U Evropskoj uniji prosečno se godišnje baci 132 kg hrane po stanovniku, što ukupno iznosi oko 59,2 miliona tona otpada hrane, pokazao je izveštaj Evropske komisije iz 2022. godine. Problem koji već sada ima ozbiljne ekološke i ekonomske posledice dodatno otežava neodgovarajući zakonski okvir koji trgovcima i kompanijama u zemlji, čini jeftinijim da hranu bacaju nego da doniraju.
Prema analizama, najviše hrane po osobi godišnje baca se na Kipru, oko 294 kilograma, dok za njim slede Danska sa 254 i Portugal sa 185 kilograma. Visoke količine otpada beleže i Belgija i Grčka. Na drugom kraju liste su Švedska, Hrvatska i Slovenija, koje spadaju među zemlje sa najmanje bacanja hrane po glavi stanovnika.
Ni Srbija nije izuzetak - procene pokazuju da se godišnje baci čak više od 247.000 tona hrane, što je dovoljno da se nahrani čitava populacija manjeg grada tokom cele godine, piše Bloomberg. Istraživanje koje je sproveo Centar za unapređenje životne sredine pokazuje da stanovnici Beograda godišnje, u proseku, bace oko 135 kilograma hrane po osobi. Najveći deo toga, čak 108 kg dolazi iz domaćinstava, dok se preostalih 27 kilograma odnosi na otpad iz ugostiteljskih i komercijalnih objekata.
Prema podacima Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), svaki građanin Srbije godišnje u proseku baci između 30 i 40 kilograma jestive hrane. Najčešće se bacaju pripremljeni obroci, zatim voće, povrće, riba, mleko i mlečni proizvodi.
Najviše hrane bacaju domaćinstva, i to čak 42 odsto, dok sektor proizvodnje i prerade hrane učestvuje sa 39 odsto, ugostiteljski objekti bacaju oko 14 odsto hrane, a sektor maloprodaje i veleprodaje baca pet procenata.
"Kada govorimo o razlozima zbog kojih se hrana baca u domaćinstvima, istraživanje pokazuje da se gotovo u polovini slučajeva (46,5 odsto) razlog krije u tome što se skuva više nego što je potrebno, pa ostaci ostanu neiskorišćeni. Odmah za tim slede situacije kada se hrana pokvari pre nego što se upotrebi (44,6 odsto), ili kada istekne rok trajanja (40,2 odsto). U manjem, ali ne beznačajnom broju slučajeva (17,3 odsto), hrana završi u kanti jer smo zaboravili da je imamo – ostane negde u pozadini frižidera ili zamrzivača, neprimećena dok ne postane neupotrebljiva", objašnjava Ivana Jovčić, izvršna direktorka Centra za unapređenje životne sredine.
Država gubi više od 240 miliona evra
Problem predstavlja i to što gotovo svako drugo domaćinstvo koristi frižider stariji od devet godina, pokazuje istraživanje Republičkog zavoda za statistiku iz 2021. godine, što doprinosi bržem kvarenju hrane.
Jovčić navodi da bi zato jedna od konkretnih mera mogla biti uvođenje subvencija za nabavku novih, energetski efikasnih frižidera, posebno za domaćinstva sa nižim prihodima. Time bi se istovremeno smanjila potrošnja električne energije, ali i bacanje hrane, što bi bilo korisno i za građane i za životnu sredinu.
Pored toga što hrana bačena na deponijama doprinosi emisiji gasova sa efektom staklene bašte narušava kvaliteta vazduha, vode i zemljišta, ona predstavlja i ekonomski problem koji dovodi do gubitaka koji se broje u milionima evra. Iako ne postoje precizne računice koliko Srbija godišnje gubi na taj način, neke procene se mogu dati.
"Ako uzmemo konzervativnu procenu da se godišnje baci preko 240.000 tona jestive hrane i da pretpostavimo da je vrednost kilograma bačene hrane samo jedan evro, dolazimo do računice da su gubici više od 240 miliona evra godišnje", kaže Terzić.
Kakva je situacija na globalnom nivou?
Prema podacima FAO-a (Organizacija za hranu i poljoprivredu UN), čak trećina ukupno proizvedene hrane nikada ne bude konzumirana. U procesu proizvodnje izgubi se 14 odsto, dok dodatnih 17 odsto propadne na putu do krajnjeg potrošača, bilo zbog lošeg skladištenja, neadekvatnog pakovanja, logističkih problema ili isteka roka trajanja.
Procene govore da se godišnje na globalnom nivou baci hrane u vrednosti većoj od jednog bilion dolara. Istovremeno, više od 820 miliona ljudi pati od gladi, a čak tri milijarde ljudi nema redovan pristup kvalitetnoj ishrani. Ako bi se sačuvala samo polovina izgubljene hrane, moglo bi se nahraniti preko 1,2 milijarde ljudi.
