Električna vozila danas su gotovo nezaobilazna na norveškim ulicama.
Iako je Norveška poznata po svojim bogatim zalihama nafte i gasa iz Severnog mora, ova zemlja se pozicionirala kao globalni lider u tranziciji ka ekološki prihvatljivijem transportu.
Zahvaljujući sveobuhvatnoj politici podsticaja, uključujući poreske olakšice, niže dažbine, oslobađanje od PDV-a i pristup autobuskim trakama, Norveška je praktično na pragu da potpuno eliminiše prodaju novih automobila sa motorima na fosilna goriva.
Udeo električnih vozila u Oslu prelazi 40%
U pojedinim norveškim gradovima, oko trećine automobila na ulicama je potpuno električno, dok u Oslu taj procenat dostiže čak 40%.
U glavnom gradu, prizor niza električnih vozila na semaforu više nije izuzetak, već pravilo.
"Promena se dogodila izuzetno brzo i ljudi često ne shvataju koliko je to zapravo dobro. Imamo tiše ulice, čistiji vazduh i prelazak na električna vozila nije bio finansijski teret za potrošače", ističe Kristina Bu, generalna sekretarka Norveške asocijacije za električna vozila (NEVA).
Prodaja EV-a je od 2010. godine, kada su činili manje od 1% tržišta, skočila na gotovo 89% ukupne prodaje automobila u 2024. godini. U 2025. taj broj već premašuje 93%, prema podacima norveške Uprave za javne puteve.
Dugoročna politika, snažna infrastruktura
Uspeh Norveške u masovnoj elektrifikaciji prevoza leži u doslednoj, višegodišnjoj državnoj strategiji.
Državna sekretarka Ministarstva saobraćaja, Sesili Knibe Krogland, ističe da su ključ bili finansijski podsticaji u kombinaciji sa snažnom infrastrukturom.
Pored državnih ulaganja u javne punionice, kojih sada ima više od 10.000 širom zemlje, mnogi domaćinstva imaju mogućnost punjenja EV-a kod kuće.
Takođe, norveški vozači EV-a uživaju benefite poput popusta na putarine, poreze i parking, a nedostatak snažnog auto-lobija dodatno je olakšao promenu.
Takođe, vozila koja zagađuju sve više oporezovana, što ih čini ekonomski neisplativim.
Izazovi i kritike
Međutim, ovaj uspeh nije prošao bez polemike.
Kritičari ukazuju da su subvencije za EV najviše koristile bogatijim građanima, a da su zapostavljeni alternativni oblici održivog transporta, poput pešačenja i biciklizma.
Takođe, postoji određeni paradoks.
Dok Norveška promoviše zelenu mobilnost i planira da postigne klimatsku neutralnost do 2030. godine, veliki deo njenog BDP-a i dalje dolazi iz izvoza fosilnih goriva.
Sledeći ciljevi: Gradski prevoz i teška vozila
Norveška ne planira da stane.
Do 2025. godine cilj je da svi gradski autobusi budu električni, a do kraja decenije da 75% teretnog saobraćaja koristi obnovljive izvore energije.
"Saobraćaj je odgovoran za oko 30% emisija u zemlji. Ako želimo ozbiljno da se borimo protiv klimatskih promena, morali smo da preduzmemo konkretne korake", poručuje Krogland.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
