Na društvenim mrežama kruži viralna objava u kojoj se navodi da je Italija istupila iz Pariskog sporazuma, ali za to ne postoje nikakvi dokazi.
Pojedine objave na mrežama tvrde da je Italija, poput Sjedinjenih Američkih Država, odlučila da se povuče iz sporazuma potpisanog 2015. godine, čiji je cilj ograničavanje globalnog zagrevanja na ispod 2°C.
Jedan nalog koji se lažno predstavlja kao relevantan medijski izvor objavio je takve tvrdnje, a ta objava je prikupila hiljade pregleda, lajkova i deljenja.
Na slici se nalazi italijanska premijerka Đorđa Meloni, ali osim toga, nije ponuđen nijedan konkretan dokaz koji bi podržao ovu tvrdnju.
Nema dokaza da je Italija napustila sporazum
Italija je među prvim potpisnicama Pariskog sporazuma, a prema zvaničnoj veb stranici Ujedinjenih nacija o međunarodnim ugovorima, ta zemlja je i dalje punopravna članica.
Na sajtu se navodi da je Italija potpisala sporazum 22. aprila 2016. godine, a ratifikovala ga 11. novembra iste godine, kao i većina drugih zemalja.
Osim toga, Italija je obuhvaćena i kao članica Evropske unije, koja je takođe potpisnica sporazuma.
EU je prilikom potpisivanja naglasila da, kao zajednica tadašnjih 28 država članica (uključujući Italiju), ima kapacitet da preuzme međunarodne obaveze u cilju očuvanja i unapređenja životne sredine.
Za razliku od Italije, SAD su iz sporazuma istupile 2020. godine tokom mandata predsednika Donalda Trampa, a ponovo su mu se pridružile u februaru 2021. godine pod administracijom Džoa Bajdena.
Nakon što je ponovo izabran, Tramp je potpisao izvršnu uredbu o novom povlačenju SAD iz sporazuma, koje bi trebalo da stupi na snagu u januaru 2026. Do tada, SAD su i dalje zvanično članica.
Italija ne ide tim putem - nema zvaničnih informacija
Pretraga ključnih reči na engleskom i italijanskom jeziku ne daje nikakve relevantne ili pouzdane izveštaje koji bi ukazivali na povlačenje Italije iz sporazuma.
Takođe, italijanska vlada nije izdala nikakvo zvanično saopštenje tim povodom. Redakcija Euroverify obratila se italijanskom Ministarstvu za zaštitu životne sredine, ali nije dobila odgovor.
Meloni podržava Pariskom sporazum, ali kritikuje pojedine zelene inicijative EU
Premijerka Meloni je po stupanju na funkciju 2022. godine potvrdila svoju posvećenost Pariskom sporazumu. Na samitu COP27 izjavila je da njena vlada ostaje dosledna cilju dekarbonizacije.
"Naš cilj je pravedna tranzicija koja će podržati zajednice na koje ona utiče i neće nikoga ostaviti po strani", rekla je tada.
Međutim, Meloni je bila kritična prema drugim međunarodnim klimatskim inicijativama, poput Zelenog dogovora Evropske unije, koji je nazvala previše „ideološkim".
Upozorila je da bi previše stroge zelene politike mogle naštetiti evropskoj industriji i pozvala na oprez u donošenju odluka koje se tiču privrede i građana Evrope.
"Često sam govorila - u pustinji nema ničeg zelenog. Pre svega, moramo da se borimo protiv pustošenja evropske industrije", kazala je ona u maju.
Takođe je tvrdila da je regulatorni pristup EU negativno uticao na automobilsku industriju, a da forsiranje električnih vozila, čije lance snabdevanja uglavnom kontrolišu neevropske zemlje, predstavlja rizik za evropski blok.
"I dalje smatram da je kontraproduktivno da se isključivo oslanjamo na električnu tranziciju, kada ključne komponente dolaze od aktera izvan Evrope", rekla je.
S druge strane, pristalice Zelenog dogovora veruju da će on pretvoriti EU u konkurentnu, ekološki održivu ekonomiju i da će Evropa postati prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. godine.
EU takođe polaže nade u razvoj zelene tehnologije koja bi mogla da podstakne privredni rast, smanji zagađenje i osigura da "nijedna osoba ni mesto ne budu zaboravljeni".
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
