Jelena Miletić, preduzetnica iz Medveđe i vlasnica radionice "Zavičaj u tegli" za EUpravo zato pričala je o svom putu, ženskom preduzetništvu i proizvodnji po kojoj je sada već nadaleko poznata.
"Zavičaj u tegli" upošljava žene koje od najkvalitetnijih crvenih paprika iz okoline Leskovca prave ajvar, ali i kozmetiku. Zvučaće vam možda čudno, ali ovaj spoj ima sve što jedna održiva proizvodnja može da zahteva. Sve se pravi na tradicionalan način, a otpada nema jer on ode u kozmetiku.
Jelena je za nas ispričala kako je sve počelo.
"Ajvar je tradicionalan proizvod na jugu Srbije, bez njega je nezamisliva zima. Ja sam veliki obožavalac ajvara, ali onog pravog ajvara, baš ovakvog kakvog ga ja proizvodim. Kad sam ostala bez posla, odlučila sam da krenem u sopstvenu proizvodnju i pokušam da radim umesto da sedim i čekam posao do koga se teško dolazi. Tada sam preko Nacionalne službe za zapošljavanje dobila podsticaj za samozapošljavanje i krenula u preduzetničke vode", kaže ona.
Jelena tako krenula putem uspeha za sebe, svoju porodicu, žensko preduzetništvo, društvo i životnu sredinu jer o svemu tome Jelena vodi računa.
O procesu proizvodnje ova vredna žena kaže:
"Proces proizvodnje se nije mnogo promenio jer je kod mene reč o tradicionalnoj proizvodnji gde se sve radi ručno tako da proizvodnja i ne bi mogla mnogo da se poveća. Značajno bi bilo da se poveća za još 30% tada bih mogla da razmišljam o zapošljavanju radnica. Za sada jedino mogu da se pohvalim da su žene iz zajednice uvek spremne da mi pomognu."
Podrška EU
Jelenina ideja je prepoznata kao primer dobre prakse, pa je dobila podršku Evropske unije.
Ta ideja, da se ostaci ajvarske paprike iskoriste za pravljenje sapuna i bio-maski za lice, jedno je od 16 inovativnih rešenja za ubrzanje zelene tranzicije privrede i društva, koje je dobilo finansijsku podršku Evropske unije u okviru inicijative "EU za Zelenu agendu u Srbiji".
"Dobila sam podršku EU za Zelenu agendu u Srbiji koja je vrlo značajna jer ja imam mrtav period u proizvodnji, to je period od decembra do maja. Tada su se mnoge stvari poklopile, prvo sam se upoznala sa Sanidom Klarić na sajmu u Beogradu gde je ona sa svojim Socijalnim udruženjem htela da mi pomogne da naučim da pravim sapune i zatvorim proizvodnju. U konzorcijumu sa Bioideom i Fakultetom za opštu i fizičku hemiju i fakultetom za preduzetništvo pristupili smo projektu i sada je moj ajvar jedinstven po tome što ne proizvodi otpad. Mi ostatke paprike sušimo, meljemo i stavljamo u sapune kao aktivnu komponentu. Po tome smo jedinstveni. Uz pomoć Evropske unije sam kupila dodatnu opremu koja mi omogućava proizvodnju sapuna i proširenje proizvodnje", pojašnjava ona.
Žensko preduzetništvo
Žensko preduzetništvo je znak promena u ekonomskoj strukturi ruralnih zajednica, ali i ključna komponenta procesa emancipacije i ekonomskog osnaživanja žena.
"Emancipacija žena u malim sredinama je jako važna pre svega što mnoge žene nisu svesne za šta su sve uskraćene. Problem žena na selu je što se od samog starta ne postavljaju kao ravnopravne sa nekim. Jer najveci deo posla u svakoj kući obavlja žena", kaže Jelena.
Ona dodaje da se o ženskom preduzetništvu govori, ali ne dovoljno.
"Nedovoljno se govori, a i podsticaji bi trebalo da budu veći i fleksibilniji", zaključuje ona.
Ako želite da saznate kako do EU fondova i podrške za svoje ideje, posetite sajt eumogucnosti.rs.
(M.A./EUpravo zato)
· Reaguj
