Agroekonomski analitičar Žarko Galetin izjavio je da šteta od suše, kada se prinosi ratarskih kultura voća i povrća pomnože sa berzanskim cenama, iznosi oko pola milijarde evra.
Kako je pojasnio, novčana šteta od suše doprinosi neslavnoj računici, prema kojoj smo od početka 21. veka do danas kumulativno imali ukupnu štetu u agraru od oko sedam milijardi dolara.
"Ne pamtim da se ikada šećerna repa vadila ovako rano. Skoro 70 do 80 odsto kukuruza je skinuto, a ranije smo imali kao izuzetak da žetva počinje krajem avgusta", pojasnio je Galetin za RTS.
On je istakao da smo prošle godine imali solidan prinos kukuruza od oko 7,2 tone po hektaru, a da bi ove godine trebalo da budemo zadovoljni i sa pet do pet i po tona po hektaru.
On smatra da to što je rod žitarica manji ne znači da će otkupna cena rasti, jer su žitarice berzanska roba i njihova cena zavisi od globalne ponude.
"Kada se pogledaju svetski bilansi, kukuruz nikada veće prinose nije imao, ali i potrošnja je porasla. Pšenica je, takođe, imala na globalnom nivou rekordne prinose, ali je potrošnja veća nego proizvodnja. Cena bi ipak mogla u nekom narednom periodu da ide gore. To već primećujemo", ukazuje navodi Galetin.
Dodaje da niže cene žitarica neće spustiti cene prerađene hrane.
Prema njegovim rečima "tržišna klackalica" postala je nepredvidiva zbog sukoba velikih svetskih proizvođača hrane, Rusije i Ukrajine, kao i zbog dešavanja u Crvenom moru.
"Dok cene hrane u marketima ne zavise mnogo od kretanja cena žitarica na berzama, kod povrća je drugačije. Svedoci smo da zelene pijace prve odreaguju na svaki manjak ili višak ponude voća i povrća iz lokalne proizvodnje, ali i iz uvoza", kazao je on.
U međuvremenu, vojvođanska regionalna vlada tvrdi da sprečava dezertifikaciju područja ulaganjem u lokalni hidrološki sistem.
Teška suša naterala je poljoprivrednike u Srbiji da ponovo krenu sa žetvom suncokreta i kukuruza mnogo ranije.
Ovo je treća godina zaredom da je region pogođen ovakvim uslovima i uticaj na prinos je ogroman, a očekuje se da će ove godine proizvodnja kukuruza biti tri puta manja od uobičajene.
Posebno je teško pogođen severni region Vojvodine, deo onoga što je poznato kao „evropska žitnica”.
Tomica Vojnić iz Tavankuta ima sumorna predviđanja.
"Vidite, ima mnogo ogoljenih stabljika“, rekao je on za Euronews, pokazujući na stabljike kukuruza.
Suša ne samo da je usporila rast već je pospešila i štetočine koje su dodatno oštetile ionako oskudne useve.
Kriza s vodom bila je još jedna od muka poljoprivrednika.
Mnogi stanovnici imaju svoje bunare, ali su suvi.
„U našim bunarima nema vode, naši usevi zavise od Božije milosti da pošalje vodu sa neba“, kazao je Vojnić.
Pošto je navodnjavanje nemoguće, neki farmeri su bili primorani da prodaju delove svojih mašina ili čak svoju zemlju da bi otplatili kredite i zakupe.
Očekivanja se ne mogu ispuniti, kažu farmeri, jer suša i dalje uništava useve.
Miroslav Matković iz Udruženja poljoprivrednika Subotice se složio, zahtevajući hitnu intervenciju vlade.
"Ako država nešto ne preduzme, svi ćemo biti u nevolji"
„Ako država nešto ne preduzme, svi ćemo biti u nevolji“, rekao je on za Euronews.
I pored dvogodišnjih zahteva subotičkoj opštini za proglašenje elementarne nepogode zbog suše, odgovora nije bilo.
„Deset dana smo stajali na ulici“, rekao je Matković, ukazujući na frustraciju i očaj poljoprivrednika.
Dok su poljoprivrednici zahtevali veću podršku i akciju, vojvođanska regionalna vlada je tvrdila da čini svoj deo da spreči dezertizaciju ulaganjem u lokalni hidrološki sistem.
Kako se Srbija bori sa ovom ekološkom i ekonomskom krizom, poziv za snažnijim odgovorom postaje sve glasniji.
Bilo da se radi o proglašenju vanrednih situacija, finansijskoj pomoći ili investicijama u infrastrukturu, jasno je da će mnogi srpski poljoprivrednici biti na gubitku bez značajne intervencije.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs/euronews.com)
