Danas, kad Evropska unija gradi politiku oko klimatske neutralnosti, energetske efikasnosti i održivosti, izvesno je da su mnogi građani prvi kontakt sa konceptima kao što su biodiverzitet, ekosistem i eksploatacija prirodnih resursa imali mnogo ranije – ispred malih ekrana. Oni koji danas vode možda i najglasnije borbe za ekologiju, prve poruke o toj temi dobili su još kao deca, ni manje ni više nego iz omiljenih crtanih filmova, samo što su se te poruke iskristalisale mnogo godina kasnije.
Pokahontas bi se danas borila protiv eksploatisanja prirode
Radnja, inspirirana stvarnim događajima vezanim uz indijansku princezu Pokahontas, smeštena na obalu Severne Amerike početkom 17. vika i prikazuje prve kontakte lokalnih indijanskih plemena sa engleskim kolonistima. Mlada domorotkinja se zaljubljuje u engleksog kolonistu odnosno istraživača, zahvaljujući čemu sprečava krvavi sukob.
Iako radnja prikazuje sukob između kolonizatora i domorodačkog naroda, u njegovoj srži nalazi se snažna ekološka poruka. Kroz pesmu "Colors of the Wind", Dizni šalje univerzalnu poruku da priroda nije nešto što treba osvojiti i eksploatisati, već nešto što treba razumeti i štititi. Šta bi Pokahontas danas radila? Mogla bi biti izveštač u Odboru za životnu sredinu Evropskog parlamenta i glasala protiv eksploatacije prirode.
Kralj lavova - ekosistem kao politička doktrina
Za decu, "Kralj lavova" je priča o zlom stricu i lavu koji preuzima presto. Za odrasle, to je alegorija o tome kako vlast koja ignoriše prirodne cikluse – uništava samu prirodu. Skar, koji ukida hijerarhiju i dovođenje hijena u lavlji kraj, izaziva ekološku katastrofu: zemlja postaje pusta, kiše nestaju, stoka umire.
Simba ne donosi samo pravdu – on donosi obnovu prirodnog reda, vraća krug života.
Ovo je možda najuspešniji prikaz toga šta se desi kada se naruši prirodna ravnoteža u ime kratkoročnog profita – metafora koju ni IPCC izveštaji ne uspevaju tako slikovito da objasne.
Dambo - životinje nisu rekviziti
Jedan od Diznijevih najranijih filmova nosi mnogo modernije poruke nego što se očekuje. U centru pažnje je slonić sa ušima većim od sudbine, ali u pozadini se odvija surova realnost cirkuskog biznisa: majka zatvorena jer brani mladunče, zlostavljanje radi profita, ponižavanje "drugačijeg".
Ovo nije film o tome da i mali mogu leteti. Ovo je rana, animirana kritika upotrebe životinja za zabavu i profit – što danas ima direktnu paralelu u borbi protiv eksploatacije životinja u turizmu, zoološkim vrtovima i industriji zabave.
Da je EU tada imala zakon o dobrobiti životinja – Dambo bi verovatno leteo pod zaštitom direktive.
U potrazi za Nemom - kampanja za zaštitu mora i okeana
Ako je ikada postojao crtani koji je imao potencijal da postane kampanja za zaštitu mora – to je “U potrazi za Nemom”. Deca su volela razigrane ribice, ali odrasli vide poruku: ljudi otimaju živa bića iz njihovog staništa i trpaju ih u akvarijume.
Film tako postavlja pitanje koliko ljudi, svesno ili nesvesno, štete morskom svetu. Akvarijum u zubarskoj ordinaciji u crtaću, simbol je ljudske potrebe da kontroliše prirodu, a ronioci i mreže, nevidljivi razarači podvodnog sveta. Okean je u filmu prikazan kao živ, povezan svet, gde svaka riba zna "gde pripada".
Ironično, upravo je popularnost filma dovela do porasta prodaje riba vrste “klovn” u trgovinama – što dodatno osnažuje zaključak: edukacija bez strukturalnih promena ne menja sistem.
Iako Dizni nikada nije otvoreno promovisao ekološki aktivizam, njegove priče su godinama nakon što su nastajale, analizirane iz različitih uglova pa su se u nama bliskoj prošlosti prvi put pojavile teorije o "onome što se krije ispod površine". Tu su se, između ostalog, u nekim tumačenjima našle i poruke o vrednosti održivosti: poštovanju prirode, ravnoteži, saosećanju prema drugim vrstama i posledice ljudske intervencije.
Šta su "između redova" krile bajke uz koje smo odrastali?
Skrivene poruke "između redova" mnogi su nalazili i u bajkama uz koje smo odrastali.
Tako je priča o devojčici zlatne kose, koja zaluta u kuću tri medveda i tu koristi njihove stvari u nekim tumačenjima viđena kao priča o invaziji čoveka na prostor divljine.
Zlatokosa je simbol ljudske radoznalosti ili pohlepe koja ulazi u tuđi životni prostor, koristi tuđe resurse, menja stvari, narušava red. Iako bajka završava bez kazne, danas bismo je čitali kao metaforu ljudskog uticaja na šumska staništa i divlje životinje uz poruku da održivi odnos u prirodi podrazumeva granice.
"Crvenkapa", bajka o devojčici koju, na putu do bake kojoj je krenula u posetu, pojede zli vuk, simbolički se danas može gledati kao "rušenje prirodnog poretka".
Vuk je divlja životinja koja dolazi u direktan sukob s ljudskim svetom. I dok je u originalnoj verziji Grimovih bajki vuk zver koja simbolizuje opasnost, savremeno čitanje može ići u pravcu – šta se dešava kada ljudi krenu nekontrolisano da ulaze u divljinu (kao Crvenkapa koja "skreće sa puta"). Rezultat su poremećena ravnoteža između čoveka i prirode, koja ima svoje zakone i, ukoliko ih ne poštujemo, posledice su neizbežne.
Strašna priča o deci izgubljenoj u šumi i zloj veštici koja ih želi pojesti, odnosno "Ivica i Marica" u modernom tumačenju može se čitati kao priča o posledicama siromaštva, gladi i ljudske eksploatacije prirode.
Roditelji napuštaju decu jer nemaju hrane, što se može tumačiti kao posledica narušene ekonomske (i ekološke) ravnoteže. Šuma, nekada sigurno mesto, sada postaje nepristupačna, opasna i neplodna. Kuća od slatkiša je simbol preterivanja i iluzorne sigurnosti — što je jasan komentar o potrošačkom društvu koje živi iznad prirodnih mogućnosti. Pohlepa i nebriga za prirodni balans (čitaj: glad, osiromašene šume) vode ka gubitku bezbednosti za najranjivije – decu.
(EUpravo zato.rs)