Dvogodišnji izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) za 2025. godinu pod nazivom "Prevencija otpada u Evropi: Napredak i izazovi, sa posebnim fokusom na otpad od hrane", pokazao je da Evropljani u proseku godišnje bacaju 132 kilograma hrane po stanovniku, a domaćinstva su i ovde na prvom mestu u udelu sa 55-56 odsto.
Kako se navodi u izveštaju, države članice EU su obavezne da svakih šest godina procenjuju svoje programe prevencije otpada, ali ovaj proces je često nedosledan ili nedostaje transparentnost. EU planira da se u budućnosti dublje pozabavi ovim problemom, a jedan od planova je i da se do 2030. za 10 odsto smanje gubici hrane u preradi i proizvodnji, kao i da se za 30 procenata smanji otpad od hrane po glavi stanovnika na nivou maloprodaje i potrošača.
"Ako hranu ne doniraju, obavezni su da je prema Zakonu o upravljanju otpadom, predaju operateru koji se bavi sakupljanjem biootpada. Međutim, trošak uništavanja jedne tone hrane često je manji izdatak nego PDV koji bi platili ako bi je poklonili. Rezultat je paradoksalan: jeftinije je baciti nego donirati", kaže Ivana Jovčić.
I jedna od preporuka NALED-a je da se donese podzakonski akt koji bi omogućio doniranje određenih vrsta hrane i nakon isteka roka trajanja "najbolje upotrebiti do".
"Predlažemo da se pravilnikom jasno definiše lista prehrambenih proizvoda koji su prihvatljivi za doniranje, uzimajući u obzir faktore koji utiču na bezbednost proizvoda, kao što su ambalaža, adekvatno rukovanje i skladištenje. Jedan od predloga je i izuzeće donacija hrane od obaveze plaćanja PDV-a. Ova inicijativa bi bila u skladu sa praksom većine zemalja Evropske unije, a pozitivan primer već postoji u regionu, u Bosni i Hercegovini", kaže Terzić.
Promene u navikama oko bacanja hrane su moguće, ali moraju biti višeslojne. Pored donošenja zakona, potrebno je promeniti i navike potrošača. Zato je važno adekvatno planirati kupovinu, čuvati hranu onako kako je propisano, ne uzimati namirnice koje su lako kvarljive, a koje neće biti iskorišćene na vreme. Sve su to stvari koje ne oduzimaju puno vremena, a čuvaju budžet i planetu.
Milano i Topola primeri dobre prakse
Postoje, međutim, i primeri dobre prakse, uključujući šemu prikupljanja otpada od hrane od vrata do vrata koja postoji u Milanu. Sa 1,4 miliona stanovnika, Milano sada sakuplja oko 105 kg po stanovniku godišnje samo otpada od hrane, što je blizu procenjene ukupne proizvodnje od 120 kg po stanovniku.
Izveštaj se zalaže za reviziju zakonodavstva EU koje bi postavilo pravno obavezujuće ciljeve za kvalitet biootpada i uvelo ograničenja na generisanje rezidualnog otpada po glavi stanovnika radi poboljšanja stopa prikupljanja i tretmana.
Izvršni direktor BIC-a, Dirk Karez, napomenuo je da sektor zasnovan na biološkim resursima već koristi biootpad u pametnim i efikasnim procesima.
Nešto najpribližnije evropskoj praksi izvedeno je u Topoli, gde je 5. juna 2020. na Svetski dan zaštite životne sredine počeo jednogodišnji pilot projekat “Mi biramo reciklažu - mi biramo kompost“. Od prikupljenog bio otpada u kom se nalaze i ostaci hrane, pravio se kompost za lokalne cvećare od kojih opština dobija cveće za sadnju na javnim površinama.
Učesnici projekta, među kojima je bilo 39 domaćinstava i 11 ugostitelja, prikupljali su zeleni i braon otpad. U zeleni otpad, pored uvelog cveća i pokošene trave, spadaju ostaci voća i povrća, talog kafe, pirinač. U braon otpad spadaju ljuske jaja i mahunarki, pored kesa, rolni toalet papira, sena i granja.
Od juna 2020. do marta 2021. ukupna količina bio otpada koja je prošla kroz tretman bila je 60.555 litara.
Domaćinstva su prikupila 32.775 litara, a ugostitelji 18.430 litara dokk je ostatak bio otpad koji je dodat sakupljenoj masi radi korekcije azota i ugljenika u pravljenju komposta, dodavanjem malča, odnosno kartona, preneo je sajt Cirkularna ekonomija.
(EUpravo zato.rs)
