Savet Evrope napravio je ključni korak ka jačanju zaštite životne sredine: na sastanku Komiteta ministara u Luksemburgu usvojena je prva međunarodna Konvencija o zaštiti životne sredine kroz krivično pravo koja omogućava efikasniju pravnu reakciju na ozbiljne ekološke prestupe, uključujući i one koji prelaze državne granice.
Kako se navodi u saopštenju, ovaj pravno obavezujući ugovor osmišljen je kao odgovor na "trostruku planetarnu krizu" koju čine klimatske promene, zagađenje i gubitak biodiverziteta.
Konvencija predstavlja temelj nove ere u borbi za očuvanje naše planete kroz krivično pravo i državama nudi snažan pravni okvir za suzbijanje težih krivičnih dela prema životnoj sredini koja su u prošlosti često prolazila nekažnjeno ili nisu bila dovoljno procesuirana.
Samu konvenciju, donetu konsenzusom, protekle dve godine razvijali su stručnjaci iz 46 država članica Saveta Evrope, uz doprinos Evropske unije, Ujedinjenih nacija i Interpola, ali i civilnog društva.
Kriminalizovan je širok spektar prestupa u životnoj sredini, uključujući nelegalno zagađenje, upravljanje opasnim otpadom, trgovinu nelegalno posečenim drvećem i uništavanje zaštićenog staništa. Ovo omogućava državama da gone počinioce namernih dela koja su dovela do ekoloških katastrofa u rangu sa ekocidom.
Konvencija takođe uvodi i mehanizam praćenja kako bi se obezbedila efikasna primena i odgovornost. Navodi se da uništavanje životne sredine nije samo neuspeh politike, već može da bude i krivično delo koje zahteva snažne pravne alate i međunarodnu saradnju.
"Ova Konvencija menja pravila igre za zaštitu životne sredine. Ona se direktno suočava sa današnjim hitnim ekološkim pretnjama i koristi snagu krivičnog pravosuđa da brani našu planetu. Konvencija je jedan od stubova naše nove Strategije o životnoj sredini, a zajedno predstavljaju hrabar iskorak, povezujući zaštitu životne sredine sa ljudskim pravima, demokratijom i vladavinom prava", poručio je generalni sekretar Saveta Evrope Alan Berset.
Komitet ministara usvojio je i novu dugoročnu Strategiju o životnoj sredini, osmišljenu da se rastuća ekološka kriza tretira kroz prizmu ljudskih prava, demokratskog upravljanja i vladavine prava.
Međutim, bez obzira na navedene pomake, eksperti za ekološko pravo smatraju da je Savet Evrope propustio šansu da pravno zaštiti pravo na čistu, zdravu i održivu životnu sredinu u Evropi.
"Sramotno je da Evropа, 2025. godine, i dalje nije pravno priznala pravo na zdravu životnu sredinu kao osnovno ljudsko pravo”, ocenio je Sebastijen Dajk, viši pravnik u Centru za međunarodno ekološko pravo (CIEL), za Euronews.
Prema njegovim rečima, Švajcarska i Norveška bile su najglasnije u nepriznavanju prava na životnu sredinu, uprkos sve većim dokazima o razornim posledicama ekoloških šteta.
Dajk veruje da Savet Evrope mora bez odlaganja da započne pregovore o protokolu za zaštitu ovog prava u okviru Evropske konvencije o ljudskim pravima.
"Ekološko uništenje ima žrtve i dok njihova prava ne budu zaštićena i pravda zadovoljena, civilno društvo neće odustati", dodao je.
(EUpravo zato/Klima 101)
