Sudbina evropske istorijske klimatske misije sada se prepliće sa bedemom koji postavlja krajnja desnica.
Napori Evrope da se oživi posrnula industrija stvorili su šaroliku, ali energičnu grupu poslovnih interesa, centrističkih političkih lidera i krajnje desničarskih aktivista – a svi oni žele da resetuju Zeleni dogovor EU, paket zakona koji ima za cilj eliminisanje emisija gasova staklene bašte i život u skladu s prirodom.
Ipak, ne slažu se oko rešenja, pa čak i oko toga da li žele da sarađuju.
Lideri poslovne zajednice žele da ukinu regulative i kazne za zagađivače bez revizije šireg klimatskog cilja EU.
Predstavnici desnog centra su skloni tim zahtevima, ali insistiraju da neće sarađivati sa krajnjom desnicom kako bi ih ostvarili.
Lideri krajnje desnice, sa druge strane, veruju da to neodlučno odbijanje neće trajati zauvek. Oni smatraju da bi zajedničko neprijateljstvo ka Zelenom dogovoru moglo čak da stvori novu desničarsku koaliciju, što bi služilo većem cilju njihovog pokreta: rušenju "sanitarnog kordona", tabua koji sprečava evropske partije centra da sarađuju sa krajnjom desnicom.
"Mislim da se oni pomeraju ka našoj poziciji. Mislim da oni čitaju političke signale", rekao je Aleksandar Vondra, češki poslanik u Evropskom parlamentu, pozivajući se na svoje uverenje da se desni centar približava njegovoj tvrdo desničarskoj grupi Evropskih konzervativaca i reformista (ECR).
Jedno osećanje koje ovi akteri dele jeste osećaj poleta. Tokom pet godina od svog nastanka, Zeleni dogovor EU suočavao se sa protivljenjem i kritikama sa svih strana. Međutim, nikada do sada nije postojao ozbiljan rizik da bude značajno oslabljen ili poništen – sve do sada.
"Pobuna protiv regulative je neizbežna!" napisao je poljski premijer Donald Tusk na mreži iks dodajući: "Sviđalo se to nekome u EU ili ne. Vreme je sada!"
Zahtevi korporacija
Evropske industrijske grupe već godinama upozoravaju na, kako kažu, prekomerna opterećenja koja im Zeleni dogovor nameće, nanoseći štetu njihovim poslovima.
"Mnogi direktori mi kažu: 'Mislim, šta, do đavola? U ostatku sveta možemo da radimo svoj posao. A u Evropi sve više vremena trošimo na ispunjavanje bespotrebnih papira’", rekao je Markus Bejrer, austrijski generalni direktor organizacije "BusinessEurope", lobističkog tela za evropsku industriju.
Želja bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa da uništi regulativu i vladin nadzor dodatno je produbila te zabrinutosti.
Nestala je ideja da EU može da postavlja standarde i povuče ostatak sveta u trku ka višim ekološkim standardima – koncept koji se nekada nazivao "briselski efekat".
"Taj koncept verovatno nije bio realan ni pre nekoliko godina. Sada se čini potpuno nerealnim", rekao je Bejrer.
Najveći otpor nastao je u hemijskoj industriji.
U februaru 2024. godine, vodeće hemijsko lobističko telo EU, CEFIC, okupilo je 73 industrijska lidera da potpišu tzv. Deklaraciju iz Antverpena, kojom se u centar političkih prioriteta stavlja konkurentnost.
Njihov predlog? Smanjenje birokratije i eliminisanje regulatornih neusaglašenosti. Manifest je na kraju podržalo skoro 1.300 organizacija.
Do januara ove godine, "BusinessEurope" je identifikovao 68 politika EU kojima je potrebna reforma, od kojih je gotovo polovina bila povezana sa ekološkim zakonima.
Oni su tražili pojednostavljenje procedura usklađenosti, slabljenje zelenih pravila i odlaganje novih zakona.
Prošle nedelje, Evropska komisija je organizovala okrugli sto o reviziji Zelenog dogovora. Ekološke grupe su osudile sastanak jer je, kako tvrde, favorizovao velike zagađivače.
"Mi podržavamo ciljeve Zelenog dogovora, ali smo veoma kritikovali način na koji je sproveden, jer ono što smo videli jeste delimično nekoordinisani lavirint pravila koji stvara mnogo veće opterećenje... To moramo da raščistimo", dodao je Bejrer.
Koliko EU sluša?
Partije koje su trenutno na čelu EU sada obraćaju pažnju, prenosi Politico.
Nakon što su desničarske partije ostvarile značajan uspeh na evropskim izborima u junu, Evropska komisija je fokus sa ekologije prebacila na konkurentnost.
Njena prva velika inicijativa, nazvana "Kompas konkurentnosti", jasno je pokazala novi pravac. Borba protiv deindustrijalizacije sada je prioritet.
Evropski parlament se kreće u istom smeru. Nijedna grupa nije se promenila tako radikalno kao Evropska narodna partija (EPP) – politička porodica predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i najveći blok u parlamentu i među liderima EU.
Podrška EPP-a bila je ključna za usvajanje klimatskih zakona u proteklih pet godina. Međutim, sada ta partija pokušava da oslobodi EU nekih pravila iako je sama pomogla u njihovom usvajanju.
Prekretnica se dogodila prošlog meseca na skupu lidera EPP-a u Berlinu. Zvaničnici nemačkih Hrišćanskih demokrata – koji su favoriti na prevremenim izborima u Nemačkoj 23. februara – predstavili su dokument u kojem se obavezuju da će oslabiti ključne stubove Zelenog dogovora, uključujući ciljeve obnovljive energije i evropsku taksu na ugljenik.
Prema jednom diplomati EU koji je prisustvovao sastanku, lideri su prihvatili nemački predlog bez većih primedbi – uključujući i Fon der Lajen, za koju je Zeleni dogovor bio jedan od centralnih projekata njenog mandata.
"To čak nije bila ni tema", rekao je diplomata.
Rušenje sanitarnog kordona?
Ovo osnažuje krajnju desnicu, upozorava Frans Timermans, bivši evropski komesar za Zeleni dogovor.
"Zeleni dogovor je EPP često predstavljao kao svoj projekat. Gde je to nestalo? Da li se projekat promenio ili se EPP promenio?", izjavio je.
Desnica vredno radi na stvaranju savezništva sa kritičarima Zelenog dogovora.
U januaru je francuski krajnje desničarski lider Žordan Bardela poslao pismo liderima desnog centra u Evropskom parlamentu, pozivajući ih da stvore desničarsku većinu i obustave Zeleni dogovor.
EPP se nije javno oglasio, ali se nagađa da će pragmatizam na kraju prevladati.
"Zaista možete da osetite da su dani sanitarnog kordona odbrojani", smatra Frank Furedi, direktor desničarskog tink-tenka "MCC Brussels".
(EUpravo zato/Politico)
