Dok gledate slike predivnih švajcarskih jezera Lucerna, Brienc, Tuna ili Nešatela, ni ne slutite šta bi moglo da se krije u dubinama alpskih voda.
Švajcarska vojska je godinama u njih bacala staru municiju verujući da tamo može bezbedno da se odloži.
Samo u Lucernu ima oko 3.000 tona municije, a u vodama Nešatela, koje su se koristile za obuku vazduhoplovnih snaga, nalazi se oko 4.500 tona.
Pojedino oružje je smešteno na dubini od 150 do 200 metara, dok je u Nešatelu na svega šest metara.
Vlasti sada nude 50.000 franaka (oko 52.400 evra) za najbolje ideje kako opasne naprave izvući iz jezera.
Najbolje tri ideje će podeliti nagradu, ali će sama operacija koštati milijarde.
Dvostruka opasnost u švajcarskim jezerima
Iako se za ovu praksu zna godinama, pitanje bezbednosti se tek nedavno nametnulo.
Penzionisani švajcarski geolog, Markos Buser, pre 10 godina je napisao istraživački rad u kome je upozirio na sve opasnosti.
Municija predstavlja dva rizika, napomenuo je.
Iako je oružje pod vodom, i dalje postoji opasnost od eksplozije, a tu je i zagađenje tla i vode - postoji realna šansa da visoko toksični TNT zagađi jezersku vodu i sediment.
Vlasti su priznale da loša vidljivost, namagnetisanost gvožđa i težina svakog pojedinačnog komada oružja predstavljaju velike izazove u pronalasku i izvlačenju naprava.
Dosadašnje analize su pokazale da bi svaki predloženi metod izvlačenja oružja bio opasan po osetljivi ekosistem jezera.
Duga istorija nemarnosti švajcarske vojske
Nije prvi put da se švajcarska vojska nemarno odnosila prema oružju.
Ogromna eksplozija je 1947. zadesila alpsko selo Mitholc kada je 3.500 tona neeksplodirane municije, koje je vojska skladištila u blizini, odletelo u vazduh.
Devet ljudi je stradalo, a selo je uništeno. Prasak se čuo i 160 km dalje u Cirihu.
Vojska je pre tri godine saopštila da je još nekoliko tona municije zakopano u planini i da će biti uklonjeno jer nije bezbedno. Stanovnici Mitholca moraju da se evakuišu na 10 godina kako bi se sprovelo čišćenje terena.
Iako je Švajcarska vojno neutralna, tokom hladnog rata su minirani mostovi i tuneli u slučaju invazije. Kasnije su eksplozivne naprave morale da budu uklonjene kako bi vozila koja prevoze robu mogla da prolaze bez opasnosti od izazivanja eksplozije.
Jedanaest ljudi je stradalo 2001. godine u tunelu Gotard, jednoj od ključnih transportnih ruta u Evropi, jer je posle sudara dva kamiona izbio požar. U blizini su se nalazile velike količine eksploziva, koje su, srećom, tada ostale netaknute. Nakon što je požar ugašen, vojska je stigla na lice mesta sa deminerima.
Vojska je pre nekoliko dana otkrila i da je za 12 odsto povećan broj neeksplodiranih naprava koje civili pronalaze u seoskim područjima.
Oružje se pronalazi i u glečerima, kako se tope usled vrućina.
Sve je to nasleđe švajcarske "vojne neutralnosti" - održavanje relativno mnogobrojne vojske (svaki muškarac mora da služi vojni rok) koja trupe obučava unutar gusto naseljene zemlje.
Niko ne zna kako da reši ovu situaciju
Izvlačenje oružja iz švajcarskih jezera će biti dugo i komplikovano. Za početak, neko će morati da smisli kako se to može uraditi na siguran način bez uticaja na životnu sredinu.
Iako se mnogi žale da je vojska trebalo o svemu tome mnogo ranije da razmišlja, decenijama su geolozi savetovali da je to sasvim bezbedna praksa.
Trenutno se traga za najboljim rešenjem. Nakon što je raspisana nagrada, javnost može do februara da podnese svoje ideje, a onda će ih anonimno razmatrati panel stručnjaka.
Tri pobednika će biti obelodanjena narednog aprila.
(EUpravo zato/BBC)
