Samo deset zemalja Evropske unije je dostavilo svoje dugoročne klimatske akcione planove u Brisel, pri čemu je Austrija najnovija, dok velike zemlje poput Nemačke i Španije i dalje ignorišu junski rok 2024. godine.
Evropska unija ima cilj da smanji emisije ugljenika za 55 odsto do 2030. godine i postizanje nulte neto emisije do 2050. Zemlje EU moraju redovno da šalju svoje dugoročne planove za ispunjavanje ciljeva u Brisel, gde se oni sastavljaju i pregledaju. To omogućava administraciji bloka da prati da li je svih 27 članica na pravom putu.
"Veoma sam zadovoljna što mogu danas da predstavim naš klimatski plan", rekla je Leonore Gevezler, austrijska ministarka za klimu.
Plan, koji je poslat dva meseca kasnije, predviđa da će se emisije u zemlji do prepoloviti 2030. godine, što, kako kaže, predstavlja "pozitivnu stvar" za Austriju i EU, jer alpska zemlja signalizira svoju ambiciju da doprinese.
Ipak, većina zemalja je propustila rok iz juna 2024, pri čemu su samo Francuska i Italija dostavile svoje planove, od ukupno pet zemalja koje najviše emituju štetne gasove u EU. Nemačka, Poljska i Španija to još nisu učinile.
Portparol je rekao da je nemački plan "trenutno u fazi koordinacije u Saveznoj vladi i očekuje se da će biti dostavljen Evropskoj komisiji tokom leta".
U međuvremenu, portparol Komisije je rekao za Euractiv da "Komisija snažno poziva sve ostale države članice da što pre dostave svoje planove".
U suprotno, to bi moglo dovesti do toga da se zemlje suoče sa sudskim postupkom.
Da li su ovi planovi uopšte važni?
Ne očekuje se da će dugoročni klimatski planovi EU sami po sebi da smanje emisije ugljenika, već one predstavljaju samo zbir planiranih mera i procena.
Ali Genadi Kondarev, viši saradnik za centralnu i istočnu Evropu u istraživačkom centru za čistu energiju E3G, kaže da oni služe većoj svrsi.
"Signaliziraju globalnoj zajednici koje klimatske akcije EU preduzima".
Pored toga, izrada planova zahteva doprinos civilnog društva, među kojima su ljudi poput analitičara dok je takođe "dobar podsticaj za zemlje da uporede svoje politike sa susedima".
Euractiv je razgovarao sa nekoliko vladinih zvaničnika koji su bili uključeni u izradu ovih planova u svojim zemljama, i svi su pohvalili proces koji je primorao sve vlade, ne samo ministarstva za klimu, da se angažuju u klimatskim akcijama i stave svoje ideje na papir.
Finska, jedna od četiri zemlje koje su dostavile planove na vreme, počela je da podnosi izveštaje koji će formirati osnovu njenog plana na više od 500 strana parlamentu 2022. godine, nakon čega je usledio intenzivan konsultativni proces.
Nuklearna Francuska je u svoj plan uključila obnovljive izvore energije nakon velikog pritiska iz Brisela, na šta se u početku opirala.
Kada dovoljan broj planova stigne u Brisel, Komisija će takođe moći da proceni da li je blok na pravom putu da ispuni svoje klimatske ciljeve u sektorima stanovanja i transporta i da zatraži promene politike zemalja EU ako to nije slučaj.
(JA/EUpravo zato)
