. Većina njih su korisnici socijalne pomoći, koja će im u tom slučaju biti ukinuta.

Ako se to ne reši, može doći do smanjenja reciklaže u Srbiji koja je i inače simbolična i porasta socijalno zavisnih lica na budžetu države.

Rešenje može da bude kompletiranje zakonodavstva oko socijalnih zadruga i to treba da uradi nadležno ministarstvo.

Balić naglašava da se na tome radi 20 godina, a šest punih godina se čeka na donošenje pravnih akata koja će regulisati poresku politiku za donet Zakon o socijalnom preduzetništvu i zadrugama.

(M.A./EUpravo zato/balkangreenenergynews.com)