Umesto fabrike šećera, u Kovačici će se od druge polovine 2025. godine proizvoditi alkohol, a u to će "Sunoko" (kao vlasnik šećerane) uložiti više od 34 miliona evra.
"Fabrika alkohola treba da bude, kao što je to bila i šećerana, stub lokalne privrede i ekonomije u tom delu Banata, i da zato lokalno stanovništvo ne treba da zabrinjava što se više neće prerađivati repa", saopštili su iz kompanije "Sunoko" napominjući da će se i dalje baviti proizvodnjom šećera u postrojenjima u Vrbasu i Pećincima.
Razlog zašto se umesto prerade šećera prelazi na proizvodnju alkohola nalazi se, nažalost, u klimatskim promenama - ustaljenom toplom i sušnom klimom koja smanjuje prinos i digestiju šećerne repe.
"Višegodišnji problemi koji imaju poljoprivrednici u Banatu u proizvodnji šećerne repe dodatno su pogoršale klimatske promene za koje se može reći da su postale ustaljene i nanose štetu i poljoprivrednicima i prerađivačima industrijske biljke. Zato će šećerana u Kovačici da se zatvori usled nedostatka sirovine za preradu u dovoljnom kvantitetu i kvalitetu", navodi se.
Kompanija, inače , završava ovogodišnju kampanju za dva dana, 22. decembra, i očekuje da će proizvesti 180.000 tona šećera.
U ovoj sezoni je repa bila lošeg tehnološkog kvaliteta usled ekstremne suše praćene rekordnim letnjim temperaturama, što je uzrokovalo enormno povećane troškove prerade, uz njen smanjen dnevni kapacitet. Ovogodišnji rod proizvođača šećerne repe koji su ugovorili proizvodnju sa kompanijom kreće se na nivou od blizu 1,4 miliona tona, sa prosečnim prinosom oko 42 tone po hektaru šećerne repe SRPS standarda kvaliteta.
Najbolji prinos je ostvaren u Sremu - oko 50 tona po hektaru, u Bačkoj - oko 42 tone po hektaru, dok je u Banatu prinos - oko 33 tone po hektaru. Pored znatnih regionalnih razlika, postoje i razlike unutar samih regiona, uslovljene uticajem klimatskih i zemljišnih faktora, ali i primenjenom agrotehnikom. Parcele na kojima je primenjena puna agrotehnika, uz poštovanje svih načela dobre poljoprivredne prakse i preporuka „Sunokovog” Istraživačko-razvojnog centra, donele su znatno veći rod.
Ostale tri šećerane u Srbiji
Naša zemlja, posle vlasničkih transformacija, sada ima tri šećerane, a bilo ih je petnaest. Ostale su Vrbas, Pećinci i Crvenka.
Do sada je uvek bilo dovoljno šećera za domaće potrebe i za izvoz. Očekuje se da tako i ostane, jer će tri šećerane, uz podršku poljoprivrednika, obezbediti dovoljne količine šećera, posebno što je država finansirala setvu sa 35.000 dinara po hektaru. Poljoprivrednici očekuju podsticaj i u narednoj setvi dok fabrike šećera maksimalno izlaze u susret proizvođačima, finansiraju setvu, daju bonuse, nude stručnu pomoć i unapred izlaze sa cenom novog roda, preneo je Dnevnik.
(EUpravo zato/Dnevnik.rs)
